Janja Vlajinac bio je jedan je najmarkatnijih trgovaca u 19. veku u Vranju. Rodio se 1817. godine.
Vlajinac
Njegova familija Stošinci u Vranje se doselila sredinom 18. veka iz Crvenog grada, sela koje je tada bilo u krivoplanačkom srezu.
Po udovi Vlajinki, potonjoj Baba Vlajinki, koja je posle smrti svoga sina Dimitrija vodila kuću, Stošince su u Vranju nazvali Vlajincima.
Janja je bio njen unuk od sina Stoše i sa bratom Dimitrijem isticao se kao dete bistrinom i vrednoćom.
Osnovnu školu, kao sva deca iz srednje imućne kuće, završio je u Vranju kod učitelja Martirija Hilandarca i kasnije popa Nikole Ristića.
Znao je turski i arnautski jezik, grčki nikad nije naučio iako je s Grcima aktivno trgovao.
Oženio su u 27. godini, Milicom, ćerkom Hadži Mihajla Pogačarca. Za to vreme smatralo se da je kasnio sa ženidbom.
Od početka trgovanja najviše je cenio bosanske trgovce i često odlazio i oduševljavao se Sarajevom.
Pod njihovim uticajem znao je da kaže: „Mlad čovek prvo mora da napuni ćemer pa tek tada da se kući i osnuje pododicu“.
Janja je od rane mladosti do dubuke starosti bio vrlo produktivan. Najpre je, godinama, trgovao sa sirovim kožama od sitne stoke i sa gvožđarijom.
Kože je izvozio u Srbiju, a gvožđariju je donosio iz Sarajeva. Potom je sa mlađim bratom Dimitrijem do 1861. godine vodio kolonijalnu radnju.
Od 1868. godine se bavio izvozom čaura od svilenih buba. Proizvodnju vina kojom se bavio sve je više usavršavao i razvijao da je na nekolko izložba po oslobođenju dobio najviša priznanja.
Zato se po oslobođenju isključivo ograničio na proizvodnju vina i poljoprivredu.U čemu je tajna njegovog poslovnog uspeha?
U njegovoj kući svi su morali raditi od jutra do mraka. Prvi je ustajao prvi legao da spava. Sve je držao pod konrolom, svaki dinar imao je svoju pravilnu namenu. Zato nikad nije imao padove već samo materijalne uspone.
Od Janje Vlajinca bilo je i bogatijih ljudi u Vranju ali je on bio najuredniji i najnapredniji domaćin.
Još 1858. godine prvi je u Vranju doneo srbijanske bačve s gvozdenim obručima u kojima je prvi, mnogo pre oslobođenja, počeo da pravi belo vino.
Janja je prvi u Vranju sagradio bunar sa točkom i dvema kofama za naizmenično spuštanje i vađenje.
Takođe, prvi je u Vranju lojane sveće zamenio lampama sa petroleumom, a potom postavio peći u kući i sačinio kupatilo.
Za uživanje, odmah po oslobođenju, kupio je fijaker. Bavio se uzgojom svinja i prvi je zapatio svinje iz Šumadije „dunavke“, a potom i berkširske rase.
Za obradu svoga imanja kupovao je volove iz Šumadije koje su grupe Vranjanaca pratile ne mogući da veruju da vuku teret od dve hiljade kila i više.
Nakon oslobođenja kupio je atare u Kusom blatu i od blatatišta napravio najrodnije njive koje je ogradio živom ogradom za koju su se Vranjanci čudili jer su prvi put tako nešto videli.
Uveo je navodnjavanje preko dolapa. Ljudi su se okupljali i sa ushićenjem za nekadašnju močvaru govorili: Ovoj je „blato – zlato“!
Janja Vlajinac je umro 1902. godine u 84. godini. Najveće zadovoljstvo, priredio mu je najstariji unuk Milan Vlajinac kojeg je školovao u Nemačkoj.
Nekoliko dana pred smrt javili su mu da je njegov mezimac doktorirao na Poljoprivrednom fakultetu. Svoju disertaciju posvetio je dedi.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
