Iako se iz petnih žila upinjao da od države dobije gazdovanje nad Haremlukom ne bi li zgradu izdala kao kafanu, grad Vranje definitivno je ostao bez jednog od najpoznatijih zaštićenih kulturnih dobara na ovom području i to izgleda svojom krivicom.
Haremluk, zaključan i prazan FOTO: D. Dimić
Gradski oci rukovodili su se time da je Haremluk prethodnih dvadeset godina odlično funkcionisao kao biznis klub-restoran Kompanije „Simpo“, pa su, nakon raskida ugovora sa „simpovcima“, možda vođeni i nekim ličnim ili aspiracijama kumova, pobratima i burazera želeli da objekat zadrži istu, ugostiteljsku namenu.
Umesto da kod Republičke direkcije za imovinu pokušaju da se izbore za Haremluk na sve moguće načine, makar ga dobili radi useljenja nekih gradskih službi, za muzejski depo, galerijski prostor, bilo koju drugu namenu samo da se u zgradu neko useli i brine o njoj, Vranjanci su ostali tvrdoglavo uporni.
Država je rekla „ne“ jer, naravno, i ona kapira da se na Haremluku može zaraditi.
Iz reči gradskog javnog pravobranioca Dragana Mihajlovića da se zaključiti da je država došla u ovakvu poziciju na zakonit način. Problemi po Vranje počeli kada se saznalo da je na adresi Haremluka u knjigama katastra bio upisan Istorijski arhiv Grada Vranja.
Ali ne kao vlasnik zemljišta i zgrade, već kao „držalac“.
- Držaoci su u ovoj državi oni koji su objekat u prošlosti koristili bez pravnog osnova. Samim tim je objekat po Zakonu o javnoj svojini pre nekoliko godina pripao državi.
Mi smo nakon raskida ugovora sa „Simpom“ tražili od Republičke direkcije za imovinu da nam ga ustupe na korišćenje, ali nam oni nisu ništa zvanično odgovorili do danas.
U neformalnim razgovorima, međutim, rečeno nam je da će država sama da ga izda nekom potencijalnom zakupcu - kaže Mihajlović.
Ispostavlja se da je Grad odbijen za gazdinstvo nad Haremlukom jer zahtev lokalne samouprave upućen državi bio usko i neprecizno formulisan i što su gradski oci prevideli neke zakonske odredbe, što potvrđuju reči samostalne savetnice u Republičkoj direkciji za imovinu Ivane Matović.
- Davanje na korišćenje ove zgrade u Vranju, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, bilo bi moguće samo u slučaju da je nepokretnost potrebna Gradu Vranju radi obavljanja poslova iz nadležnosti grada, a ne i radi izdavanja iste u zakup što je bio i predmet zahteva Grada Vranja - objašnjava Matovićka.
Ispada da je nekim ljudima iz vlasti bilo važnije da u zgradi Haremluka bude kafana, nego da je kao grad sačuvamo i održavamo u stanju u kome bi bila mesto koje na autentičan način reprezentuje jedinstveni ambijent starog Vranja.
Bojazan da će Republička direkcija za imovinu raspisati oglas za sve zainteresovane zakupce da se jave u vezi sa zakupom Haremluka obistinio se 5. oktobra ove godine.
Objavljeno je da se u zakup izdaje cela zgrada površine 497 kvadrata po početnoj zakupnini od 8,13 evra po kvadratu, što će reći paprenih 4.000 evra mesečno.
Ova astronomska cifra zakupa odvratila je sve potencijalne ponuđače i na oglas se nije javio niko. Iz Direkcije su najavili raspisivanje novog oglasa. Ali, sada svi sumnjaju da će ova zgrada u skorije vreme dobiti stanare i pitanje je koliko je državi stalo do toga da je sa 370 kilometara daljine spase od propadanja.
Haremluk je pre 250 godina izgradio Rauf beg Džinoli. U zgradi su do 1878. i oslobođenja grada od Turaka živele pašine žene.
Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955. godine, a 1994. godine završeno je renoviranje objekta u poslovni klub „Simpa“.
Temeljna rekonstrukcija navodno je vranjsku kompaniju koštala oko milion i po tadašnjih nemačkih maraka.
Zgrada je danas u solidnom stanju, ali je potrebna hitna sanacija krova i dela severnog zida.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
