Izvršni direktor Simpa iz Vranja za oblast finansija Dragoslav Nastić iznenadio je sve Vranjance, a posebno menadžment i zaposlene u Simpu javnim obraćanjem preko medija, ukazujući na mnogobrojne nepodopštine koje se događaju u ovoj kompaniji godinama unazad.
Simpen Vranje-ilustracija
Nastić je prvi čovek ikada iz Simpa koji se odvažio da se suprotstavi predsedniku kompanije Draganu Tomiću.
Postavio mu je javno dvadesetak pitanja (vidi okvir) kroz koja je u neku ruku ukazao na katastrofalno stanje u kome se nalazi Simpo u svim segmentima poslovanja.
Uglavnom, njegovo pisanije čiji je lajt motiv „gde su pare“ već je otvorilo neke antagonizme u Simpu, a Nastić je brže-bolje smenjen sa funkcije na sednici Nadzornog odbora kompanije krajem prošle sedmice.
Na istoj sednici konstatovan je „trend rasta aktivnosti koje imaju za cilj rušenje ugleda Simpa i njegovog rukovodstva putem iznošenja dokumenata i plasiranja zlonamernih izjava u javnosti“.
MILAČIĆEV SUKOB INTERESA
Na Nastića, koji je nastupio kao „glas razuma“, a zapravo je i sam tokom svoje karijere u Simpu u više navrata bio meta krivičnih prijava policije i poreskih organa, posle njegovog pisma javnosti verbalnose obušio predsednik Nadzornog odbora Simpa i nekadašnji srpski ministar finansija Borislav Milačić.
Nastić je, naime, prozvao Milačiča lično da kao Simpovac ne zastupa interese ove vranjske kompanije u poslovima zajedničkog ulaganja Simpa i stranog investitora, inače većinskog vlasnika Fabrike sunđera i sinflina Simpen u Bujanovcu (poseduje 67 odsto vlasništva).
Nastić, naime, u svom obraćanju postavlja pitanje ne radi li ovde „o klasičnom sukobu interesa“ jer, kako kaže, Milačić „zastupa interese većinskog vlasnika, izvesnog Libanca koji se nikada nije ni pojavio u „Simpu“, a pritom je i predsednik nadzornog organa u Simpu, kompaniji koja je manjinski vlasnik Simpena (33 odsto).
Nastić nije hteo da za portal OK radija dodatno pojašnjava čime konkretno raspolaže od podataka u vezi sa Simpenom, ali je postavljajući napred navedena pitanja faktički već dao nekakve odgovore.
Milačić, zanimljivo, nije imao ništa protiv da detaljno objasni o čemu je reč. On kaže da se Nastićevi navodi odnose na vreme kada je prvi čovek Simpa Dragan Tomić pokušavao da pronađe kredit ili ino-partnera uz pomoć koga bi izgradio novu fabriku sunđera u Bujanovcu.
Razlog - u staroj je već bio znatno opao kvalitet proizvoda i nije mogla da tehnološki proizvede nove vrste sunđera za nameštaj.
- U to vreme – priseća se Milačić - bio sam Tomićev savetnik. Na kraju, došlo se do investitora koji živi u Parizu. Čovek se zove Dijab Vajdi, a njegova firma Abbots Wood Holding nalazi se u Libanu, jer je čovek poreklom Libanac - objašnjava Milačić.
Na pitanje zašto je odabran baš on, Milačić odgovara da je u tom momentu, za razliku od Simpa, imao novac za takvu investiciju. Usledili su teški pregovori.
- Ubedili smo ga nekako da investira u izgradnju nove fabrike sunđera, uz odgovarajuće međusobne obaveze.
U sklopu zajedničkog ulaganja investirao je četiri miliona evra, a Simpo je uložio staru fabriku koja je procenjena na milion i po evra. Vajdi je jedan deo uložio u opremu, a drugi u obrtna sredstva da bi fabrika mogla da posluje – navodi Milačić.
Simpo je, prema račima predsednika NO, međunarodnim ugovorom o zajedničkom ulaganju preuzeo određene obaveze.
- Simpo je preuzeo obavezu i garantovao proizvodnju 4.000 tona sunđera, od čega bi za svoje potrebe kupovao 2.000 tona.
Međutim, iako je investitor u celini izvršio svoju obavezu, Simpo nažalost nikad nije.
Ovo je, pretpostavljam, uticalo da investitor proda svoj udeo poslovnom prijatelju Dejvidu Rizbiju koji ima firmu Techno Finance AG u Švajcarskoj – kaže Milačić.
