Stolarski ili tišlerski zanat u Vranju je zaživeo posle Velikog rata kad su počeli da se naručuju i kupuju drveni kreveti, šifonjeri, otomani, police za kujne, stolice, stolovi…
Ovi ljudi su pravili "Simpo"
Pre toga, bogatiji Vranjanci nameštaj su nabavljali iz Beograda ili inostranstva, a bio je od drveta ili specijalnog gvožđa.
Prvi vrhunski stolari stasali su nakon Velikog rata u stolarskim radionicama Đerasima Vasiljevića Đerka, Dragutina Ristića Stropljanca, Hranislava Cvetkovića Hranče, Aleksandra Nušića Leke…
Kod tih starih majstora nastala je čitava stolarska ili tišlerska elita Vranja koja će posle rata osnovati stolarsko preduzeće “Sima Pogačarević” i biti prvi utemiljivači fabrike nameštaja “Simpo”.
Jedan od njih bio je i Stojan Đorđević Tane Rakovče koji je pokazivao veliku stolarsku umešnost. On će završiti četiri razreda osnovne škole i poći na zanat sa deset godina, 1928. godine.
Tada se, po njegovom kazivanju, stolarski zanat, baš, temeljito izučavao.
Prvo je morao da se prođe šegrtluk, da se, potom, položi kalfeni ispit, pa tek za majstora.
Radeći kod majstor Đerka, kao šegrt, zbližio se sa kalfama, Simom Pogačarevićem, kasnije narodnim herojem, i Boškom Ilićem Strelom.
- Pravili smo ručni nameštaj: bračne krevete, kredence, otomane, šifonjere, astale, stolice, stolariju, prozore i vrata – kazivao je Stojan.
Koristili su renda, ručne testere, ručno politiranje... Radio je sa najboljim majstorima.
Koristili tri vrste renda, koji su imali nemačke nazive.
- Malo rende zvalo se šropobli. Služilo je za obradu ćoškova i ivica. Srednje je bilo šlihtobri za letve, a najveće raupung, koji je služio za ravnjanje daski.
Ručne testere oštrili smo na trouglastoj turpiji zvanoj sekvoj. List od testere stavio bi se u napravu od drveta, zvanu fajklop i tako se oštrio – pričao je Stojan.
On ja isticao i ručno poliranje nameštaja. Politir se pravio od šerlaka, koji je bio u ljuspama, sipao se u flaše i rastvarao špiritusom.
- Onda bi napravili klupko od vune, sipali u njemu šerlak, obavili belom krpom i trljali ručno u krug – kazivao je Stojan.
On je, nakon Drugog rata, sa drugarima-stolarima osnovao stolarsku zadrugu u kafani “Evropa”.
Zadruga je prerasla u stolarsko preduzeće “Sima Pogačarević”, koje je do 1963. godine bilo u zgradi kasnije štamparije “Nova Jugoslavija”.
Prva garnitura stolara u preduzeću, činiće, kasnije okosnicu “Simpa”. Naročito na početku, kada se Simpo stvarao i kada je bilo najteže.
Bili su to: Đoka Nušić, Tane Rakovče, Aca Vuja, Velja Spasinac, Rade Krljež, Rade Ćeremida, Dragoslav Aćimović, Kole Golomeja, Jova Lula, Toma Bajgora, Micko, Kuzmanović, Pilot, Sotir Guska, Duško Šimšir, Đore Vampir, Sreta Đerko, Jova Moša, Dude Perunika, Čeda Vrbar, Rista Šmurda, Vane Kumanovac, Rade Bajda, Stole Smiljković, Rista Nušić, Dragi Ciganče, Dragoljub Capa i drugi.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
