Blizu 70 odsto kapaciteta sanitarne deponije Meteris kod Vranja je iskorišćeno, a procene stručnjaka pokazuju da će sadašnjim tempom eksploatacije ovaj objekat za nekoliko godina biti popunjen.
Meteris-Ilic i Nuhijevic
Da bi se kapaciteti Meterisa udvostručili a vek produžio za 20 godina, biće potrebno oko 600 miliona dinara.
PREGOVORI
Ova sanitarna deponija je lokalnu samoupravu koštala oko tri miliona evra, a puštena je u rad septembra 2002. godine, kada se vek njene eksploatacije procenjivao na 28 godina.
Prema navodima iz plana lokalnog budžeta za 2014, međutim, neophodno je novo ulaganje u proširenje Meterisa u iznosu od 600 miliona dinara, a najveći deo tog novca u naredne dve godine moraće da obezbede donatori i Republika Srbija.
Tim povodom član Gradskog veća zadužen za ekologiju Nemanja Nuhijević navodi da se od nadležnog ministarstva čeka odobrenje za Regionalni plan upravljanja otpadom kojim je predviđeno proširenje deponije, kao i to da su u toku pregovori sa KFW bankom koja bi trebalo da bude jedan od glavnih finansijera čitavog projekta.
- Postigli smo sporazum sa svim lokalnim samoupravama u Pčinjskom okrugu, svi su bili zainteresovani. Proširenjem deponije rešićemo brojne probleme.
Razgovori sa KFW bankom, koja je zainteresovana da sponzoriše taj projekat, još uvek su u toku, tako da će finansijska konstrukcija i ostali detalji biti poznati tek na jesen – objašnjava Nuhijević.
Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom odavno je predviđeno da deponija "Meteris" postane regionalna, odnosno da njene kapacitete koriste sve opštine Pčinjskog okruga.
Zato je pitanje kakve koristi će od toga imati Vranje, budući da je do sada uložilo najviše novca za izgradnju ovog kapitalnog objekta. Nuhijević navodi da će se o detaljima budućeg poslovanja Meterisa tek pregovarati sa ostalim opštinama.
- Regionalnim planom za upravljanje otpadom je predviđeno plaćanje, ali mi ćemo se tek dogovoriti da li će se ići na stvaranje nove firme, ili će svaka lokalna samouprava u Pčinjskom okrugu u okviru svojih komunalnih preduzeća preuzeti određene ingerencije.
PROBA
Nemačka organizacija „Helsatek“ je pre osam godina na „Meterisu“ demonstrirala projekat brzog recikliranja smeća. Nemci su pokazali kako se 500 tona smeća može razgraditi za nekoliko nedelja, a da se 40 odsto razgrađenih organskih materija u vidu đubriva opet može upotrebiti.
Stručnjaci “Helsateka“ su koristili biosupstrat, odnosno tehnologiju kojom se smanjuje emisija neprijatnog mirisa, a smeće organskog porekla prosejavanjem potpuno pretvara u humus.
Tretman jedne tone komunalnog otpada tada je koštao oko sedam evra. Ova tehnologija, koja je 2006. demonstrirana na „Metrisu“, u okviru pilot programa, produžuje životni vek deponije za nekoliko godina.
Šta će biti i koliko će šta koštati će se tek određivati, nakon usvajanja Reginalnog plana od strane Ministarstva.
Načelno, sve lokalne samouprave su tu pronašle svoj interes, volja postoji, ali kako će sve izgledati i kolike će biti cene moraćemo da dogovorimo u direktnim pregovorima – kaže Nuhijević.
Ekologija je, dakle, veoma skupa, pa je pitanje zbog čega su kapaciteti Meterisa tako brzo iskorišćeni.
Direktor Komrada Dejan Ilić navodi da je jedan razlog zbog kojeg se sanitarna deponija ubrzano puni činjenica da je poslednjih godina na teritoriji grada znatno povećan obuhvat iznošenja smeća.
- Vek eksploatacije Meterisa je računat na osnovu količine komunalnog otpada. Kada je rađena analiza, tamo se prosečno deponovalo do 120 metara kubnih dnevno.
Na osnovu te količine, vek deponije je procenjen na tridesetak godina. Danas, međutim, mi deponujemo 300 metara kubnih. Samo za poslednje četiri godine, od kad sam došao na mesto direktora, imamo 4.500 novih korisnika – navodi Ilić.
Ovome svakako valja dodati i podatak da je od 2006. do 2010. na deponiju Meteris dovožen komunalni otpad sa područja Vladičinog Hana, što je doprinelo ubrzanom iskorišćavanju sanitarne deponije na kojoj nije bilo postrojenja za reciklažu.
Jedan projekat reciklažnog centra je bio gotov pre šest godina, a prema tadašnjim procenama, oprema je trebalo da košta oko tri miliona evra.
Para, međutim, nije bilo do danas, a Ilić ističe da je preko EU Progresa nedavno izrađen novi projekat kojim je na Meterisu predviđeno instaliranje regionalnog reciklažnog centra.
- Uradili smo projekat koji je sa 73.000 evra finansiran iz programa EU Progres. Predviđena je izgradnja reginalnog reciklažnog centra, sa tehnologijom koja će biti prihvatljiva za Evropsku uniju i koja će donositi profit.
Planirano je proširenje tela deponije za 30.000 metara kvadratnih, koja će nakon toga ukupno imati oko 70.000 metara kvadratnih.
Biće formirano reginalno preduzeće, gde će postojati norme po kojima će se znati ko, kome, šta i po kojoj ceni plaća – kaže Ilić.
PRIVATIZACIJA
Kada jednom sve bude gotovo, ako bude bilo para, odnosno kada prošireni Meteris postane regionalna sanitarana deponija, pitanje je ko će upravljati tim objektom, budući da novi Zakon o privatizaciji predviđa prodaju javnih preduzeća.
Direktor Komrada smatra da se privatizacija komunalne delatnosti neće dogoditi brzo, ali da će objekti poput Meterisa biti najinteresantniji stranim investitorima.
- Nakon pet godina će sve ići u privatizaciju, a prvo ovakvi sistemi kao što je Meteris. Ko god je dolazio od investitora u Srbiju, na mapi ima Vranje i taj Meteris.
Slažem se da je 600 miliona dinara veliki novac, ali neko ko ulaže tolike pare u izgradnju reciklažnog centra želi da vidi profit. A, ovde je dobro što je komunalni otpad skladišten i čuvan na adekvatan način i moći će da se iskoristi, koja god tehnologija da se ugradi tamo.
Kao što sada Leskovac plaća 20 evra po toni operateru koji funkcioniše na teritoriji te lokalne samouprave, tako ćemo i mi morati da plaćamo po količini nekom operateru koji dođe ovde.
Otpad će da se prerađuje, a krajnji proizvod će ići na tržište – zaključuje Ilić.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