SIMPO UNIŠTIO SIMPEN
U prevodu, samo je strano ulaganje promenilo vlasnika. Novi vlasnik je onda, imajući u vidu da je prethodni investitor iz Libana preporučio Milačića kao tvrdog pregovarača u ime Simpa, odlučio da ga angažuje kao njegovog zastupnika u Simpenu.
Rizbiju nije smetalo što je Milačić već poslovno angažovan u Simpu, jer mu je trebao čovek branše koji poznaje situaciju na terenu. Nije smetalo ni Milačiću.
- Iako sam - kaže Milačić - rekao Rizbiju da je to u najmanju ruku kontraproduktivno, jer sam već angažovan u Simpu. Ali, on je insistirao. Moram, nažalost, da priznam da sam time ušao u sukob interesa između Simpa i Simpena, ali na račun Simpena.
Ko je ostvario korist iz ovog sukoba interesa? Tvrdim da je to Simpo. To potkrepljuje sledeća činjenica: polovinu proizvodnje Simpena koju je trebao da kupuje, Simpo nikada nije kupio.
BEZ ODGOVORA IZ „SIMPA“
Predsednik kompanije Dragomir Tomić i generalni direktor Simpa Slađan Disić nisu odgovorili na pismene dopise sa pitanjima portala OK radija.
Pitanja su se odnosila na ono što ih je pitao i sada već bivši finansijski direktor Dragoslav Nastić: ko je većinski vlasnik Fabrike sunđera i sinflina „Simpen“ u Bujanovcu i na koji način je to postao; da li je tačna informacija mnogo puta plasirana u javnosti da je većinski vlasnik izvesni Libanac, zašto se on nikada nije pojavio u „Simpu“ i zašto „njegove interese“ zastupa Bora Milačić, predsednik Nadzornog odbora „Simpa“? Da li je to klasičan primer sukoba interesa? Zašto se cene sunđera iz ove fabrike prema „Simpu“ utvrđuju isključivo u kabinetu predsednika kompanije?
Jedne godine je kupovina bila blizu 2.000 tona, na šta se Simpo obavezao međunarodnim ugovorom o zajedničkom ulaganju. Ali je uzimao sve količine koje su mu trebale i kad su mu trebale.
Čudna je ta definicija „uzimao“, imajući u vidu da je praktično reč o stranom ulagaču, odnosno njegovoj privatnoj imovini u vidu robe. Robu valja platiti.
- Simpo je uzimao robu, lepo sam vam rekao, ne kupovao. To je porušilo sve poslovne rezultate Simpena.
Pošto je u tim poslovima kao izvršni direktor za oblast finansija učestvovao i Nastić koji sada ukazuje na moj sukob interesa, ja moram javno da kažem da slobodno napišete da sam kao predsednik NO Simpa svojim nečinjenjem oštetio ino-partnera, jer sam dozvolio Nastiću da od njega, uslovno rečeno „ukrade“ 5 miliona evra time što je uzimao robu za Simpo, a nije plaćao – apostrofira Milačić.
Zanimljivo je da je Simpen uzimao i kredite za Simpo.
- Ako bi recimo Simpen uzeo milion evra kredita za Simpo, kredit bi se preneo na račun Simpa, a Simpo bi u nastavku platio sto ili dvesta hiljada evra Simpenu za robu koju je uzeo pre godinu dana. Tako je to funkcionisalo - otkriva Milačić.
Zbog toga mu je Švajcarac Rizbi najavio otkazivanje ugovora.
- Mislim da će to, na žalost po Simpo, otići na jedan pogrešan kolosek. A ja ću sa zadovoljstvom odgovarati za ovaj sukob interesa, ali ponavljam u korist Simpa, a ne Dejvida Rizbija - navodi Milačić.
CENE IZ KABINETA
Dragoslav Nastić je u svom pismu medijima postavio i sledeće pitanje: „Zašto se cene dušeka iz Simpena utvrđuju isključivo u kabinetu predsednika kompanije?“ Direktor Simpena u Bujanovcu Vojislav Babić nije imao poseban komentar na Nastićeve navode.
- Cene sunđera jasno su definisane ugovorima. To što Nastić kaže da su određivane isključivo u kabinetu predsednika kompanije, to su njegove proizvoljnosti i takve navode ne mogu da komentarišem - kaže Babić.
