Vranje - Ako ljude iz Eparhije vranjske upitate ko kontroliše njihovo finansijsko poslovanje, oni će se brže-bolje pozvati na odredbe Ustava SPC donetog 1931. i njegove izmene i dopune iz 1947 godine.
ko kontrolise tok novca u Eparhiji vranjskoj? - ilustracija
Dakle, na propise iz njihovog internog pravnog akta, a ne na nekakve državne zakone koji propisuju fiskalnu i poresku kontrolu svih pravnih subjekata u Srbiji. A SPC jeste pravno lice.
Samim tim nametnuće se i odgovor na vaše pitanje iz prve rečenice - crkvene finansije ne kontroliše niko! Barem što se tiče državnih organa kojima je u opisu posla da se bave tokovima novca poreskih obveznika.
Crkva, dakle, ljubomorno čuva svoj atar od bilo kakvog uticaja države, uključujući tu pre svega finansije.
Za razliku od privrednih subjekata i preduzetnika koji imaju obavezu da državi Srbiji plaćaju poreze, podnose finansijske izveštaje i završne račune, SPC, odnosno sve eparhije, pa i Vranjska, državnim organima ne polažu račune o svom finansijskom poslovanju.
Nažalost, sve se to dešava u vremenu u kome razni pokreti unutar srpske crkve zagovaraju povratak izvornom siromaštvu i oslobođenju od svakog posedovanja.
Čak je i slepo verničko oko poslednjih godina uočilo besramnu pohlepu i bogaćenje pojedinih crkvenih velikodostojnika.
BROJNI IZVORI PRIHODA
Crkva je odvojena od države i potpuno samostalno raspolaže svojim prihodima, nije uvedena u red PDV obveznika, što je izazov za pojavu koristoljublja i plodno tlo za razne finansijske mahinacije koruptivne prirode.
No, finansijske zloupotrebe unutar crkve, biznis sa nekretninama, hotelijerstvom, uslugama i rentijerstvom odvija se negde daleko od očiju nadležnih svetovnih organa, države i pastve.
A inače SPC, pa time i Eparhija vranjska, ima više izvora prihoda. Po rečima sekretara eparhije, sveštenika Siniše Piljanovića, eparhija ima razne prihode taksativno navedene u članu 242 Ustava SPC.
- To su prihodi od crkvenih i manastirskih dobara, hramova, fondacija, zadužbina, od raznih crkvenih zavoda i ustanova. Zatim, tu su crkvene takse, prihodi od hartija od vrednosti, razrez na crkvene opštine i manastire, dobrovoljni prilozi vernika, darovi i zaveštanja - nabraja Piljanović.
Ovome treba dodati prihode od meda, vina, rakije, voskarstva, crkvenih relikvija, zakupnine grobnih mesta, rentiranja crkvenog i manastirskog zemljišta, pa čak i pojedinih manastirskih konaka, u svrhe, kako iz Eparhije i Ministarstva vera eufemistički definišu, verskog turizma. Piljanović naglašava da su ocene o odustvu bilo kakve kontrole ovih prihoda po eparhijama paušalne.
- Kontrolu prihoda Eprahije vranjske sprovodi Patrijaršijski upravni odbor SPC u Beogradu kome Eparhijski upravni odbor (na čijem je čelu, inače, vladika Pahomije, p.a.) i Eparhijski savet naše eparhije dostavljaju završni račun za prethodnu kalendarsku godinu, kao i budžet za narednu godinu na uvid i odobrenje, sa kompletnom materijalno-finansijskom dokumentacijom.
Kontrolu crkvenih opština i uprava manastira u Eparhiji vranjskoj vrši Eparhijski upravni odbor koji odobrava njihove završne račune i budžete.
Novcem se u Eparhiji vranjskoj raspolaže na osnovu odluka Eparhijskog saveta koji usvaja budžet sa prihodima i rashodima. Novcem ne raspolaže nijedan pojedinac, bez odobrenja nadležnih eparhijskih tela - tvrdi Piljanović.
SAMOKONTROLA
Činjenica je da je obrt novca koji prođe kroz eparhiju ogroman, no da li se iko zainteresovao koliki je zapravo? Osim donekle same crkve, dakle, koja, vidimo, navodno kontroliše samu sebe kada je reč o parama.
Crkva je, po Ustavu, odvojena od države, ali novci koje verujući narod ostavlja u Eparhiji, ipak emituju državni organi, Ministarstvo finansija, Narodna banka, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.
Pitanje je, kuda ta sredstva idu i vodi li neko iz državnih organa o tome računa? Kao i da li neko za to odgovara pred državnim organima.
Zvanično, za krivična dela koja imaju veze sa finansijskim zloupotrebama u okviru crkve, predstavnici SPC, za razliku od svih ostalih pravnih lica, ne odgovaraju nijednom državnom organu.
