Vranje – Svetislav Savić (47) i njegova supruga Slađana (40), iz sela Buštranje kod Vranja, ovih dana očekuju rođenje svog desetog deteta.
Savići ispred svoje kuće
Kažu, srećni su, jedva čekaju prinovu. Prinovi se raduju i braća i sestre: Strahinja (22), Miljana (19), Stefana (16), Biljana (13), Vukašin (11), Lazar (7), Luka (5), Isidor (3) i Mihajlo (1,5).
- Vremena su šugava, mora da se paziš, ama gde ima za nas jedanaestoro da preživimo imaće i za bebu.
Optimisti smo, iako imamo prihod od oko 30.000 dinara, moja plata i dečji dodatak, sve ostalo stičemo svakodnevnim težačkim radom – kaže Svetislav.
Žali se na nemogućnost da se radom zaradi za pristojan život, jer preživljavanje to nije. Na posnoj su, kamenitoj zemlji, gde ništa ne rađa. Nema vode, bušilo se ranije, ali nema.
- Znamo šta je dobar život, o tome ne maštamo. Za nas je najveće bogatstvo zdravlje, otalo koliko nam je propisano, za sada minimalno.
Za dobar život, treba i sreća i Bog i sudbina da te pogura malo… - ističe Svetislav.
Dok je bilo vode u potoku čuvali su koze i krave, njegov deda, otac, pa i on.
- Kako nestade vode nestade i to malo stoke. Imamo dve svinje i desetak kokošaka od kojih vajdu imamo dok ih lisice ne odnesu.
Jer ovde uvek ima lisica i vukova, a od jeseni do proleća divljih svinja - kaže Svetislav.
U dovorištu, ravnom kao tepsija, sa strane u pravcu brda ozidanom rečnim kamenom koji štiti od odrona i skliznuća zemlje nakon kiša i topljenja snega,
19-togodišnja Miljana prostire veš, u nedogled.
Ona sa mlađim sestrama Stefanom i Biljanom pere u limenom koritu, menjaju se jer veša za pranje je, za njih 11, mnogo.
- Moramo da pomažemo majci, ne samo kod pranja veša i prostiranja, već i kod kupanja braće. Radimo sve ženske poslove, a kad treba i muške, kad se radi u polju - ističe Miljana.
Završila je za hemijskog tehničara, ali posla nema. Najstariji brat, Strahinja je završio za saobraćajnog tehničara, a Stefana pohađa drugi razred Srednje ekonomske škole u Vranju.
Svakodnevno putuje autobusom, nema stalne linije, stigne na vreme, a vrati se nekad i u noć. To ih košta 4.500 dinara.
- Kad smo polazili u srednje škole mislili smo ko zna šta učimo i šta ćemo završiti i biti. Kad završimo vidimo da je to reda radi za sirotinju, da se kaže da nismo nepismeni.
Fakultet ne možemo da upisujemo, nismo svi za to, ali evo Biljana je učenica petog razreda osnovne škole u Buštranju i ima sve petice, uprkos tome što nema nikakvih uslova za učenje. Zašto, ona, ne bi mogla? – priča Miljana.
Vode nema u dvorištu, braća donose sa kladenca, 150 metara ispod kuće, ispod jedne stare razgranate bukve.
Nosimo uzbrdo pune balone i flaše, bole ruke, ali moramo: za piće, za kuvanje, za pranje, za kupanje… Uh, posebno je teško zimi, kad padne sneg, a ovde pada uvek…
Klizavo, nemamo dobre cipele, uglavnom patike. Padamo sa balonima ili flašama, zebemo, ogulimo kolena. Nosimo, bez prekida jer mnogo treba – kaže Vukašin.
Fali im puno toga, vode najviše, da bi je doveli od jednog izvora koji je u privatnom vlasništvu ljudi koji žive u Vranju treba im crevo od 480 metara i ostalo što ide. Ali, prvo vlasnici da daju dozvolu, iako tu ne žive.
- Jedni daju, drugi ne. I da ima ko da te pomogne, da se zadužim dok sam živ sa radnom snagom, da potpišem nekome da mu budem rob samo crevo da nam kupi ne biva, jer ne daju iz inata – navodi Svetislav.
Najstariji Strahinja posluje oko svinja, za njega uvek ima posla i najviše pomaže ocu onda kada je najteže.
Slađana ulazi u kuću, uvodi nas da vidimo njihov “komoditet”. Sa nama i deca, ona najmanja se guraju, idu prema šporetu.
Otvara se rerna iz koje Slađana izlači veliku tepsiju sa hlebovima. Opojni, zannosni miris vrućeg somuna širi se sobicom. Deca gledaju otvorenih ustiju, oči upregnute u pravcu tepsije, zenice se raširile, netrpljenje na vrhuncu.
Slađana, naređuje, da se strpe, da se malo ohladi, ona manja pocupkuju, oči im se pune suzama Otkida jedan komad trogodišnjem Isidoru koji je najuporniji.
Gleda nas sa čuđenjam, pomalo uplašeno, halapljivo jede.
Napustamo skroman, ali sreća dom, dve sobice, jednu nedovršenu, kao i hodnik.
Pogled nam na rastanku ostaje na starom televizoru koji je deci jedina zanimacija u nedođiji nakon svakodnevnog napornog rada.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
