Sitnice u velikoj meri mogu da utiču na ukus hrane: način na koji je servirana, njen miris, mesto na kom jedete.
Foto: David Wright / Flickr.com
Sada možemo da dodamo još jedan faktor na taj spisak.
Studija objavljena u časopisu “Food Quality and Preferences” pokazala je da su predjela obično ukusnija od glavnih jela.
Studija je obuhvatila samo 60 ispitanika, ali je istraživanje došlo do potvrde pretpostavke koju su imali mnogi gastronomi i kuvari – da jela utiču jedna na drugo i menjaju utisak o celokupnom iskustvu.
Eksperiment je sproveden u bistrou Dreksel univerziteta u Filadelfiji, za razliku od većine studija vezanih za hranu koje se sprovode u laboratorijama.
Učesnici su nasumično podeljeni u dve grupe – prva je dobila odlične bruskete (hleb istrljan belim lukom i prekriven salatom od paradajza), a zatim pastu “aglio e olio” (klasično italijansko jelo od testenine sa belim lukom i maslinovim uljem).
Druga grupa dobila je osrednje bruskete i identično glavno jelo.
“Dobre” bruskete imale su sastojke boljeg kvaliteta i nekoliko dodataka koji su ih činili ukusnijim (limunovu koricu, sirće i papričice). Sve ostale stvari, poput tanjira za posluživanje, osoblja i okruženja bile su iste.
Dve grupe dobile su obroke u različitim danima, a nakon jela, ispitanici su imali zadatak da ih ocene.
Imajući u vidu koliko je ko od ispitanika bio gladan pre jela, statističke analize pokazale se da su oni koji su dobili osrednje predjelo zapravo svoj obrok ocenili višom ocenom, dok su oni koji su dobili kvalitetnije predjelo bili manje zadovoljni glavnim jelom.
To ukazuje da osobe koje jedu u restoranima barem podsvesno upoređuju jela. Istraživači veruju da su oni koji su imali kvalitetnija predjela imali veći “hedonistički kontrast” između prvih i drugih jela, što je uticalo na njihovu konačnu ocenu.
Sitnice u velikoj meri mogu da utiču na ukus hrane: način na koji je servirana, njen miris, mesto na kom jedete...
Sada možemo da dodamo još jedan faktor na taj spisak.
Studija objavljena u časopisu “Food Quality and Preferences” pokazala je da su predjela obično ukusnija od glavnih jela.
Studija je obuhvatila samo 60 ispitanika, ali je istraživanje došlo do potvrde pretpostavke koju su imali mnogi gastronomi i kuvari – da jela utiču jedna na drugo i menjaju utisak o celokupnom iskustvu.
Eksperiment je sproveden u bistrou Dreksel univerziteta u Filadelfiji, za razliku od većine studija vezanih za hranu koje se sprovode u laboratorijama.
Učesnici su nasumično podeljeni u dve grupe – prva je dobila odlične bruskete (hleb istrljan belim lukom i prekriven salatom od paradajza), a zatim pastu “aglio e olio” (klasično italijansko jelo od testenine sa belim lukom i maslinovim uljem).
Druga grupa dobila je osrednje bruskete i identično glavno jelo.
“Dobre” bruskete imale su sastojke boljeg kvaliteta i nekoliko dodataka koji su ih činili ukusnijim (limunovu koricu, sirće i papričice). Sve ostale stvari, poput tanjira za posluživanje, osoblja i okruženja bile su iste.
Dve grupe dobile su obroke u različitim danima.
Nakon obroka, ispitanici su imali zadatak da ocene svoja jela.
Imajući u vidu koliko je ko od ispitanika bio gladan pre jela, statističke analize pokazale se da su oni koji su dobili osrednje predjelo zapravo svoj obrok ocenili višom ocenom, dok su oni koji su dobili kvalitetnije predjelo bili manje zadovoljni glavnim jelom.
To ukazuje da osobe koje jedu u restoranima barem podsvesno upoređuju jela. Istraživači veruju da su oni koji su imali kvalitetnija predjela imali veći “hedonistički kontrast” između prvih i drugih jela, što je uticalo na njihovu konačnu ocenu.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
