U fokusu - Sreda 06.06.2012 - 14:26
Na području juga Srbije, širokoj teritoriji od granica sa Makedonijom, Kosovom i Bugarskom do Grdeličke klisure, policija je lane uhvatila oko 7.400 imigranata, a ove godine očekuje se novi talas od još najmanje 6.000 ljudi. Ima li ko ovde da se brine o njima?
Hapšenje imigranata na jugu Srbije
Jug Srbije jedno je od područja koje su u Srbiji u najvećoj meri opterećeno problemom ilegalne imigracije, i sa tim usko povezanim problemom trgovine ljudima.
U prošloj godini je, prema preciznim policijskim statistikama, na području Pčinjskog okriga gotovo 7.400 stranaca uhvaćeno u pokušaju da ilegalno uđu u Srbiju, pretežno na granici prema Makedoniji.
Prema podacima Policijske uprave u Vranju, od početka godine zbog krijumčarenja ljudi podnete su krivične prijave protiv 101 osumnjičenog.
Oni su pokušali da ilegalno kroz Srbiju provedu 315 nezakonitih "gostiju".
- Postoje dobro organizovani pojedinci ili krijumčarske grupe, neretko međunarodnog karaktera, koji imigrante smeštaju na područje severa Makedonije, a onda ih ilegalno prebacuju preko državne granice ili administrativne linije. Ovde ih prihvataju najčešće u opštinama Preševo i Bujanovac - objašnjava Boban Arizanović, šef Odseka za strance Policijske uprave u Vranju.
Prema njegovim rečima, nezakonita imigracija retka je sa Kosova, a gotovo je nema na granici prema Bugarskoj. Pčinjski okrug ovim ljudima služi za tranzit, pre svega prema zemljama EU.
Posle hapšenja, ovi ljudi premeštaju se u Prihvatni centar u Banji Koviljači, ali ne malo njih ostane i u prihvatnoj stanici u Vranju, što je još jedan ozbiljan problem lokalne zajednice.
Inspektor Goran Krstić, jedan od operativaca u ovom sektoru, kaže da je krijumčarenje ljudi trenutno najunosniji kriminalni posao.
Prema njegovim rečima, na samo jednoj tranši, gde se preveze četvoro stranaca, može da se zaradi i do 2.000 evra.
- Među uhapšenima ima mnogo taksista koji svesno prevoze imigrante, iako znaju da je njihov dolazak i boravak u Srbiji nezakonit i na tome odlično zarađuju. Ima taksista iz Vojvodine i Zapadne Srbije, mada ih ima i iz vranjskog kraja. Organizatori krijumčarenja ljudi trenutno bolje zarađuju nego dileri droge - kaže Krstić.
Policija je u ovom kraju pronalazila imigrante koje su krijumčari "pakovali" kao sardine ispod kamionskih prikolica, u duplim prtljažnicima, u višespratnim boksovima hladnjača, pa čak ih i zašivali u sedišta automobila ili kombija.
- Uhvaćeni imigranti uglavnom potiču iz afro - azijskih država, pre svega iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Iraka i Irana. Oni uglavnom koriste uhodane puteve preko Turske, Grčke i Makedonije i u Srbiju često stižu u veoma lošem stanju, vrlo iznureni, jer prolaze dalek put - objašnjava inspektor Arizanović.
Prema njegovim rečima, imigranti se okupljaju u makedonskim selima u blizini granice i tu provode po nekoliko dana, čekajući uspostavljanje kontakata sa logističkom podrškom iz Srbije ili sa organizatorima krijumčarskih kanala.
Potom se dele u grupe i pokušavaju ilegalan prelazak.
Prema operativnim saznanjima policije, u grčkoj luci Patri nalazi veliki broj ilegalnih imigranata koji se spremaju na put ka severu, ili Evropi kao krajnjoj destinaciji.
A Srbija, a sa njom i Vranje, nezaobilazna je stanica na tom putu.
Vranje, kao jedan od nekolicine imigrantskih tranzicionih centara, u narednom periodu može očekivati čak oko 6.000 ilegalnih imigranata na svojoj teritoriji.
Poroznost granice prema Kosovu, i frekventnost prelaza prema Makedoniji, uz blizinu bugarske granice, Vranje čini jednom od najpoželjnijih destinacija za ilegalni prelazak ka razvijenijim zemljama Evrope.
U vranjskoj Prihvatnoj stanici, koja funkcioniše u okviru Centra za pružanje lokalnih usluga socijalne zašite nekada se, kažu upućeni, nađe i do 40 ilegalnih imigranata sa svih strana sveta.
Budući da su gotovo svi ti ljudi ovde u prolazu, a i da lokalno stanovništvo sa njima nije imalo nikakvih problema, većina građana ih nije ni primećivala.
Ali, izgleda, imigrante nisu primetili ni mnogi nadležni, koji su to morali da učine.
Snežana Tasić, direktor Centra za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite, u okviru koga postoji i Prihvatna stanice, kaže da je Centar od 2011. prekinuo prijem ilegalnih imigranata, zbog nedostatka finansijske pomoći.
- Tražili smo pomoć MUP-a, jer mi te ljude ne možemo da zbrinjavamo sami. Dobili smo samo odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti - rekla je Tasićeva, uz napomenu da se u Prihvatnoj stanici trenutno nalazi samo jedna majka sa detetom, pa i to zbog pritiska zajednice i teške situacije u kojoj se porodica nalazi.
Sa druge strane, gradski većnik za socijalna pitanja Branimir Stojančić napominje da je zbog troškova smeštaja broj korisnika Stanice morao da bude smanjen, jer je pomoć od nadležnih ministarstava izostala.
– Vranje je prva stanica za prihvat ilegalnih imigranata. Sa njima se različito postupa, zavisno od pravosudnih organa. Pojedini ilegalni imigranti su vraćeni u državu odakle su došli, a neki su u kampu za njihov prihvat u Banji Koviljači – kaže Stojančić.
Stojančić je čak uputio i upozorenje da se preko teritorije Vranja ove i iduće godine očekuje prelazak čak oko 6. 000 imigranata.
Veliki broj imigranata, koji su ilegalno prešli granicu, prema rečima nadležnih, bio je prisutan u Prihvatnoj stanici čak i po mesec dana, u zavisnosti od toga koliko traje sudski proces.
I sad, kako dalje? Država nema para, a nema ni mnogo volje da se uhvati u koštac sa ovim ozbiljnim problemom.
Tako je još uvek aktuelni ministar policije Ivica Dačić pozvao državne organe da reše problem imigranata Srbiji, ocenjujući da ne može policija da obezbeđuje smeštaj za imigrante.
- Ne možete da ih držimo u zatvoru, niti možemo da pravimo koncentracione logore za njih. Zar policija mora da nađe gde da spavaju? Valjda još neki državni organ radi nešto u ovoj zemlji - kazao je Dačić krajem prošle godine u Novom Sadu.
Tako, lokalnim vlastima ostaje da se snalaze od slučaja do slučaja. Hoće li u tome uspeti, ne zavisi samo od njih? A država, bar za sada, ne pokazuje dovoljno volje da pomogne.
Koliko je stvar ozbiljna, videće se već prvih letnjih meseci, kada je imigracioni talas, kažu upućeni, najveći.
Pa kom opanci, kom obojci.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju U fokusu