Za vranjskog advokata Aleksandra Stojkovića, odlično upućenog u crkvene prilike, takvo stanje je teško objašnjivo.
- Zašto je to tako, potpuno je nejasno. Koji je pravni osnov da država ima tako blagonaklon odnos prema Crkvi, tim pre što je nesporno da je ogroman novac unutar crkve u opticaju, po raznim vidovoma - donacijama, prilozima, prihodima po raznim osnovama - još je manje jasno.
Crkva ima i ogromnu imovinu koju poseduje u vidu nekretnina i pokretnih stvari, vozila, nameštaja, opreme, mašina i slično, ali i to je van domašaja državne kontrole - sa nevericom će Stojković.
Iz Policijske uprave Vranje kažu da u periodu od 2005. u evidencijama Odeljenja kriminalističke policije nema evidentiranih prijava (anonimnih, zahteva tužilaštva, kao i drugih saznanja) koja bi ukazivala na nezakonitost u finansijskom poslovanju Eparhije vranjske, te da s tim u vezi nisu obavljane kontrole.
- Policijski službenici Odseka za suzbijanje privrednog kriminala u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku imaju ovlašćenja da vrše proveru finansijskog poslovanja Eparhije vranjske.
Ne postoji ni jedan deo finansijskog poslovanja Eparhije vranjske koji ne podleže kontroli kriminala – samo konstatuju u policiji.
Neko, dakle, ovde ne tumači zakon kako valja, ili Eparhija, ili policija. Uglavnom, niko nikoga ne dira. U dopisu iz Ministarstva trgovine kaže se da “Sektor tržišne inspekcije ne raspolaže dokumentima koji sadrže tražene informacije u vezi kontrolisanja Eparhije vranjske, kao i eventualno utvrđenih nepravilnosti, s obzirom da tržišna inspekcija u periodu od 2005. nije vršila kontrolu Eparhije vranjske”.
- Takođe - nastavlja se u dopisu - obaveštavamo vas da crkve i verske zajednice u obavljanju svojih aktivnosti postupaju u skladu sa odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, a nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove vera.
SPECIJALAN STATUS
Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica.
U Poreskoj upravi kažu da je Eparhija vranjska evidentirana kod organizacione jedinice Poreske uprave - Filijala Vranje, te da ima svoj PIB. U periodu od 2005. nije vršena terenska ni kancelarijska kontrola poslovanja Eparhije vranjske.
- Shodno odredbama Zakona o porezu na dobit propisano je poresko oslobođenje od plaćanja poreza na dobit za nedobitne organizacije. Odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je pravo na refakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, za tradicionalne crkve i verske zajednice, za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze, kao i za usluge koje im se pružaju, a koje su neposredno povezane sa verskom delatnošću.
Pravoslavna Eparhija vranjska nije u evidenciji PDV - odgovaraju pismeno iz Poreske uprave.
Prema tumačenju, pak, Ministarstva vera, crkvene zajednice i njihovi delovi nezavisni su od države i imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove.
Ovakva privilegija prema mišljenju programskog direktora “Transparentnosti Srbije” Nemanje Nenadića obezbeđuje poseban status crkvi u našem pravnom sistemu.
- A takav je status verovatno posledica nekih ranijih, starijih dogovora koji potiču još iz doba kada je uticaj crkve u političkom životu bio veći nego danas i verovatno se može braniti s jedne strane.
To, međutim, stvara velike rizike pre svega zbog toga što na kraju krajeva sama Crkva može ostati nezaštićena ukoliko neka lica unutar nje, koja raspolažu novcem, reše da ga iskoriste za neke privatne svrhe.
Kao što se pre nekoliko godina desilo u Raško-prizrenskoj eparhiji. Svakoj organizaciji prija da bude nezavisna od države i da ne podleže kontroli, ali to svakako nije dobro ni sa stanovišta očuvanja autonomije crkava i verskih zajednica u odnosu na državu – mišljenja je Nenadić.
Sekretar Eparhije vranjske Siniša Piljanović otkriva da postoje izuzeci, odnosno situacije kada i država kontroliše novčane tokove unutar eparhije.
- Finansijsko poslovanje eparhije državni organi kontrolišu u situacijama kada se na osnovu konkursa na projekte odobre budžetska sredstva. To obično čini Kancelarija za odnose s crkvama i verskim zajednicama ili Ministarstvo kulture i informisanja.
Tada Eparhijski upravni odbor potpisuje ugovore na osnovu kojih ima obavezu da dostavi materijalno-finansijsku dokumentaciju za pravdanje namenskih novčanih sredstava i narativni izveštaj sa fotografijama izgrađenih objekata ili izdatih knjiga i publikacija - objašnjava Piljanović.
EU DONOSI PROMENE
Prosečnom vranjskom verniku na osnovu iznetih podataka ostaje da se uzda samo u proviđenje, jer su njegovi novci, kad ih zarađuje, državni, a kad ih u Eparhiji troši, crkveni.
