U glavnoj ulici u Vranju nema više kaldrme, a odavno nema ni radnje Krste bombondžije, pa miris tek isprženih krofni i crvenci u izlogu žive samo u sećanjima starijih Vranjanaca.
Bombondžija još pravi bombone i crvence
Slatkiše iz Krstine radnje, ručno rađene, i spremljene na tradicionalan način, još uvek pravi njegov posinak Miloje Ilić (77), poznatiji kao Mile bombondžija.
Iako već dvadesetak godina u penziji, još uvek proizvodi svilene bombone, petličiki, zagoretke i crvenci.
U Vranje je iz hanskog sela Bogoševa došao pedesetih godina prošlog veka, nakon što je u Surdulici izučio zanat. Čuveni Krsta bombondžija nije imao potomke, pa je nakon četiri bezuspešna pokušaja da svoje umeće i zanat prenese na potencijalne naslednike, odustao od takve ideje.
Kada je Mile došao u njegovu radnju, svojim znanjem i umećem uspeo je da zadobije gazdino poverenje. Miloje kaže da je kasnije nasledio radnju u glavnoj ulici i brinuo o ostarelom Krsti i njegovoj ženi.
- Poslastičaru sam nazvao „Crvena zvezda“. Sa suprugom Zorom smo ustajali u tri izjutra i mesili krofne.
Znali smo da ponedeljkom ispržimo i po 1.800 komada za užinu. Dok ja ujutru razvezem jednu turu, supruga je već spremila drugu, pa vozim u drugo selo.
I sve su uvek bile vruće i sveže. Nije bilo narodnog sabora, nekog državnog praznika ili proslave da mi nismo bili prisutni.
Prodavali smo i kiselo mleko. Seljaci su nam svakog jutra u kantama donosili mleko, a mi smo kiselili. I sve to ručno – priseća se Miloje.
Mnogi u ovom kraju pamte onaj neponovljivi ukus poslastice, u narodu poznate pod imenom crvenci.
Toga u Srbiji ima samo još u radionici kod Mile bombondžije. Uz zavodljivi miris svilenih bombona, Miloje otkriva recept i tehniku spremanja pojedinih poslastica.
- Svi naši proizvodi su posni. Crvenci se recimo spremaju, tako što se smesa od šećera, brašna i vode kuva oko sat i po vremena.
Kad se masa zgusne, konac na kome su nanizane jatkice oraha provlači se kroz ovu masu nekoliko puta i čeka se da se svi slojevi stegnu. Ns kraju se u preostalu masu dodaje crvena boja, i kroz takvu smešu se prethodni niz provlači poslednji put.
Onda se okači da se još malo stegne. U našoj radnji smo ih vešali u izlogu. Prava je šteta što oni mogu da se spremaju samo zimi.
Mogu da traju najviše tri dana. Petličiki se prave od šećera i vode, a potom se masa sipa u kalupe i čeka da se stegne – kaže Miloje.
On dodaje da bi sa penzijom od 15.000 dinara, da mu nije ovog zanata, teško mogao da sastavi kraj s krajem.
Mile kaže da ljudi kupuju njegove proizvode prvenstveno zbog toga što su kvalitetni i što ih vraćaju u davno prohujala vremena. Od prodaje se lepo zarađuje, pa je zanat preneo na svoje ćerke i unuke.
Slađana Tasić
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
