Vladavina prava - Utorak 13.01.2015 - 15:30
Proces rastakanja privrede u Vranju približava se svom potpunom kraju. Posle odluke države da prekine finansiranje preduzeća u restrukturiranju, ostaje samo da se reši “mali problem” - višak radnika.
pogon fabrike - ilustracija/foto:RTS
Trenutno, na delu su dva modela tog priznanja da od socijalističke planske privrede nije ostao ni kamen na kamenu - socijalni program za one koji žele da napuste firmu, ili proglašenje “tehnološkog viška”.
Vlada Srbije obezbedila je pare za isplatu radnika, a na udaru su ovoga puta zaposleni u “Zavarivaču”, Simpu i Jumku.
Prema odluci Agencije za privatizaciju, po osnovu tehnološkog viška iz “Zavarivača” bi trebalo da ode 117 zaposlenih, a po rečima Slađana Markovića, izvršnog direktora u toj firmi, to podrazumeva novu sistematizaciju radnih mesta.
Marković smatra da bi se u slučaju socijalnog programa umesto tehnloškog viška, za njega prijavila većina zaposlenih, što bi dovelo do, kako kaže, zatvaranja firme.
- Zaposleni kojima je ostalo još dve godine do penzije dobijaju otpremninu od tri prosečne bruto plate i idu na biro, gde primaju nadoknadu.
Oni koji imaju do pet godina staža primaju otpremninu po godini staža, i oni takođe odlaze na biro, uz odgovarajuću nadoknadu.
I u treću kategoriju spadaju oni kojima je ostalo više od 10 godina do penzije, i oni dobijaju 200 evra po godini staža – pojašnjava Marković.
ISPADANJE
Po novoj sistematizaciji, u tehnološki višak iz “Zavarivača“ odlaze zaposleni svih profila i to uglavnom ljudi koji su blizu penzije, mada postoje i oni koji ispunjavaju uslove da budu tehnološki višak u ovom preduzeću, ali ih nema na spisku za odlazak.
Jedan od njih je Predrag Popović (62), radnik obezbeđenja u “Zavarivaču”, koji ima 38 godina radnog staža.
- Prijavio sam se na vreme. Na prvom spisku sam bio pod rednim brojem 46, na drugom sam bio na 103. mestu a onda sam iz nepoznatih razloga izbačen sa spiska.
Obavešten sam da sam se kasno prijavio, što nije tačno. Pokušao sam da to ispravim, ali ništa nisam uspeo.
Obrazloženje je bilo da ako neko odustane, ja ću se naći na spisku. Jedan čovek sa spiska je otišao u penziju, međutim nisu me stavili na spisak za tehnološki višak - kaže Popović.
Realizacija socijalnog programa najavljena je i u kompaniji “Jumko”. Branislav Popović, predsednik Nadzornog odbora u toj firmi kazao je da postoji veliko interesovanje među tekstilcima za odlazak iz firme uz socijalni program i da će realizacija socijalnog programa za oko 800 zaposlenih početi u februaru.
Osim njega i Nebojša Kostić (60) kaže da su iz “Zavarivača” zvali radnike koji ispunjavaju uslove vezano za mogućnost odlaska u tehnološki višak.
- Svako ko je ispunjavao uslove je obavešten, u stvari mislili smo da smo obavešteni. Upisivanje je trajalo jedan dan.
Naknadno su ti spiskovi promenjeni, znači retroaktivno, i poslati u Agenciju za privatizaciju.
Preko sindikata smo pokrenuli akciju da se to stornira i da im se omogući ostvarivanje prava, jer ispunjavaju uslove da dobiju otpremnine.
Direktor nije hteo da nas primi, uz obrazloženje da smo zakasnili - kaže Kostić.
Kao dokaz da u “Zavarivaču” nisu čista posla mogu da posluže i izjave nadležnih koji redom ne smeju da komentarišu situaciju. Zamoljen da još jednom pojasni situaciju po pitanju tehnološkog viška u “Zavarivaču”, Marković je odbio da govori o tome.
