Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Ponedeljak 30.09.2013 - 08:52

Vranjska Eparhija, na čijem je čelu već više od dve decenije vladika Pahomije, godišnje raspolaže sa oko pola miliona evra, kao malo koja druga firma u Vranju.

Jedina osoba koja raspolaže eparhijskim novcem i ima pravi uvid u njegove tokove, rashode i prihode, je sam vladika Pahomije, a novine “Vranjske” iznose dokaze da se u dva crkvena novčana fonda – Eparhijski i Fond Svetog Prohora Pčinjskom (FSPP), tokom 2012. slilo oko 50 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 500.000 evra).

Prema pisanju lista, Eparhija vranjska sličan iznos na prihodovnoj strani beleži i ove godine.

U Eparhijski fond 2012. slilo se 16.482.440 a u FSPP nešto preko 30 miliona.

Prema tvrdnjama izvora “Vranjskih”, u Fond Svetog Prohora ulazi gotov novac iz eparhijskih crkvenih opština, kojih ima pedesetak i koje su dužne da u njega uplate određen procenat od svojih prihoda.

Knjigovođa tog fonda je Pahomijev bratanac, i jedino njih dvojica znaju koliko novca ima u njemu i kako se on troši.

Podsetimo se da su tokom 2011. Pahomije, njegov sestrić eparhijski arhitekta i njegova sestra, monahinja Pavla, svoje mesečne prinadležnosti dobijali iz oba fonda. Pahomije po 105.000 dinara iz svakog, a takođe i takozvanu čast za Uskrs i Božić, ukupno 420.000 dinara.

Fond Svetog Prohora namenjen je za nebudžetska sredstva, dakle za novac koji ne dolazi od državnih institucija. Radi se o neoporezovanoj gotovini, „kešu“ koji se evidentira samo u internoj eparhijskoj dokumentaciji.

Kako funkcioniše Eparhija? Prema navodima lista, crkvene opštine i uprave manastira dužne su da u Eparhijski fond uplaćuju novac po ukupno tri osnova.

Najpre, reč je o “razrezu”, kada svaka crkvena opština odvaja za Eparhiju oko 30 odso svojih prihoda.  

Uz to, one odvajaju i po jedan odsto u takozvani „mislijski fond“ i četiri odsto za, kako piše u dokumentima “Vranjskih”, „takse i taksene marke“.

Samo od onog jednog procenta u Eparhijski fond se 2012. slilo 838.114 dinara a oko milion od taksi i taksenih marki.

Svakako najzanimljivija stavka na strani prihoda je ona od prodaje magacinske robe. Eparhija ima svoj centralni magacin iz koga se snabdevaju svi paravoslavni hramovi na njenoj teritoriji i koji je prošle godine pazario 7,65 miliona dinara.

Inače, Eparhija ima devet manastira, a ona sama podeljena je na četiri namesništva (koja se dalje dele na parohije) sa ukupno 114 hramova.

Svi oni se svećama, tamjanom, brojanicama, ikonama, kandilima i drugom crkvenom opremom snabdevaju u centralnom magacinu. Ovde se nabavka obavlja isključivo gotovim novcem, kao što se, uostalom, za keš i prodaje dalje po crkvama.

Prema podacima do kojih smo došli, profit koji ostvaruje magacin iznosi preko 50 odsto od pazara, dakle više nego pola-pola. U konkretnom slučaju, ako je magacin pazario 7,65 miliona, 3,7 je zarada. Sav taj novac ide u Eparhijski fond kojim raspolaže vladika.

Rashodna strana Eparhijskog fonda za 2012, sudeći prema dokumentu do koga smo doši, skoro se do u dinar poklapa sa prihodnom.

Iz fonda je izašlo 16,43 miliona dinara, raspoređeno u 16 stavki, što je za oko 700.000 dinara više nego što je bilo predviđeno. Za plate i doprinose potrošeno je oko 4,7 miliona, za održavanje episkopskog dvora 2,15, za ogrev, struju i telefone blizu 700.000 dinara, putne troškove i kanonske vizitacije 837.000, održavanje auta 450.000, nešto više od toga za reprezentaciju...

Prema saznanjima “Vranjskih” osim Pahomija koji je „izvršilac budžeta“, niko nema kontrolu nad tačnom evidencijom prihoda i rashoda oba fonda.
 

Komentari