Vranje - Tužilac u pretkrivičnom postupku može odstupiti od načela legaliteta i primeniti institut oportuniteta.
ilustracija
To praktično znači da se kazna za delo do pet godina zatvora može zameniti za uplatu novca nekoj humanitarnoj organizaciji ili radom u humane svrhe
U Vranju se godišnje načelo oportuniteta primeni na više od 250 predmeta pred nadležnim tužilaštvima, pa je lokalno pravosuđe uštedelo milione dinara otkad je u Srbiji počelo da se primenjuje ovo načelo.
Ono zapravo predviđa da nadležno državno tužilaštvo može odustati od krivičnog gonjenja ukoliko osumnjičeni ili okrivljeni ispuni određenu obavezu predviđenu zakonom.
Oportunitet je uveden u srpsko zakonodavstvo izmenama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) 2009. godine sa namerom da se pored uštede za državu postigne i značajan napredak u ubrzanju sudskog postupka i rastereti rad pravosudnih organa.
ZKP je, zapravo, uveo nova ovlašćenja javnog tužioca u pretkrivičnom postupku. Ona predstavljaju odstupanje od načela legaliteta, odnosno slučajeve u kojima je krivično gonjenje zasnovano na načelu oportuniteta.
Ovo načelo ima za cilj isključenje postojanja krivičnog dela i situacijama kada postoje sva obeležja neke inkriminacije, ali je delo, s obizirom na to da je njegov značaj zanemarljiv, takvo da ne zahteva krivično-pravnu reakciju države.
NOVAC U HUMANITARNE SVRHE
Najpoznatiji primer primene načela oportuniteta u srpskoj javnosti jeste slučaj poznatog muzičara Gorana Bregovića od pre nekoliko godina kome je rešenjem o odlaganju krivičnog gonjenja naloženo da u roku od šest meseci od prijema rešenja Gradskom sekretarijatu za zdravstvo u Beogradu uplati dva i po miliona dinara jer je gradio objekat bez građevinske dozvole.
Prema podacima koje nam je predočila portparolka Višeg tužilaštva u Vranju Leposava Jovčić, institut odlaganja krivičnog gonjenja počeo je bojažljivo da se primenjuje na ovom području tokom 2011. godine.
Tada samo u četiri predmeta i to prema šesnaest osoba za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do pet godina.
Veći broj ovakvih slučajeva bio je u nadležnosti nižeg, Osnovnog tužilaštva.
Ovakvo stanje stvari u pogledu nadležnosti je logično, imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Zakonika o krivičnom postupku (član 236) kojima je predviđeno da se odlaganje krivičnog gonjenja (oprtunitet) može primeniti kod krivičnih dela za koja je zaprećena novčana ili kazna zatvora do tri godine, kao i po odobrenju sudskog veća kod krivičnih dela gde je predviđena zatvorska kazna do pet godina.
Najčešće je to slučaj kod krađa, krivičnog dela držanja opojne droge, nelegalne gradnje, saobraćajnih krivica. Ta dela pretežno spadaju u nadležnost Osnovnog tužilaštva.
- Rešenjima Višeg tužilaštva - otkriva Jovčićeva - naloženo je izvršiocima krivičnih dela da uplate određene novčane iznose u korist humanitarnih organizacija, fondova ili javnih ustanova.
Takva je praksa i kod nižeg tužilaštva, s tim što je broj slučajeva znatno veći.
I zaista Osnovno tužilaštvo imalo je npr. samo tokom 2010. godine 277 predmeta gde je pokušana primena instituta oportuniteta.
U 201 slučaju postignuta je nagodba.
Naredne 2011. godine pokušan je oportunitet u 468 predmeta, a u 349 slučajeva dogovor je postignut, pa je tužilac odustao od gonjenja.
Ovakav trend od 200 do 300 slučajeva oportuniteta nastavljen je i 2012. i 2013. godine.
