Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Petak 29.05.2009 - 17:49

U vranjskim hraniteljskim porodicama prema podacima Centra za socijalni rad živi dvadeset šestoro mališana bez roditeljskog staranja. Pedagog Ana Jović, savetnik za hraniteljstvo kaže da od 39 obučenih hraniteljskih porodica, trenutno, samo njih šesnaest ima decu na smeštaju. Jovićeva objašnjava da ljudi koji se odluče za hraniteljstvo podnose zahtev Centru, a ukoliko stručni tim utvrdi njihovu opštu podobnost oni se upućuju na obuku o hraniteljstvu. Po novom pravilniku o porodičnom smeštaju koji se primenjuje od aprila prošle godine obuku pohađaju supružnici zajedno, što ranije nije bio slučaj. Obuka traje mesec ipo dana i sprovodi se kroz jedanaest radionica u kojima se budući hranitelji upoznaju sa potrebama dece na hraniteljstvu, objašnjava Jovićeva. Hraniteljska porodica na mesečnom nivou dobija novčanu nadoknadu u iznosu od oko 30 hiljada dinara. Naša sagovornica otkriva da je primetno da u poslednje vreme novac postaje motiv za bavljenje hraniteljstvom, jer među podnosiocima zahteva, ima supružnika koji ne rade nigde. Takve osobe, međutim, po zakonu ne mogu biti hranitelji. Za hraniteljstvo su uglavnom zainteresovani ljudi koji imaju decu na studijama, ili oni koji jednostavno žele da uz svoju odgajaju i decu i bez roditeljskog staranja. - Oni mogu postati hranitelji posle određene zakonske procedure - napominje Jovićeva. Akademski slikar Vesna Marinković Stanković je hraniteljka koja je sa svojim suprugom i pored dva sina prihvatila na čuvanje desetogodišnjeg Stefana. Vesna objašnjava da je njena porodica želela da pruži utočište dečaku koji je zbog napuštenosti imao teško detinjstvo, jer mu je nedostajala ljubav roditelja. - Stefan je bio potpuno zapušteno dete. Nema oca, a majka ga je napustila. Nije znao da čita i pored toga što je natprosečno inteligentan. S njim niko nije radio i njemu je zaista nedostajala ljubav i pažnja roditelja - otkriva Vesna. Vesna smatra da hraniteljstvo ne može biti motivisano novcem, jer se hranitelji susreću sa velikim problemima u prihvatanju i podizanju štićenika. - Ne mogu da shvatim da bi to neko radio zbog novca. Vi kao hranitelj sebe morate da date kompletno. Stefanu je bila potrebna ogromna ljubav, jer je on bio povređivano i maltretirano dete sa trideset ožiljaka po telu - kaže Vesna. Porodica Marinković Stanković planira da pokrene postupak usvajanja Stefana kako bi on zauvek ostao u njoj. - Na osnovu dosadašnjeg iskustva vranjskog Centra za socijalni rad u oblasti hraniteljstva, nije bilo potrebe za prekidom smeštaja - napominje socijalna radnica Ana Jović. Prema njenim rečima od pomenutog broja hraniteljskih porodica u Vranju četiri su srodničke. Među decom koja su smeštena u njima je osam romskih mališana. - U Vranju postoji samo jedna specijalizovana hraniteljska porodica za prihvatanje dece ometene u razvoju što je jedan od osnovnih problema za razvoj hraniteljstva - kazala je Jovićeva dodajući da Vranju nedostaju i romske hraniteljske porodice. Vranjanci imaju tradiciju u hraniteljstvu, ali je broj hranitelja povećan kampanjom ”Strategija razvoja porodičnog smeštaja" koja se u Srbiji sprovodi od 2003. godine, kažu nadležni

Komentari