- Samo zastupnik kapitala ima pravo da priča, a i on nema pravo da daje izjave dok ne pita Agenciju za privatizaciju. Stvarno nemam pravo na izjavu, izvinjavam se – kaže Marković.
Takođe, i Gordana Dejković, iz pravne službe “Zavarivača “, kaže da nije zadužena za komunikaciju sa medijima i da ne može da daje nikakve izjave, dok je Dragan Igić, zastupnik kapitala “Zavarivača”, ostao nedostupan za izjavu.
Ružica Stošić, pravnica u Veću Samostalnih sindikata kaže da se zna da su neki radnici skinuti sa spiska iako su se opredelili za socijalni program.
- Zašto se to desilo ne znamo, mi smo intervenisali slali smo dopise Agenciji za privredne registre, videćemo šta će dalje biti.
Prema odluci Agencije za privatizaciju, po osnovu tehnološkog viška iz “Zavarivača” bi trebalo da ode 117 zaposlenih, a po rečima Slađana Markovića, izvršnog direktora u toj firmi, to podrazumeva novu sistematizaciju radnih mesta.
Protivimo odlukama koje su u suprotnosti sa pravima radnika i naravno protivljenje ide prema institucijama i pojedincima koji su najodgovorniji za to.
Nemamo povratne informacije šta se desilo sa zaposlenima u “Zavarivaču”, jer smo dopis uputili skoro, pre nedelju dana – kaže Stošićeva.
Ona objašnjava da su kada dođe do socijalnog programa kriterijumi vrlo strogi, ali da se moraju poštovati.
Radnici nekada najvećih vranjskih firmi, Simpa i Jumka, imali su više sreće od zavarivača, jer se nad njima sprovodi socijalni program umesto “viška”. Ali, ni taj proces ne ide transparentno i bez nejasnoća.
Neretki su oni koji tvrde da se u njegovoj realizaciji ne poštuje vladavina prava i da se krše prava radnika.
Za radnike “Simpa“ konkretno sporan je obračun iznosa otpremnina koje bi trebalo da im budu isplaćene u okviru socijalnog programa.
1300
Radnica “Simpa“ koja je želela da ostane anonimna nakon 30 godina radnog staža odlučila se za socijalni program.
Ona će po odlasku iz Simpa određeno vreme primati platu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pre nego što država potpuno diigne ruke od nje.
Ali, ova radnica tvrdi da je potpuno nejasan način na koji će biti isplaćen socijalni program, jer se kriterijumi za obračun menjaju stalno i bez ikakvog objašnjenja.
Po njenoj računici, a na osnovu onoga što je ponuđeno nakon 30 godina staža, mogla da dobije dva puta manju otpremninu od one koja joj, veruje, pripada po zakonu.
- Oni su uzeli jun, jul i avgust kao prosek, a preskočen je mart, april, maj. Poslednja plata koju smo primili je februarska. Ugovor o socijalnom programu smo potpisivali prvog decembra.
Umesto otpremnine od preko milion dinara za 30 godina staža prema mojim saznanjima primiću nešto preko 400.000 dinara.
Oni nam za mesece u kojima nismo primili platu obračunavaju osnovicu u odnosu na minimalac od 15.000 dinara bruto. Pa ko još u Srbji prima takvu platu?
Zvala sam inspekciju, a oni kažu da treba da sačekamo da stigne rešenje pa tek onda da reagujemo – objašnjava potpisnica socijalnog programa u kompaniji “Simpo“.
Ona kaže da su posle izvesnog vremena nakon potpisivanja socijalnog programa iz kompanije pozivali radnike i obaveštavali ih da nemaju pravo ni na prijavljivanje kod NSZ.
Za socijalni program u “Simpu” prijavilo se 1.384 radnika, i 33 zaposlena zbog odlaska u penziju, obelodanio je direktor kompanije Slađan Disić.
- “Simpo” će sada imati 2.554 zaposlena, 1.729 u firmi matici i 825 u zavisnim preduzećima – kazao je Disić.
Ovi ljudi od 1. januara biće na godišnjem odmoru do isplate socijalnog programa.
Ukoliko za mesec dana novac ne legne na njihove račune, oni će nadalje, do isplate, biti na plaćenom odsustvu.
