Da je u Vranju poslednjih 15 godina bilo ozbiljne borbe protiv korupcije, dobar deo političkog establišmenta verovatno bi završio u zatvoru.
Stop korupciji - ilustracija
Za razliku od ovakvih očekivanja, činjenice govore suprotno - u pomenutom periodu lokalni funkcioneri veoma retko su sedali na optuženičku klupu.
Od uvođenja višestranačja do danas, dakle više od 20 godina,, pravosnažno nije osuđen ni jedan.
OMERTA OD ŠKOLE PA NAOVAMO
Praksa je pokazala da vrana vrani oči ne vadi: oni koji imaju obavezu i moć da se suprotstave korupciji zapravo su njen najjači generator.
Sva relevantna istraživanja pokazuju da je korupcija u srpskom društvu dostigla neslućene razmere.
Na listi korumpiranih nalaze se pripadnici gotovo svih profesija, pri čemu primat imaju rukovodioci javnih institucija i političari, ponajviše zahvaljujući „aktivnostima“ tokom javnih nabavki i zapošljavanja.
Odbornik SNS-a, advokat Miroslav Nešić, smatra da je korupcija duboko ukorenjena u srpsko društvo, i da je građani sve češće doživljavaju kao urođenu manu, poput kratkovidosti, sa kojom valja živeti.
On navodi da se već u školi može primetiti da nema prave borbe protiv korupcije, gde bi đaci trebalo da nauče da se ocene dobijaju na osnovu znanja, a ne na osnovu statusa njihovih roditelja.
On kaže da zapošljavanje u javnom sektoru najbolje pokazuje korumpiranost društva, te da protiv toga najpre moraju da se bore oni koji su dobili poverenje na izborima, odnosno oni koji primaju platu od para poreskih obveznika.
- Problem je u politici. Politika mora traži procesuiranje ili da ukazuje na probleme.
Ako greši direktor, ne može da greši i upravni odbor, ili smo pa postavili sve takve ljude koji će da ćute.
Dakle, trebalo bi ljudi iz upravnih ili nadzornih odbora javnih preduzeća, gradonačelnik ili većnici zaduženi za pojedine oblasti da traže procesuiranje, da podnose zahteve tužilaštvu ili policiji da se utvrdi kako je neko zaposlen, koliko je ljudi dobilo posao, gde se troši neki novac - smatra Nešić.
On kaže da građani često odustaju od prijavljivanja korupcije kada vide u kakvom društvu žive, zbog čega je nadležnim organima teško da prikupe dokaze.
Nešić zato ocenjuje da glavni problem nije u sudu i tužilaštvu, gde rade obrazovani ljudi, već u činjenici da se o korupciji ćuti.
- Procesuiranje je poslednja stepenica u borbi protiv korupcije. U sistemu gde svi ćute, kao u italijanska mafiji, kada ubiju čoveka na sred pijace, policija od 100 očevidaca neće moći da nađe ni jednog koji želi da kaže da je uopšte bilo ubistva.
Kako u tim uslovima voditi borbu protiv korupcije? Ukoliko su korumpirani oni koji su zaduženi za borbu protiv korupcije, ako niko ne podnosi prijave, šta može tužilac da uradi – pita Nešić.
Da postoji ozbiljna nesrazmera između rezultata u proklamovanoj borbi protiv korupcije i onoga što građani očekuju, pokazuju podaci iz Višeg javnog tužilaštva.
Naime, u 2012. i 2013 niko nije optužen za krivična dela primanja i davanja mita.
Štaviše, najviše krivičnih prijava, 91, za dela sa koruptivnim elementom u 2012. i 2013. godini podneto je protiv pripadnika pravosuđa, i to za krivično delo „kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika“.
U navedenom periodu, međutim, nije podignuta niti jedna optužnica protiv nekog od nosilaca pravosudnih funkcija.
Predstavnici pravosuđa često ističu da je krivična dela korupcije teško dokazati, naročito zbog činjenice da svedoci iz straha često menjaju iskaze tokom postupka.
Sa takvim stavom se slaže i odbornik LDP-a, advokat Igor Zlatković, koji kaže da se krivično delo primanja i davanja mita može dokazati jedino obeleženim novčanicama, te da bi promena zakona znatno olakšala stvar organima gonjenja.
- Potrebna je dekriminalizacija krivičnog dela davanja mita. Tada bi se otvorio prostor onima kojima je tražen novac da bi se obavila određena službena radnja, odnosno onima koji su ga ponudili jer su bili na velikoj muci, da bez rizika prijavljuju nadležnim organima one koji primaju mito – smatra Zlatković.
