Ono što za Ameriku predstavlja Noć veštica, to su za Srbiju Bele poklade. Praznik potiče od paganskih korena i proslave kulta Sunca i dolaska proleća i obeležava se svake godine poslednje nedelje pre početka Uskršnjeg posta. Karakteristično je uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. Pored hrane i pića, tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.

 

Maskiranje je nekada bilo glavni deo Pokladskih rituala, jer su se ljudi na taj način borili protiv zlih sila koje su im nanosile štetu. Ovaj običaj se nastavlja i danas, ali je cilj zabava i druženje. Ulice se na ovaj dan pretvaraju u šareni karneval. Povorka je vesela i maskirana, tu se mogu naći razne maske, od vila i princeza pa do veštica i drakula.

 

Na čelu povorke su mlada i mladoženja. Kada zastanete i malo bolje pogledate ovaj par, primetićete da mlada ima brkove i da ne hoda baš najbolje na štiklama. Razlog je jednostavan, ovde se menjaju likovi – muškarac postaje mlada, a žena mladoženja. Ovaj običaj se naziva Maškara. Pored mladenaca, u povorci učestvuju i pop, kum, dever, stari svat i ostali svatovi. Tako maskirani, idu od kuće do kuće i izvode improvizovanu svadbu, dok ih domaćini daruju raznim ponudama – mesom, kolačima, ali najčeće jajima.

 

Sam dan poklada je dan veselja i međusobnog praštanja uvreda. U kućama se priređuje gozba bogata mrsnim jelima, naročito belim mrsom po kome su ove poklade i dobile ime. Svako ko se zamerio nekome išao je da traži oproštaj i uvek ga je dobijao. Posebno je bilo rasprostranjeno  da kumčad ide kod kumova na praštanje, jer se svaka pa i nehotična uvreda kuma smatrala za veliki greh. Ovaj običaj mirenja imao je za cilj da ljudi uđu u časni post bez ikakvog greha. Zbog toga se ove poklade negde nazivaju i "proštene", a sam praznik – „pročke“.

 

Predveče, Maškaru zamenjuje drugi običaj. Na raskrsnicama se pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.

 

Vatra se obično pali od slame, šaše od kukuruza, potom raznog suvog šiblja, granja koje bi se pronašlo u okolini, a u novije doba, često se pale i automobilske gume. U Vranju se paljenje ove obredne vatre zove „krljaveštica“.

 

U svetu se proslave poklada obično smatraju periodom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval. Reč karneval potiče od latinske reči carne vale – zbogom meso.

 

Najpoznatiji karneval u svetu – Rio Karneval u Brazilu, uvek počinje u subotu, a završava se u utorak, na Bele poklade. U Francuskoj ovaj praznik se naziva Mardi gras, što znači debeli utorak. I dok se u svetu masovno proslavljaju poklade i karnevali, u Srbiji tek po koje mesto slavi i obeležava Bele poklade.