Prema rečima portparolke Osnovnog tužilaštva u Vranju Mirjane Vukoičić-Jović pretežno je reč o delima za koja je zaprećena zatvorska kazna do tri, a u manjem broju slučajeva za dela gde je moguća kazna preko tri, a najviše do pet godina zatvora.
- U većini slučajeva - objašnjava Jovićeva - institut odlaganja krivičnog gonjenja primenjen je na inicijativu ovog tužilaštva.
Tužilac može odložiti krivično gonjenje prema načelu oportuniteta ukoliko osumnjičeni prema članu 236 ZKP prihvati jednu ili nekoliko predviđenih mera: da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da nadoknadi pričinjenu štetu; da plati određeni novčani iznos u korist humanitarnog fonda, organizacije ili javne ustanove; da obavi određeni društvenokoristan ili humanitaran rad; da ispuni dospele obaveze izdržavanja; da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga ili psihosocijalnoj terapiji; da izvrši obavezu ili poštuje ograničenje utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom, da položi vozački ispit, obavi dodatnu vozačku obuku ili završi odgovarajući kurs.
Osumnjičeni je dužan da prihvaćenu obavezu ispuni u roku koji ne može biti duži od šest meseci.
SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE
Sporazum o priznanju krivice takođe je novina u krivično-procesnom zakonodavstvu, ali nema veze sa načelom oportuniteta jer za njegovu primenu važe nešto drugačija pravila. Mogu ga predložiti tužilac, okrivljeni ili njegov branilac, za počinjeno krivično delo za koje zaprećena kazna ne premašuje dvanaest godina zatvora. Novim ZKP predviđeno je, međutim, da se ubuduće sporazumi sklapaju za sva krivična dela, bez obzira na visinu kazne. U tužilačkoj organizaciji Srbije kažu da će to ubrzati postupke, baš kao u Americi, gde se čak 97 odsto predmeta okonča sporazumno.
Najpoznatiji primer sporazuma o priznanju krivice je onaj Cece Ražnatović koja je u zamenu za priznanje dela dobila godinu dana kućnog pritvora i preuzela plaćanje million i po evra za zloupotrebe u prodaji fudbalera Obilića. Miki Đuričić iz Kupinova, učesnik više rijaliti programa na srpskim televizijama, nedavno se nagodio sa tužilaštvom da uplati 100.000 dinara humanitarnim organizacijama u zamenu za kaznu zbog napada na policajca posle fudbalske utakmice u njegovom rodnom mestu.
Međutim, dešava se i da okrivljeni ne prihvate nagodbu. Dragan Džajić, bivši predsednik FK ”Crvena zvezda”, čak dva puta je odbijao oportunitet. Tužilac mu je prvo ponudio dve godine zatvora i obavezu da uplati dva miliona evra u humanitarne svrhe, a drugi put pola godine zatvora.
SVE FUNKCIONIŠE U PRAKSI
Zanimljivije je svakako videti u kakvim se konkretnim slučajevima načelo oportuniteta primenjivalo u Vranju poslednjih godina.
Imajući u vidu da je na ovaj način prema nekim osobama u gradu praktično obustavljen postupak i da se one posle toga tretiraju kao ljudi koji nisu ni bili meta krivičnog gonjenja, tužilaštvo je insistiralo da se u primerima iz sudske prakse ne navode imena osoba.
Prvi primer vezan je za jednu našu sugrađanku koja je krivičnom prijavom bila osumnjičena za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja.
Za to delo zaprećena je novčana ili kazna zatvora do godinu dana. Tužilaštvo je, nameravajući da primeni institut odlaganja krivičnog gonjenja, takvu mogućnost i ponudilo osumnjičenoj, ali i oštećenom.
On je prihvatio predlog tužilaštva ukoliko mu ta žena na ime nadoknade štete za nanete lake telesne povrede isplati novčani iznos od 100.000 dinara u roku od mesec dana od dana prijema rešenja tužilaštva kojim se nalaže izvršenje ove mere.