Milačić na kraju poručuje kako sumnja kako je Nastić u pokušajima rušenja Simpa i rukovodstva ove kompanije sam. Smatra da je, kako kaže, neko procenio „da je došlo vreme promena i da treba da se napravi neka nova podela“.
- Ovo je „izraz hrabrosti“ i ja poštujem takvu vrstu hrabrosti ako vodi boljoj budućnosti, u šta sumnjam.
Imao je sve informacije, mogao je delovati ranije, u vreme kada se to dešavalo, ako je imao informaciju da se dešava. A imao je.
Šta sada to njegovo obraćanje javnosti znači? Da li nekome doprinosi ili odmaže? Ostavljam sve ljude koje optužuje po strani, čak i predsednika Tomića, niko nije pod staklenim zvonom i može biti kritikovan.
Ključno je da li će ovo napraviti neki korak napred za bilo koga? Naravno, neće. Ni za Simpo, ni za bilo koga, jer je sve neistina i loša namera - zaključuje Milačić.
Bilo kako bilo, zbog ovih ali i nekih drugih prozivki u javnosti na račun menadžmenta Simpa, Nastić je krajem prošle nedelje smenjen sa mesta izvršnog finansijskog direktora u Simpu. Na toj poziciji nasledio ga je Mića Đorđević.
Iz Policijske uprave Vranje nisu želeli da odgovore na konkretna pitanja vezana za navodna dešavanja u Simpenu, ali portal OK radija nezvanično saznaje da se vode određene policijske istrage po Nastićevim navodima o dešavanjima u Simpu.
VLASNICI „SIMPENA“
Prema podacima srpske Agencije za privredne registre (APR) može se videti da je većinski vlasnik sa 67 odsto kapitala strani investitor Techno Finance AG sa sedištem u Cugu, Švajcarska.
To je, inače, grad u kojem se plaća najmanji porez. Firme poput Techno Finance AG osnivaju se sa kapitalom od 100.000 franaka, a deoničari mogu da ostanu potpuno anonimni.
Štaviše, nema ograničenja za strane državljane, s tim da direktor mora da bude iz Švajcarske, što nije nikakav problem, jer i tamo postoje advokati koji za određenu svotu novca pružaju tu vrstu usluge.
Prema švajcarskim privrednim registrima, osnivači Techno Finance AG su Kin Džejms, Britanac koji živi u Luganu, i Dejvid Rizbi, Australijanac sa prebivalištem u Arapskim Emiratima (Dubai).
Tokom izgradnje nove fabrike nekoliko puta se na licu mesta pojavljivao i Goran Tomić, sin predsednika kompanije Simpo Dragana Tomića. On se, priča se, kao prevodilac angažovao i tokom ugovaranja kupovine opreme za ovu fabriku u Engleskoj.
KO JE BORISLAV MILAČIĆ
Borislav Milačić se po završetku Ekonomskog fakulteta u Beogradu zaposlio se u Beobanci. Njegov profesionalni angažman vezan je najviše za građevinsko preduzeće Koling, firmu koja je godinama gradila luksuzne stanove generalima i ministrima.
Stekao je veliko poverenje u SPS, pa je čak od 1997. bio najpre ministar finansija, potom i jedan od tri koministra finansija u prelaznoj vladi DOS-a i SPS oktobra 2000. godine.
Potom je uhapšen u maju 2001. zajedno sa Nikolom Šainovićem i Hadži Draganom Antićem pod sumnjom za učešće u malverzacijama prilikom uvoza opreme za osam TV stanica u Srbiji ciji je osnivač SPS, a za račun preduzeća STV Mreža.
Oprema je plaćena oko 2,5 miliona američkih dolara i ta su sredstva kupljena kod NBJ. Umesto plaćanja deviza, po nalogu bivšeg ministra finansija Borislava Milačića, izdati su akceptni nalozi na teret budžeta Republike Srbije, pa je po tom osnovu NBJ i naplatila dinarsku protivvrednost ovih deviza na teret budžeta i za taj iznos je oštećen budžet.
Po osnovu carinskih dažbina izbegnuto je plaćanje obaveza državi preko 6 miliona dinara, tvrdila je policija. Ipak, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja.
Milačić, potom 2001. godine postaje savetnik Dragomira Tomića. Danas je predsednik NO Simpa i još uvek Tomićev intimus.
Koliko je poznato, ima tri stana u Beogradu ukupne površine 400 kvadrata, kao i kuću na Mačkovom kamenu na planini Jagodnja.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
