U Poljskoj će danas biti obeležena 70. godišnjica oslobođenja nacističkog logora Aušvic.
Aušvic danas BETA/AP
U svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
Istog datuma kada je Crvena armija 1945. godine oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja, u Drugom svetskom ratu, u svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je 1. novembra 2005. godine ustanovila Generalna skupština UN.
Ceremoniji u Aušvicu će, između ostalih, prisustvovati predsednici Francuske i Nemačke, Fransoa Oland i Joahim Gauk, američki ministar finansija Džek Lu i drugi.
Dojče vele piše da će u Aušvicu biti prisutan ukrajinski predsednik Petro Porošenko, a da ruski predsednik Vladimir Putin neće doći, i ocenjuje da je aktuelna ukrajinska kriza bacila senku na komemoraciju.
Rusiju će predstavljati šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, dok će Putin učestvovati na svečanosti u čast žrtava holokausta, ali u Moskvi, gde će posetiti Jevrejski muzej i Centar tolerancije.
Istrebljenje Jevreja, ili kako su to govorili nacisti - "konačno rešenje jevrejskog pitanja", počelo je invazijom nacističke Nemačke na Poljsku u septembru 1939. godine.
Usledila su prva masovna ubistva Jevreja i njihovo izgladnjivanje do smrti, a prve žrtve bili su i sovjetski vojnici, zaroboljeni u Poljskoj i na baltičkim i sovjetskim teritorijama, navodi AFP.
Jedan od najmoćnijih ljudi Trećeg rajha i komandant ozloglašenih SS trupa Hajnrih Himler ubrzo je sagledao da je ovakva metoda "vrlo ograničavajuća", jer nije mogla da se primeni na većoj teritoriji zapadne Evrope.
Sa svojim zamenikom Rajnhardom Hajdrihom osmislio je drugu metodu istrebljivanja Jevreja u vidu gasnih komora, tehnike koja je već korišćena u Nemačkoj nad hendikepiranim osobama.
Himler, tvorac holokausta, osmislio je plan o otvaranju kocentracionih logora u Poljskoj u kojima bi ljudi bili ubijani u gasnim komorama puštanjem otrovnog gasa "ciklon B", čija primena je počela prvi put u Nemačkoj početkom 1920-ih godina.
Aušvic je postao najveći logor u kojem je nacizam ostvarivao stravičnu zamisao o masovnom uništavanju ljudi.
Prvobitno zamišljen kao zatvor za poljske političke zatvorenike, izgrađen je na jugu Poljske u blizina Krakova, u gradu Osvjenćim, a njegovu izgradnju naredio je Himler 27. aprila 1940. godine.
U blizini glavnog logora kasnije je izgrađeno još oko 40 drugih. Tako je tri kilometra dalje, u selu Bžežinka, 1941. godine izgrađena ogromna fabriku smrti Birkenau, a tu su još i logori u Belzecu, Sobiboru i Treblinki.
Zna se da su ta tri logora izgrađena na osnovu "Operacije Rajnhard" koja je pokrenuta s ciljem "konačnog rešenja" za jevrejsko pitanje, a prema podacima vašingtonskog Memorijalnog centra posvećenog holokaustu, u toj operaciji je ubijeno 1,7 miliona Jevreja, navodi AFP.
U logoru Birkenau je izgrađena većina postrojenja za masovno uništavanje, a po stravičnosti izdvajaju se četiri krematorijuma s gasnim komorama.
Komandant logora Aušvic bio je Rudolf Hes.
Nisu sve žrtve Aušvica umrle od gasa. Neposredno nakon dolaska u stočnim vagonima, gomila ljudi "selektovana" je kod rampe za istovar, kako su to govorili nacisti. Lekari i SS razdvajali su zatvorenike na one koje će odmah ubiti gasom i na one koji će preživeti dolazak.
Jedan od lekara je i Jozef Mengele, koga su prozvali "Anđeo smrti iz Aušvica".
Pored "selekcije", Mengele je sprovodio i zverske eksperimente - neke od njih i na deci, navodi Dojče vele.
Broj žrtava koncentracionog logora Aušvic nikada nije tačno utvrđen.
Nacisti su zvanično registrovali 405.000 zatvorenika, od kojih je 340.000 ubijeno teškim radom, glađu, bolestima i "medicinskim eksperimentima".
U logore za masovno uništavanje, međutim, dovođene su i ubijane stotine hiljada ljudi, ubedljivo najviše Jevreja, ali o tome nema nikakve evidencije. Većina je odmah odvođena u gasne komore.
Procene su da je u periodu od 1940. do 1945. život izgubilo oko 1,1 milion ljudi, većinom Jevreja, u gasnim komorama ili od gladi, bolesti i prinudnog rada u Aušvicu i susednom logoru smrti Birkenau.
Svetske novinske agencije pišu da se procene broja ubijenih u Aušvicu kreću od oko milion i po do više od 3,5 miliona, što je podatak koji se najčešće sreće u različitim enciklopedijama, uz opasku da se službeno iskazuje cifra od oko 2,5 miliona mrtvih.
Crvena armija oslobodila je Ausvic 27. januara 1945. godine.
Nemačke jedinice pružale su ogorčen otpor.
U oslobađenju logora poginuo je 231 crvenoarmejac, a preživeli logoraši, njih 7.500, izgledali su više mrtvi nego živi.
Logor Aušvic je 1947. na osnovu odluke poljskog parlamenta stekao status državnog muzeja i jedino je takvo mesto koje se našlo na spisku svetske baštine UNESCO.
Bivši koncentracioni logor smrti godišnje poseti više od milion ljudi.
Prošle godine je broj posetilaca dostigao 1,5 miliona, od kojih među njima bilo 70 odsto mladih.
Srbiju će predstavljati ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
