Iz Republičke agencije za zaštite od jonizujućeg zračenja rečeno je za Portal OK radija da povišene vrednosti radioaktivnosti u odnosu na ostale gradove u Srbiji (135 nanosiverta na čas) ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi u Vranju.
Kad se čistila Pljačkovica FOTO D. Dimić
O ovoj opasnosti, nažalost, postoje i drugačija.
.
S jedne strane, u prilog tezi o bezopasnom zračenju govori podatak da broj maligniteta u Pčinjskom okrugu, prema zvaničnoj statistici Zavoda za javno zdravlja (ZZJZ), opada, iako u percepciji Vranjanaca raste i laički se povezuje sa bombardovanjem Pljačkovica u NATO napadima 1999. godine.
Ako uzmemo za primer izveštaj ZZJZ o kretanju malignih bolesti na području Vranja i Pčinjskog okruga u periodu od 2000. godine do danas, pokazuje se da je učestalost malignih bolesti u okrugu bila niža nego u Centralnoj Srbiji.
Da bi se ustanovilo da li je to zaista tako, Grad Vranje je 2009., deset godina nakon bombardovanja Pljačkovice, formirao Radnu grupu za utvrđivanje stvarnog stanja na terenu.
Ona je pošla od pretpostavke da se „štetno delovanje radijacije manifestuje povećanim brojem kancerogenih oboljenja“.
Član te radne grupe, u to vreme gradski većnik za zdravstvo, a danas v.d. direktora Doma zdravlja dr Nenad Mladenović kaže da su razultati bili iznenađujući.
- Pokazalo se da je jedini zabeleženi porast kod karcinoma grlića materice. On, međutim, ima sasvim druge faktore rizika i nije povezan sa eventualnim postojanjem povećanih vrednosti radijacije - kaže Mladenović.
Od Ministarstva zdravlja i nadležnih institucija Radna grupa zatražila je izveštaj o uticaju osiromašenog uranijuma na civilno stanovništvo, te izveštaje o praćenju nivoa zračenja u vodi, vazduhu i hrani.
- Stigla su nam tri nalaza, Ministarstva životne sredine, te instituta „Karajović“ i „Vinča“.
Suština je u tome da je u njima konstatovano da je do 2004. zaista bilo povećano zračenje, dakle u periodu dok Pljačkovica nije dekontaminirana i očišćena od radioaktivne municije kojom je gađan TV relej - kaže Mladenović.
Od 2009. godine dva puta godišnje uzimani su uzorci vode za piće iz bunara, kaptažnih izvora u okolini Pljačkovice, kao i uzorci vegetacije i zemljišta sa ranije ograđenog prostora na Pljačkovici i u neposrednoj okolini.
- Alfa, beta i gama spektrometrijskim analizama pokazalo se da vode zadovoljavaju zakonske kriterijume o radiološkoj ispravnosti i da se mogu koristiti za piće.
Ustanovljeno je da je u ograđenom prostoru na Pljačkovici ranije postojala kontaminacija vegetacije osiromašenim uranijumom, ali na osnovu rezultata merenja pre 2004. - navodi Mladenović.
Ispitivanja iz 2008. godine pokazala su vrednosti prirodnih radionuklida na istom nivou kao u drugim regionima u kojima nije postojala kontaminacija osiromašenim uranijumom.
- Detektovan je jedino cezijum, uz objašnjenje da je njegovo prisustvo posledica akcidenta u Černobilju iz 1986., te da su vrednosti na istom nivou kao i u drugim delovima Srbije - kaže Mladenović.
Godine 2011. radna grupa je zatražila da dobija redovne dopise o analizama od nadležnih institucija i ponovo 2013. sa zahtevom za izveštajima iz prethodnih godina.
Od tada je jedino dobijen izveštaj sa Instituta „Karajović“ kojim se konstatuje da nema radioaktivnih čestica u vodi za piće sa 32 ispitana bunara u okolini Pljačkovice. Izgleda da se sada stanje ne prati tako intenzivno.
Čovek upravo sa pomenutog Instituta „Karajović“, prim. dr Radomir Kovačević opet insistira na tome da je za vrednosti radijacije koje se godinama unazad beleže u Vranju potreban nekakav poremećaj.
- Nije naišao nikakav radioaktivan oblak, akcident u Černobilju je bio odavno, posledice Fukušime teško da su do Vranja došle.
Nuklearke Kozloduj u Bugarskoj i Pakš u Mađarskoj su pod kontrolom. Nešto je tamo dovelo do povećane radioaktivnosti, samo građanima se ne govori šta - kaže Kovačević.
On dodaje da je njegov tim u periodu 2001-2003. izradio četiri studije u kojima su dokazali postojanje urana u svim recipijentima ekosistema - flori, fauni i ljudima. On to povezuje sa osiromašenim uranijumom i bombardovanjem NATO.
- Kod dvadeset pet oficira Vojske našli smo genetičke anomalije. U proleće 2002. pregledom smo kod jedne osobe detektovali 3.759 nanograma uranijuma-238 po litru mokraće.
Konstatovana je kod te osobe i vrlo loše genetička situacija, ali i u drugim slučajevima gde su uočene promene na genetičkom materijalu.
I to deset, do dvadeset puta veće nego što je uobičajeno u Srbiji, kao i određene hematološke promene - zaključuje Kovačević.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i medija Vlade Srbije, u okviru projekta „Ekologija - šansa juga Srbije“. Stavovi izneti u tekstu isključiva su odgovornost OK Radija i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i medija.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