DOKLE METLA MORA DA DOHVATI
Ipak, on ocenjuje da borbe protiv korupcije na lokalu neće biti sve dok postoji sprega različitih nivoa vlasti, zbog čega se postupci retko pokreću ili se predmeti čuvaju u fioci.
- Možda se povremeno menjaju pojedinci, ali je forma vlasti potpuno ista. Dakle, nekoliko ljudi sa različitih nivoa kontrolišu društveno-politički život u Vranju.
Kao posledicu imamo njihovo međusobno čuvanje. Dakle, političari doprinose tome da nosioci pravosudnih funkcija ostanu tu gde jesu, a zauzvrat su nedodirljivi za organe gonjenja – objašnjava Zlatković.
Zamenik glavnog i odgovornog urednika Vranjskih Nikola Lazić kaže da je ovaj nedeljnik mnogo puta pisao o korupciji u javnom sektoru, ali da reakcije nije bilo, što pokazuje da kod izvršnih organa vlasti ne postoji volja da se nešto preduzme.
Prema njegovim rečima, gradom godinama vlada grupa ljudi koja ne želi ništa da menja u korumpiranom sistemu, odnosno da radi sama protiv sebe.
- Kad bi se politička elita malo dublje upustila u borbu protiv korupcije, onda bi samu sebe morala da hapsi.
Kad jedna politička elita nasledi drugu, nasledi i privilegije i sve ono što ide uz vlast, i zato svi ćute.
Praksa je pokazala da vrana vrani oči ne vadi: oni koji imaju obavezu i moć da se suprotstave korupciji zapravo su njen najjači generator.
Nema strašnije korupcije u Srbiji, pa i u Vranju, od stranačkog zapošljavanja u javnim institucijama, preko kojeg se na izborima dobijaju glasovi.
Ovde se to čak smatra normalnim, čak i poželjnim ponašanjem: kao, eto, zaposlili ljude da nisu na ulici, dali im parče hleba – kaže Lazić.
Zamenik glavnog i odgovornog urednika “Vranjskih“ ističe da mehanizmi za borbu protiv korupcije postoje, te da procesuiranje ljudi na visokim položajima jasan znak da li te borbe ima ili nema.
- Potrebno je da se primenjuju zakoni i da svako radi svoj posao.
Tužilaštva i policija ne bi trebalo da budu pod političkim patronatom nego nezavisne institucije.
A ako se krene bez kompromisa, onda ta metla mora da dođe do nekog moćnog i uticajnog čoveka – kaže Lazić.
NVO NEMA SNAGE
Jedan od stubova borbe protiv korupcije trebalo bi da bude i nevladin sektor, koji ima zadatak da edukuje građane i osnaži ih za suočavanje sa ovim zlom.
U Vranju, međutim, poslednjih godina je realizovan veoma mali broj projekata iz ove oblasti.
Član Upravnog odbora Inicijative za integracije Nenad Ristić kaže da su istraživanja ove organizacije pokazala visok stepen percepcije korupcije kod građana.
- Samo ja znam kako sam prošao nakon ispitivanja javnog mnjenja i objavljivanja rezultata. Svi se ovde manje-više znaju, pa se mnogi ljute, kao da su to neki moji rezultati, a ne rezultati ankete.
Korupcija je veoma škakljiva, a nevladin sektor u Vranju nema dovoljno resursa za bavljenje tom temom, jer potrebno mnogo vremena, energije i znanja.
Sa druge strane, nema ni dovoljno sredstava – navodi Ristić.
OBEĆANJA I REZULTATI
Od pada Miloševićevog režima pa naovamo, nema vlasti koja se deklarativno nije hvatala u koštac sa korupcijom.
Primera radi, Đićić je obećao da će kazniti ekstraprofitere, Koštunica da će ispitati proces privatizacije, Tadić da će napraviti nezavisno sudstvo. Šta je posle bilo, znamo.
Pre nešto više od godinu dana, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je, u okviru predstavljanja Strategije za borbu protiv korupcije, naglasio da se u borbi protiv korupcije u Srbiji primenjuje nulta tolerancija, te da je neophodno da u toj borbi učestvuju sve bezbednosne institucije, jer bez njihove saradnje i koordinirane akcije nije moguće postići rezultat.
- Mi smo sada doneli Nacionalnu strategiju, postavili smo veoma visoke standarde i nadam se da ćemo imati snage da to što smo postavili u Strategiji i ispunimo – kazao je Vučić.
Rezultata na lokalu još uvek nema.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
