Visoki savet sudstva ni posle drugog konkursa nije predložio Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Višeg suda u Vranju.

Umesto toga, otuda najavljuju proveru stanja u ovom sudu, pa je veliko pitanje kada će i na koji način čitava procedura biti završena.
 
STIŽE KONTROLA
 
Predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević potvrdio je za OK radio da su u poslednjih godinu dana bila raspisana dva konkursa za izbor predsednika Višeg suda u Vranju, te da je sa prijavljenim kandidatima obavljen razgovor u januaru i septembru.
 
- U januaru nismo imali predlog. Po drugom konkursu komisija je obavila razgovor sa prijavljenim kanidatima, ali na sednici nismo doneli odluku o davanju predloga Narodnoj skupštini za izbor predsednika Višeg suda u Vranju.
 
Dakle, nismo konačno odlučili da nećemo predlagati kandidata Narodnoj skupštini, kao što je to bilo prošli put, već smo odluku odložili da bi predsednici Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda obavili određene provere - kazao je Milojević.
 

Predsednik Visokog saveta sudstva nije mogao da precizira kada će procedura biti okončana, ali je rekao da se nada da će početkom novembra u vranjski Viši sud doći tim Visokog saveta sudstva da obavi kontrolu i podnese izveštaj o zatečenom stanju.

Nakon toga će Narodnoj skupštini biti predložen kandidat za predsednika ili će biti raspisan novi konkurs.

 
Milojević nije komentarisao činjenicu da se Viši sud u Vranju praktično godinama nalazi u v.f. stanju, ali je rekao da je sada sužena mogućnost izbora jer se na konkurse javljaju isti kandidati.
 
- Koliko sam obavešten, veliki broj sudija iz Vranja je u onoj reformi iz 2010. izabran u Apelacioni sud u Nišu i niko od njih nema želju da bude predsednik suda u Vranju.
 
Moramo da izvršimo određene kontrole i provere jer su se javili isti kandidati, da vidimo da li je stanje loše ili nije, jer na razgovorima oni prebacuju krivicu jedan na drugog.
 
Moramo nešto da odlučimo, jer nam je ostalo samo Prokuplje i Vranje, dok su svi ostali predsednici izabrani. Dakle, tu nešto škripi – naveo je Milojević.
 
MUK
 

Za predsednika Višeg suda u Vranju javilo se četvoro sudija tog suda, a prema uslovima konkursa, kandidati su bili obavezni da dostave pisani program rada i da iznesu svoje viđenje problema i način za njihovo rešavanje.

Pošto je bilo dosta kritika, OK Radio je tim povodom zatražio mišljenje vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragana Stefanovića, koji je i jedan od kandidata za prvog čoveka ove pravosudne institucije.

On je, međutim, odbio da komentariše primedbe kolega i najavljenu kontrolu od strane Visokog saveta sudstva.

OK Radio je kontaktirao još neke kandidate za predsednika Višeg suda, ali ni oni nisu želeli javno da govore o onome što se zbiva, tvrdeći da ne znaju ništa više od onoga što je objavljeno na sajtu Visokog saveta sudstva.

Na drugoj strani, većina lokalnih političkih lidera takođe kaže da ne zna zašto predsednik Višeg suda nije izabran ni posle dva konkursa.

Narodni poslanik iz redova SNS, advokat Dragan Nikolić naveo je da nema informacije o tome zašto se odugovlači sa izborom, te da će nešto više znati tek kada na dnevni red Narodne skupštine dođe predlog Visokog saveta sudstva.

Predsednik Okružnog odbora Demokratske stranke, advokat Goran Stefanović, kojeg čaršija inače smatra jednim od glavnih kadrovika u sudskoj reformi iz 2010, takođe tvrdi da nije upućen u zbivanja, dodajući da ga ta stvar mnogo i ne zanima.

Konkretan stav o ovom pitanju nije izneo ni predsednik vranjske Zajednice advokata Ivica Kostić, iako Advokatska komora ima svog predstavnika u Visokom savetu sudstva.

OK Radio je kontaktirao još nekoliko lokalnih advokata, ali je odgovor svuda bio isti.
 
Dakle, muk i(li) nezainteresovanost.
 
Kako god, reforma pravosuđa iz 2010. godine trebalo je da uskladi srpske propise sa zakonodavstvom Evropske unije i da obezbedi građanima Srbije brže ostvarivanje njihovih prava.
 
Četiri godine kasnije, međutim, stanje je loše, a to potvrđuje činjenica da je srpsko pravusuđe godinama bilo u takozvanom v.f. stanju, jer većina sudova nije imala predsednike.
 
Nažalost, ova agonija još uvek traje u Višem sudu u Vranju, a kako OK nezvanično radio saznaje, sa izborom se kasni zato što unutar Srpske napredne stranke na lokalu nema jedinstvenog stava oko toga koji kandidat je najbolji.
 
BOLESNO STANJE
 
Da se političari već godinama bave kadrovanjem u pravosuđu, potvrđuje predsednica Društva sudija Dragana Boljević, navodeći da su pravila o izboru predsednika sudova još 2006. prilagođena potrebama izvršne vlasti.
 

- Pošto je vlast mnogo slatka, onda se ni jedan političar dobrovoljno ne odriče te vlasti.
 
Kada je pisan Ustav iz 2006, da se ne bi nikad više desilo da Ustavni sud proglašava da li je izbor predsednika nekog suda ustavan ili nije, to pitanje je ostavljeno parlamentu, odnosno da zvanična politika bira predsednike sudova.
 
Tako se pokazalo da se želi uticaj na pravosuđe, što rezultira time da predsednici sudova deluju kao politkomesari.
 
U drugim zemljama se oni biraju iz kolegijuma, pa se menjaju na godinu dana, jer predstavljaju sud, pa nema potrebe da tu bude gazda. A kod nas je to sasvim dugačije - objašnjava Boljević.
 

Predsednica Društva sudija kaže da su eksperti Saveta Evrope nedavno sačinili studiju o srpskom pravosuđu i dali 25 preporuka, od kojih se jedna odnosi na ukidanje tzv. v. f. stanja.
 

Ona navodi da su u mnogim sudovima nedavno ipak izabrani predsednici, ali da je dugogodišnje odugovlačenje tog postupka pokazalo bolest srpskog pravosuđa.
 
- V. f. stanje je savršeno stanje za svaku vrstu nepropisnog uticaja na pravosuđe. Tada imate najposlušnijeg presednika suda, a kada imate najposlušnijeg predsednika suda, onda je on savršena transmisija političke vlasti na pravosuđe.
 
Naravno, onda imate sudstvo koje je zabrinuto. A kada Visoki savet sudstva, kao telo koje je garant sudske nezavisnosti, neće da sankcioniše to stanje, onda je to jako opasna poruka koja se šalje svim sudijama – smatra Boljević.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

Vrati se na kategoriju Vladavina prava

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.