Najznačajniji i najradosniji hrišćanski praznik, pored Božića, koji slave svi hrišćani, bez obzira kojoj crkvi ili denominaciji pripadali, je Vaskrs - praznik radosti, ljubavi i sloge.
Foto: Thinkstoc
To je praznik nad praznicima, povodom dana vaskrsnuća Isusa Hrista, prethodi mu sedmonedeljni post, a svaka sedmica tog posta ima poseban naziv", rekla je Tanjugu etnolog Narodnog muzeja u Čačku, Snežana Šaponjić Ašanin.
Tako se poslednja sedmica posta naziva strasna i njoj se obeležava Hristovo stradanje, kome je prethodila tajna večera, a potom i raspeće na Veliki petak, koji predstavlja najtužniji hrišćanski praznik, zbog žalosti za pogubljenim Isusom.
Ašanin objašnjava da Hristovo vaskrsenje u nedelju predstavlja dokaz da se život rađa posle smrti, čime je razuverio sve nevernike, i dokazao im da postoji svevišnji Gospod koji odlučuje o sudbinama i životima svih ljudi.
- Vaskrs je pokretan praznik, jer je povezan sa mesečevim menama, i može varirati i po mesec dana. Povodom ovog praznika farbaju se jaja, a veruje se da je jaje koje je Bogorodica donela na Hristov grob postalo crveno, jer su nevernici smatrali da će on oživeti ukoliko jaje pocrveni.
Zato se ona mahom farbaju u crveno, naročito prvo jaje, koje ima veliki značaj u našoj kulturi, ono čuva dom i porodicu do naredne godine, to jest Vaskrsa - kaže Ašaninova.
Vrati se na kategoriju Zabava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