Da tu nešto „smrdi“ i da sumnje u raspolaganje novcem u sklopu SPC nisu prazne priče govore nam slučajevi crkvenih otaca, pre svih bivšeg arhimandrita Simeona Vilovskog, jedinog iz crkve koji je poslednjih decenija došao pod udar zemaljskih sudova i nadređenog mu vladike Artemija, obojice raščinjenih iz SPC zbog afere sa firmom „Rade Neimar“, a u vezi sa crkvenim građevinskim poduhvatima na Kosmetu.
Već se nadaleko pročulo bogatstvo i raskoš u kome je živeo ražalovani vladika zvorničko-tuzlanski Kačavenda. Navodno za njim ne zaostaje ni episkop mileševski Filaret, dok sa ovog spiska mnogi ne bi izostavili ni vladiku vranjskog Pahomija.
Verski analitičar Živica Tucić navodi primere Rumunije i Bugarske gde sve troškove ili priloge prijavljujete crkvi, a ne svešteniku, i sve to prođe neko knjigovodstvo.
- Ali, zato tamo sveštenici imaju državnu platu, ma koliko da je niska, ali plata je i na nju se plaćaju svi porezi i doprinosi. Naravno da je neophodno imati transparentnost prihoda i rashoda crkve.
Odnos između crkvenog i državnog zakonodavstva ide ka tome da se danas u celoj Evropi smanjuje ono što crkve smatraju svojim autonomnim pravom; pa tako i kod nas. Približavanjem EU, moraće se uvesti i te norme – da ne može da postoji nijedan društveni subjekt, uključujući i crkvu, koji ima neke prihode, a koji nisu pod kontrolom države. Niko ne može biti van poreskog sistema – navodi Tucić.
- To otvara – nadovezuje se Nenadić iz Transparentnosti – rizik za korupciju, zavisno o kakvoj vrsti korupcije se radi. To mogu da budu zloupotrebe samih ljudi koji rade u toj organizaciji, koji imaju ovlašćenja da upravljaju sredstvima kojima organizacija raspolaže, takođe i drugi vidovi korupcije koji uključuju javne službenike i ljude iz države koji su u bliskom kontaktu sa tim licima.
Uostalom, kao i bilo gde drugde, jer se korupcija javlja upravo tamo gde se obrće veliki novac, u ovom slučaju gde se ulažu velika sredstva u obnovu i izgradnju sakralnih objekata.
I ukoliko neko unutar Crkve ima ovlašćenja da odluči koga će angažovati za te radove, a ne mora to da pravda, onda može da padne u iskušenje da se pri tome i lično okoristi.
SEKULARNO KNJIGOVODSTVO
Vranjski advokat Aleksandar Stojković rešenje vidi u tome da SPC i njene eparhije budu svrstane u rang svih ostalih pravnih lica koje država fiskalno kontroliše.
- Znači, da imaju obavezu da vode knjigovodstvo upodobljeno srpskom fiskalnom i poreskom sistemu. Crkva ne sme u tom pogledu ničim da bude izuzeta, jer ako može i jedan vlasnik seoske prodavnice da polaže račune državi, apsolutno je da jedan takav sistem kakva je SPC mora takođe da plaća dažbine - upozorava Stojković.
Sociolog religije sa Univerziteta u Nišu Dragoljub Đorđević kaže da Srbija nije blizu uvođenja finansijskog reda u poslovanje crkve kada je reč izjednačavanju njenih sa obavezama ostalih pravnih lica.
- Nisam optimista da će ta privilegija crkve biti ukinuta sve do momenta dok se ne približimo ulasku u EU. Lično i profesionalno smatram da nema potrebe za tom privilegijom i da je ona relikt prošlosti. Istine radi, ona postoji i u nekim drugim državama, ali EU poslednjih godina radi na tome da crkveno poslovanje bude podvrgnuto državnoj kontroli - kaže Đorđević.
Analitičar Tucić podseća da, recimo, u grčkoj crkvi postoji obaveza da eparhija podnosi godišnji izveštaj o svojim finansijama državnim organima, a da je na Zapadu to obavezno.
- E sada, gde nema kontrole, uvek su mogući neki propusti, da li slučajni, da li iz neznanja, da li iz nekih drugih povoda. Znači, ne treba nikada unapred osumnjičiti nekoga da je sklon da obavlja nezakonite radnje.
SPC je pravno lice, ali u Srbiji država je omogućila, dopustila da crkve i verske zajednice imaju svoju slobodu u finansijama. Znači, ne obavlja se nikakva finansijska inspekcija niti kontrola.
Sada, približavanjem Srbije EU, to će morati da se izmeni. Sve će eparhije morati da prikažu svoje prihode, što za sada na moraju.
Budimo realni – ono što država ne traži od nekog subjekta, to taj ne mora ni da pruža – zaključuje Tucić.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
