Vranje – Siromašna porodica Stanojević iz zaseoka Jezero u selu Suva Morava kod Vladičinog Hana svakodnevno se bori da sebi obezbedi puko preživljavanje jer njihovi prihodi od pomoći za bolesnog sina Andreja i dečjeg dodatka ne prelaze mesečno 14.000 dinara.
Stanojevići
Goranu (46), Steli (46) i deci: Milošu (15), bliznakinjama Jovani i Jeleni (12) i Andreju (6) puno toga nedostaje materijalnog, ali ponajmanje ljubavi, sloge i međusobne pažnje.
Andrej ima šest godina, dve godine je šećeraš i na insulinu je. Šećer mu varira od 1,5 do 22. Andrej je dečak krupnih crnih očiju koje znatiželjno gledaju da ukradu koji osmejak od bezbrižnog detinjstva.
Porodica ga svakodnevno daruje neizmernom količinom ljubavi. Zbog bolesti, jedini u porodici oslobođen je svih radnih obaveza. Četiri puta dnevno majka ga šprica. Mora stalno da ga neko nadgleda, desi se dobije napade kad mu se naglo poveća šećer i pada u neku vrste kome.
Pored odlaska u seosku Predškolsku ustanovu slobodno vreme provodi pecajući u bari koja je pored njihove kuće. Ima sitne ribe, koju je njegov otac donosio i pustao.
- Obožavam da pecam. Po ceo dan sam pored bare, nakupim gliste ili crviće i zabacim. Upecam po desetak komada, uvek - ističe Andrej.
Stanojevići imaju dve krave, četiri koze i tri svinje. Krave i koze vode se na ispašu na retkim mestima pored šume gde se zadržava trava. To je nedovoljno, hranu za stoku i svinje kupuju u seoskoj prodavnici.
- Zadužujemo se i to puno, za stočnu hranu, za naše potrebe. Pred zimu prodamo dve svinje, za nas ostane jedna.
Od mleka i sira, ono što prodamo opet ide na vraćanje dugova, ako išta ostane to je za nas. Imamo baštu, nasleđenu od oca, pet kilometra od kuće dole u nizinu, uzimamo i njivu u zakup.
Sadimo kupus koji prodajemo. Imamo manji plastenik koji sam napravio od pruća i otpadnog najlona. Rodi se sve po malo, za naše potrebe. Kad se sve skupi i oduzme ne gladujemo…
Ali, doći do novca je jako teško, a on je potreban za brašno, zejtin, prašak za pranje veša, hemijska sredstva, za ličnu higijenu, odeću, obuće, za mnogo toga.
Kad dođemo do para prvo se kupuje voće Andreju, zbog bolesti mora svakodnevno da ga jede. Ovde kod nas ništa se ne rađa, nema i gde od ovih borova koji odoše put neba.
Žao mi deteta, žao mi i ovih odraslih ne mogu da probaju voća jer nema dovoljno za sve. Razumni su, nikad neće uzeti od Andreja iako im uvek nudi – priča Goran.
Stela je jaka žena, Ruskinja koja se igrom sudbine iz rodnog Naljčika na Kavkazu obrela u srpskim planinama. Da nije jaka ne bi je snašla životna odiseja koju je trebalo izdržati sve dok nije naišla na Gorana.
- Udala sam se za jednog alkoholičara iz susednog sela, sa njim izrodila troje dece. Trpela nasilje, maltretiranja, radila više od stoke samo da bi deca preživela.
Punih osam godina dok nisam upoznala Gorana, ovde u susednom selu. Ovde u planinama sve se zna, ko je i kakav je. “Svi pričaju sve najbolje o tebi, ako hoćeš dođi sa decom kod mene, vrata mog doma su ti otvorena”, rekao je.
Nisam dugo razmišljala, samo da spasim decu i sebe stigli smo u njegov dom. Onaj nesrećnik je ubrzo umro, laka mu crna zemlja - navodi Stela.
Goran je za nju sad pravi čovek, čuva ih sve, decu ne odvaja. Andrej im je kruna ljubavi, ali eto bolest im neda mira. Nadaju se da će hranom i lekovaima da održavaju njegovo zdravlje. Samo, kad bi neki dinar više zaradili…
Mnogo toga im nedostaje, posebno deci. Od odeće i obuće, do hrane. Za mnogo toga su čuli i znaju, ali nisu nikad probali.
- Žao mi je Andreja, žao mi svih. Nikad nisu bili na ekskurziju jer nemamo novca, a najteže mi pada kad ih pozovu deca, drugari i drugarice na rođendan, a oni ne idu jer nemaju za bilo kakav poklon.
“Mama, ne možemo da idemo praznih ruku, sramota nas”, kažu, slegnu ramenima krenu za svojim kućnim poslovima - kaže nam na rastanku Stela.
Spremamo se da pođemo, Andrej nas doziva kod bare, pokazuje rukom da je ulovio ribu belicu. Da je uslikamo, a onda će je pustiti.
- Mala je neka poraste – kaže nam.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
