Tačno tako, lekari (većinom muškarci) su ženama kroz istoriju dijagnostikovali čudne "bolesti" koje, srećom, nisu bile dugog veka, niti ih je nauka priznala.
Histerija, ludost, biciklističko lice...Foto: Thinkstock
Evo koje su to bolesti:
Biciklističko lice
Jedna od najsmešnijih bolesti na koju su upozoravali žene bila je ova, duhovitog naziva biciklističko lice. Naime, sa sve većom popularnošću bicikala, žene su upozorene da će zbog čudnih izraza lica kakve su obično imale dok su pokušavale da voze bicikl, postati ružne.
Moguće je da je ova 'bolest' izmišljena zato što su dolaskom bicikla žene postajale sve nezavisnije od muškaraca, jer su mogle samostalno da prelaze veće udaljenosti. Takođe, sufražetkinje su brzo i s oduševljenjem prihvatile bicikle koji su indirektno uzrokovali reformu u odevanju, jer je bilo nemoguće pedalirati duže vreme u stisnutom korsetu.
Lekari su svejedno upozoravali da će biciklistkinje patiti od niza zdravstvenih problema kao što su glavobolja, depresija, iscrpljenost, nesanica i, naravno, biciklističko lice. Ova teorija je u potpunosti nestala nakon nekoliko godina korišćenja bicikala, kad su se i najveći skeptici mogli uveriti da nijedna žena nije izgubila lepotu zbog bicikla.
Lutajuća materica
Čak je i otac moderne medicine, Hipokrat, bio zabrinut misleći da postoji 'životinja unutar životinje' koja se mrda u ženskom telu i navodno utiče na njeno raspoloženje i zdravlje.
Jedan od preporučenih oblika lečenja ove 'bolesti' bile su učestale trudnoće, jer se smatralo da se 'životinja' (materica) vrti iz čiste dosade. Jedan bizantski lekar preporučio je da se neko dobro izdere na ženu ili da je natera da kija, kako bi materica ostala na mestu. Do 17. veka, 'stručnjaci' su verovali da se lutajuća materica može vratiti na mesto ako se kroz ženski polni organ proširi prijatan miris. Vremenom su shvatili da je ova bolest besmislena, neutemeljena i zastarela, ali s druge strane upravo iz nje se izrodila ideja o - histeriji.
Histerija
Histerija, prevedeno, znači bolest materice, a uključivala je brojne simptome kao što teskoba, nesanica, nervoza, erotske maštarije, osećaj težine u abdomenu, nadutost, oticanje u predelu karlice i vlažnost polnog organa. Ovu bolest lečili bi doktori ili babice, i to tako da masažom vulve 'bolesne' žene dovedu do orgazma.
Neverovatan je podatak da je ova bolest redovno pogađala žene određene klase. Na belkinje koje su bolovale od vrste histerije koju danas znamo kao prolaps materice ili bolesti jajnika, gledalo se kao na osobe koje dovode u opasnost svoju rasu jer su imale problema s plodnošću.
Jedina pozitivna stvar u vezi histerije jeste da njoj možemo zahvaliti za nastanak vibratora - aparata koji su krajem 19. veka bili obavezan deo lekarske ordinacije, da bi tek nakon nekog vremena našli put do erotskih filmova.
Emotivno preopterećenje
Prva lobotomija izvršena je na domaćići iz Kanzasa 1936. godine. Psihijatar koji je prepisao ovu operaciju, Volter Frimen, navodno je verovao da je 'preopterećenost emocijama uzrokovala mentalnu bolest', a kao jedini mogući lek video je sečenje određenih živaca u mozgu kako bi stabilizovao psihičko zdravlje jadne žene. Nakon toga su na lobotomiji učestalo počele završavati žene čije je 'emocije' trebalo dovesti u red i ravnotežu.
Britanka Ajlin Dejvi bolovala je od postporođajne depresije nakon rođenja drugog deteta 1946. godine. Njen suprug Sid je u BBC-jevom dokumentarcu iz 1976. ispričao kako mu je objašnjeno da je reč o proceduri koja nije ništa komplikovanija od vađenja zuba. Nakon tih reči potpisao je pristanak, a njegova žena je ostala nepovratno 'oštećena'.
Frimen je obavio hiljade operacija pre nego što je dobio zabranu, a prema nekim procenama početkom 1950-ih u SAD-u je obavljeno oko 50.000 lobotomija. Ova procedura se veoma raširila i u Švedskoj, gde se 63 odsto svih operacija izvodilo na ženama.
Nestabilnost
U vreme kad je skovan ovaj čudan termin, koristio se za opis različitih stanja - od PMS-a do kliničke depresije. Mogao je biti i sinonim za hipohondriju, iako je najčešće označavao osećaj teskobe.
Nestabilnost se opisivala kao bolest koja je označavala 'živčanu nesposobnost, pri čemu se oboleloj osobi pričinjavalo da joj pred očima lebde različite slike ili bi joj se pričinjavale stvari kojih ne bi bilo'. Tokom viktorijanskog doba pa sve do 1920-ih godina, na žene se gledalo kao na posebno slab pol, sklon ovoj bolesti koja se lečila odmorom, i ponekad mirišljivim solima.
Ludost
Do 1872. godine u Engleskoj i Velsu većina klasifikovanih ludaka (što je u to vreme bio zdravstveni pojam) u ludnicama bile su - žene. "U društvu koje je žene smatralo detinjastim, iracionalnim i seksualno nestabilnima, a gde one nisu imale nikakvu pravnu ni ekonomsku moć, nije nimalo čudno da su llekari brzo žene i službeno prozivali ludim", pisala je Elejn Šovalter u knjizi 'The Female Malady'.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
