Nobelova nagrada za mir 2014. godine dodeljena je pakistanskoj devojčici Malali Jusafzaj i indijskom borcu za prava deteta Kajlašu Satiratiju.
Malala ima samo 17 godina foto B92
Komitet je naveo da je nagrada dodeljena zbog njihovog nesebičnog rada protiv nasilja i ugnjetavanja dece i mladih, kao i za neprestanu borbu za pravo svakog deteta na obrazovanje. Malala je postala najmlađi dobitnik Nobelove nagrade u istoriji.
Malala Jusafzaj (17), jedan od favorita za ovu nagradu i prošle godine, istaknuti je borac za obrazovanje devojčica u Pakistanu još od 2009. godine, kada je imala 12 godina i pisala blog za BBC pod pseudonimom Gul Makai u kom opisuje život pod talibanskom okupacijom.
U žižu javnosti svetske dospela je u oktobru 2012. godine, kada je napadnuta u školskom autobusu u pakistanskoj dolini Svat.
Talibanski napadač je ušao u autobus, prozvao njeno ime, a zatim ispalio tri hica u nju.
Jedan metak ju je pogodio u lice. Prebačena je u bolnicu u Engleskoj gde je nakon duge rehabilitacije uspela da se oporavi.
Nakon toga je nastavila svoju borbu i dobila široku međunarodnu podršku.
"Uprkos mladosti, Malala se već godinama bori za pravo devojčica na obrazovanje i svojim primerom je pokazala da deca i mladi ljudi mogu i sami da doprinesu poboljšanju situacije. Činila je to u najopasnijim uslovima. Tokom svoje herojske borbe, postala je glavni glasnogovornik prava devojčica na obrazovanje", navedeno je u obrazloženju nagrade.
Drugi laureat Kajlaš Satirati (60) je manje poznat u zapadnom svetu, ali je u Indiji istaknut borac za pravo dece i predvodnik protesta protiv izrabljivanja dece zarad finansijske dobiti.
Njegova organizacija "Bačpan Bačao Andolan" je oslobodila više od 80.000 mališana iz radno zatočeništva i pomogla njihovu reintegraciju u društvo.
Satirati smatra da je radna eksploatacija dece i pitanje ljudskih prava i socijalno pitanje, jer ono podržava siromaštvo, nezaposlenost, nepismenost, nekontrolisani rast populacije i niz socijalnih problema. Jedan je od ključnih ljudi za donošenje brojnih zakona u Indiji, kojima se država bori protiv ove pojave.
Živi u Delhiju sa suprugom, ćerkom, sinom i snajom, kao i velikim brojem dece koje je njegova organizacija oslobodila.
"Satirati je nastavio tradiciju Mahmatme Gandija i predvodio je niz mirnih protesta fokusiranih na borbu protiv eksploatacije dece. Indusima i muslimanima je ovo važan trenutak, da se neko iz Indije i Pakistana pridruži zajedničkoj borbi za obrazovanje i protiv ekstremizma", navodi Komitet.
Norveški Nobelov komitet je ove godine dobio 278 kandidatura za Nagradu za mir što je najviše u istoriji. Među kandidatima su 231 pojedinac i 47 organizacija.
Iako su nominacije i komentari Komiteta tajni tokom 50 godina, zna se da su ove godine u konkurenciji bili Edvard Snouden, Čelsi Mening, Vladimir Putin i papa Franja. Kandidovano je i partnerstvo na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Među dobitnicima prestižne nagrade su Nelson Mandela, Aung San Su Ći, Martin Luter King, ali i mnogi čiji je izbor podigao mnogo prašine i koji je nagradu načinio jednom od najkontroverznijih - samo u ovom veku tu su kontroverzni izbori američkog predsednika Baraka Obame (2009), Ala Gora (2007), Evropske unije (2012), Džimija Kartera (2002)...
Prošle godine Nobelovu nagradu za mir dobila je Organizacija za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW).
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