Oštećeni je izjavio da prihvata da ta žena uplati još 10.000 dinara na račun Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih u Vranju.
Kada je osumnjičena dostavila dokaze o uplatama u predviđenom roku, tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu.
U drugom slučaju dvojica muškaraca bila su osumnjičena za krivično delo krađa u pokušaju. Tužilac je njima i predstavniku oštećenog preduzeća koje je ostalo bez dela imovine uputio pozive za nagodbu.
Predstavnik te firme saglasio se da se odloži krivično gonjenje protiv osumnjičenih ukoliko osobe koje su učestvovale u krađi uplate po 20.000 dinara u korist Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u Vranju.
Ostavljen je rok od tri meseca. Kada je dostavljen dokaz da su uplatili novac, tužilac je odustao od krivičnog procesuiranja.
Čovek koji je krivičnom prijavom osumnjičen za izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda dobio je ponudu tužilaštva, kao i oštećeni, za primenu instituta oportuniteta.
Oštećeni je u zamenu za pristanak tražio da mu nasilnik na ime nematerijalne štete uplati 20.000 dinara. Zanimljivo je da je uplatu novca zahtevao u dve jednake mesečne rate na kućnu adresu.
Ovaj je pristao i sproveo prihvaćenu meru u roku i prema dogovoru.
POLITIČARI I „ZA“ I „PROTIV“
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić kaže da se oportunitet u Srbiji poprilično primenjuje u praksi, ali dodaje da javnost nije baš shvatila smisao ovog načela.
- Zbog toga što javnost baš nije shvatila smisao primene oportuniteta u prkasi, upotreba ovog instituta predstavlja određeni problem za tužioce.
Jer, kod nas javnost očekuje da tužilac krivičnu prijavu protiv nekoga po pravilu okonča krivičnim gonjenjem, tako da postoji rizik da se odbacivanje prijave shvati u narodu kao nešto nepravedno, a tužiočevi pregovori sa okrivljenim u vezi sa primenom načela oportuniteta kao šurovanje i nedolično ponašanje tužioca.
Za to su pre svega krivi političari, jer su oni godinama potpirivali atmosferu nepoverenja prema tužiocima, nekada opravdano, ali vrlo često potpuno neopravdano.
S druge strane nisu se opirali uvođenju oportuniteta kada su shvatili da taj institut podrazumeva uštede i brzo rešavanje postupaka - objašnjava Ilić.
Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Stanko Bejatović, koji je godinama unazad angažovan na izmenama zakonskih rešenja u Srbiji, kaže da je tačno da ovaj institut podrazumeva uštede i ubrzanje postupka, ali da se mora voditi računa o zaštiti interesa i prava oštećenog u postupku.
- Na primer, kada tužilac odlučuje o odlaganju krivičnog gonjenja, bilo bi pravedno da on pruži mogućnost oštećenom da se o tome izjasni.
Ili, možda bi bilo još bolje predvideti mehanizme kontrole odluke javnog tužioca u korišćenju načela oportuniteta – kaže Bejatović.
Ako se usredsredimo na konkretne slučajeve na lokalu, iznosi koje plaćaju osumnjičeni na koje je primenjeno načelo oportuniteta, prema rečima Jovčićeve iz Višeg tužilaštva, kreću se u rasponu od 20.000 do 200.000 dinara.
- Sredstva se uplaćuju humanitarnim organizacijama sa kojima je prethodno zaključen Sporazum o uplati i korišćenju novčanog iznosa u humanitarne svrhe - dodaje Jovčićeva.
Na području Pčinjskog okruga takav sporazum zaključen je sa Udruženjem za pomoć mentalno i nedovoljno razvijenim osobama, Udruženjem „Životna pomoć“, Odborom za ljudska prava-SOS telefon, Udruženjem gluvih i nagluvih, udruženjima obolelih od multiple skleroze iz Vranja i Surdulice.
Korist od ovog novca imaju i Crveni krst Vranje i Surdulica, kao i Sigurna kuća u Surdulici.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
