Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Četvrtak 06.01.2005 - 15:17

POSTANIMO DECA BOŽIJA Njegova svetost pravoslavni arhiepiskop Pećki, mitropolit Beogradsko-karlovački i patrijarh srpski Gospodin Pavle sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve i Ohridske arhiepiskopije uputio je tradicionalnu Božićnu poslanicu sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve. U poruci koja će biti pročitana na Božićnoj liturgiji u svim hramovima SPC u zemlji i rasejanju crkveni velikodostojnici uputili su blagodat, milost i mir od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista i Duha svetoga uz sveradosni božićni pozdrav MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI! "Jer se danas rađa Božiji Sin Jedinorodni, Sjajnost Slave Njegove, Obličje bića i večnosti Njegove (Sv. Jovan Damaskin) Evo dana koji su očekivali starozavetni proroci; evo dana za kojim su čeznuli starozavetni pravednici; evo dana koji je obećan svima koji su Gospoda tražili, "jer budući po prirodi Savršeni Bog, postao je po prirodi Savršeni čovek - On isti, ne promenivši prirodu, niti prividnim čineći ovaploćenje" po rečima svetog Jovana Damaskina. Danas nam se, hristoljubiva braćo i sestre, draga naša deco duhovna, rodi Sin Božiji koji postade Sin čovečiji, ostajući čudesno i Bogom i čovekom. Danas se silom i dejstvom Duha Svetoga, od Djeve, Presvete Bogorodice, rodi Spasitelj sveta, Car Izrailjev, sin Davidov. Zato i pevamo sa Svetim Grigorijem Bogoslovom: "O novoga li mešanja! O čudnoga li sjedinjenja! Onaj koji jeste postaje, i Nestvoreni stvara se". Nekoliko puta ponovismo da se Gospod danas rodi i zaista je tako. Veličina naših praznika i jeste u tome što oni na čudesan način taj događaj čine ponovo prisutnim i stvarnim. To biva jasnije ako imamo na umu biblijsko poimanje pamćenja, sećanja, što uvek podrazumeva oprisutnjavanje toga događaja. Naš svet i vek u kome živimo gotovo da i ne poznaje ovu istinu. Otuda ovaj, kao i svaki drugi praznik ljudi često doživljavaju kao uspomenu na nešto što se nekada davno negde dogodilo, nečega što je lepo da se sećamo, jer kako se to obično kaže, to su naši lepi stari običaji. Međutim, praznici su ponajmanje običaji. Na prvom mestu oni ispunjavaju naš život smislom, i to smislom postojanja, osvećujući vreme u kome živimo. Hrišćani koji znaju da je Hristos došao, koji su svesni Njegovog prisustva i u domu i na svetoj liturgiji, i koji iščekuju Njegov drugi dolazak, oni imaju sasvim drugačiji odnos prema životu, njegovom smislu i vrednostima, za razliku od onih koji ne razmišljaju na ovakav način a traže nekakav smisao u svetu koji ih okružuje. Današnji Praznik nam otkriva da nismo pozvani samo da budemo dobri, čestiti, plemeniti i uzorni građani, već daleko više od toga: da postanemo deca Božija. Da se staramo o svetu koji nas okružuje i da taj svet prinosimo Bogu kako bi večno postojao. Nije li to i rešenje ekološke krize. Nije li rešenje ovog problema, kao i svakog drugog, u vraćanju na biblijski, hrišćanski pogled na svet. Sigurno jeste za one koji imaju uši da čuju i oči da vide.

Komentari