BRISEL - Lideri zemalja članica Evropske unije obeležili su u subotu u Rimu 60 godina od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su udareni temelji današnje Unije.
Proslava u senci Bregzita FOTO: Thinkstock
Lideri 27 država članica potpisali su novu Rimsku deklaraciju, šest decenija nakon potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su udareni temelji današnje Unije.
Upadljivo je odsustvo britanske premijerke Tereze Mej, koja će u sredu i formalno u pismu predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku najaviti izlazak Velike Britanije iz EU, lideri 27 država članica, preneo je Rojters.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da je proslava poput 60. godišnjice od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su udareni temlji današnje Unije, bez učešća Britanije "veoma tužan trenutak".
On je dodao da je Bregzit, izlazak Britanije iz EU, tragedija za ostalih 27 članica EU.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je pozvao lidere EU da izvedu Evropu iz krize.
"Dokažite danas da ste lideri Evrope, da možete da se brinete o ovom velikom nasleđu, koje smo dobili od heroja evropske integracije pre 60 godina", rekao je Tusk obraćajući se okupljenima.
Premijer Italije Paolo Đentiloni izjavio je da lideri EU moraju da zasluže podršku svojih građana, suprotstave se rastućem nacionalizmu na evropskom kontinentu stvaranjem novih radnih mesta i eliminacijom socijalne nejednakosti.
"Moramo da povratimo poverenje naših građana kroz stimulativni rast, smanjenje siromaštva i socijalnih nejednakosti", rekao je Đentiloni.
Iako se sama Deklaracija ne odnosi na konkretna rešanja funkcionisanja EU zemlje članice su do poslednjeg trenutka imale pune ruke posla oko usaglašavanja teksta.
U posednjem nacrtu Delaracije, i to na samom početku, ubačen je deo koji se odnosi na proširenje i Zapadni Balkan.
"Želimo Uniju koja će ostati otvorena za one evropske zemlje koje poštuju naše vrednosti i odlučne su u njihovom promovisanju", kaže se u uvodnom delu teksta Rimske deklaracije.
Delaracija direktno ne pominje ni ishod debate koja koja se unutra EU vodi oko pet mogućih scenarija za funkcionisanje Unije u narednih 10 godina, ali deo teksta ukazuje na mogućnost stvaranja odnosno nastavka rada po sistemu "Evropa u više brzina".
"Delovaćemo zajedno kada god je to moguće, na različitim brzinama i intenzitetima kada je neophodno, kao što smo to činili i ranije u okviru Ugovora, ostavljajući otvorena vrata za sve koji žele da nam se kasnije priključe", stoji u nacrtu Deklaracije.
Upravo je ovo deo teksta oko koga su zemlje članice EU iz Centralne i Istočne Evrope, na čelu sa Poljskom, imale najviše zamerki upozoravajući da će one u tim uslovima izostati iz "glavne grupe" zemalja i postati zemlje "drugog razreda" u odnosu na "prvi razred" koji bi činile razvijenije zemlje Zapadne Evrope.
Evropski analitičari napominju da je malo moguće da se napravi oštra razlika između pojedinih grupa zemalja unutar EU.
Dodaje se da "Evropa u više grupa" već postoji i da su primeri za to Evrozona i Šengenski prostor.
U briselskom sedištu Nemačkog maršalovog fonda za SAD ocenjuju da bi funkcionalna "Evropa u više brzina" mogla da pružiti i nove mogućnosti zemljama koje pretenduju na članstvo u EU.
"To može da omogući pojedinim zemljama da budu deo voza iako to nije voz sa luksuznim nego običnim vagonima. Dakle mogućnost je da se te zemlje priključe širem krugu evropskih država koje dele neke politike, vrednosti i procese, ali ne sve.
I to može biti lakši put za neke od zemalja koje žele članstvo. Druge zemlje Balkana opet mogu biti zabrinute zbog toga što nikada neće stići u ključnu grupu", objašanjava analitičaraka za evropsku politiku Roza Balfur u razgovoru za Tanjug.
Još jedna tačka oko koje se pregovoralo, ovoga puta sa Atinom, odnosi na deo Deklaracije kojim se lideri EU obevezuju da će raditi u cilju "Evrope bazirane na održivom privrednom razvoju, koja promoviše ekonomski i socijalni napredak", gde je na zahtev Grčke ubačena rečenica o "Uniji koja se bori protiv nezaposlednosti".
Dalje u tekstu Deklaracije 27 zemalja članica se obavezuju da će raditi u cilju bezbedne i sigurne Evrope i Evrope koja je jaka na međunarodnoj sceni. Kraj Rimske deklaracije istovetan je poslednjoj rečenici Berlinske deklaracije potpisane 2007. godine prilikom obeležavanja 50. godišnjie Rimskog ugovora.
"Ujedinili smo se zbog boljitka. Evropa je naša zajednička budućnost", zaključuje se tekstu koji bi svih 27 lidera zemlja članica trebalo da potpišu u subotu na svečanosti u Rimu.
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