Mira Dimitrijević predsednica Veća Samostalnih sindikata grada Vranja kaže da svaki radnik u Simpu koji je zainteresovan za socijalni program popunjava upitnik koji dobija u Službi za pravne odnose na osnovu koga se sam opredeljuje za jednu od četiri kategorije programa.
- Tu rukovodilac nema nikakvog uticaja. Radnici koji su potpisali socijalni program nisu uradili to tek tako.
Preračunavali su se šta im se više isplati da li da recimo uzmu prosek svoje zarade ukoliko je ona veća, ili 200 evra po godini staža. Mi smo one koji imaju 10 do 15 godina radnog staža savetovali da ostanu u “Simpu”, jer će kompanija nastaviti sa radom, to isto važi i za radnike “Zavarivača”.
Oni koji imaju po 30 godina radnog staža trebalo bi da nađu sebe u jednoj od ponuđenih kategorija za socijalni program.
Pitanje je i za one koji dobiju socijalni program da li mogu sa tim parama da urade nešto, ili da se udruže pa da pokrenu neki biznis, ali oni jednostavno ne mogu da se dogovore - objašnjava Dimitrijevićeva.
Ona kaže da radnici dobrovoljno idu iz firme i da je iznenađena njihovim pritužbama, jer je kako kaže socijalni program njihov izbor.
- Ukoliko imaju bilo kakve nedoumice moraju da ih razjasne u firmi.
Nikome nije naloženo da mora da ide sve je to na dobrovoljnoj bazi, tu pritisaka nije bilo.
“Simpo” je već imao jedan socijalni program pre četiri godine tada su radnici imali i soluciju da budu i pet godina na NSZ do penzije, ali država je tada tako to regulisala.
Sada radnik koji ima dve godine do penzije prijavljuje se kod NSZ dobija novčanu nadoknadu, dve godine plaćaju mu se doprinosi, a mimo toga u okviru socijalnog programa dobija određeni iznos novčane nadoknade, država je propisala te kriterijume – kaže Dimitrijevićeva.
800
Realizacija socijalnog programa najavljena je i u kompaniji “Jumko”.
Branislav Popović, predsednik Nadzornog odbora u toj firmi kazao je da postoji veliko interesovanje među tekstilcima za odlazak iz firme uz socijalni program i da će realizacija socijalnog programa za oko 800 zaposlenih početi u februaru.
Zapanjujući je odgovor sindikalaca “Jumka” na pitanje koliko bi radnika od 1.800 zaposlenih moglo da se odluči za odlazak iz firme uz socijalni program, kako je najavilo rukovodstvo kompanije.
Kažu da još uvek nemaju nikakva obaveštenja osim da je socijalni program spreman i da se o njegovoj realizaciji odlučuje u Beogradu.
- Čekamo da vidimo šta će da ponude pa da onda započnemo pregovore. Kakvo će interesovanje radnika biti zavisi od onoga što će da bude ponuđeno socijalnim programom, kakvi će uslovi da budu.
Dok ne dobijemo crno na belo ne možemo ništa o tome da pričamo, jer nemamo nikakve informacije.
Onda ćemo sesti sa ljudima porazgovarati videti kome šta odgovara, jer je to sve na dobrovoljnoj bazi - kaže Miodrag Galić, predsednik sindikata “Za spas Jumka”.
Čitavu situaciju nisu mogli da komentarišu lideri Samostalnog i ASNS-a jer su na bolovanju.
Pravnica Ružica Stošić objašnjava da su kada dođe do socijalnog programa kriterijumi vrlo strogi, ali da se moraju poštovati.
– Ko može da bude prijavljen za socijalni program, ko ima prava koji su uslovi kada će biti isplaćen socijalni program u kom iznosu da li će to biti za poslednjih deset godina rada, to određuje Ministarstvo privrede u saradnji sa Agencijom, ali se vodi računa i o parama u budžetu.
Država je ta koja sve to reguliše i to mora da se poštuje. Neki radnici i nisu dovoljno upoznati sa tim misle da imaju pravo na socijalni program, iako ga nemaju - objašnjava Stošićeva.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
