Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Sreda 15.09.2004 - 17:29

U nacrtu rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji i Crnog Gori, koji je danas usvojio Komitet za praćenje ispunjavanja obaveza zemalja članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope [PS SE], ocenjuje se da u funkcionisanju državne zajednice ima mnogo problema, pri čemu su posebno istaknute pogoršana saradnja SCG sa Haškim sudom i nepovoljan položaj Mađara u Vojvodini. Iz verzije koja će biti na oktobarskom zasedanju PS SE izbačena je na zahtev mađarskih delegata ocena da iza napada na vojvođanske Mađare ne stoji organizovana namera vlasti u SCG, ali je ostalo upozorenje da `svako preuveličavanje i upotreba međuetničkih tenzija u političke svrhe, bilo lokalne, nacinalne ili međunarodne, treba odmah da bude sprečeno i bezuslovno osuđeno`.`Uzimajući u obzir da su pitanja o etničkim manjinama u svakoj zemlji osetljiva uzdržali smo se od ocene situacije, ali ona će biti predmet rasprava na oktobarskoj sesiji PS SE. Slažemo se da ne treba ovo pitanje preuveličavati, jer je lako da se ono instrumentalizuje, i ne možemo da kažemo da postoji neka organizovana namera [iza napada], ali ih treba pratiti s velikom pažnjom, kad se uzme u obzir zemlja u kojoj se desilo sve što se desilo u poslednjih desetak godina`, rekao je Tanjugu na tečnom srpskom jeziku Miloš Budin, jedan od dva izveštača Komiteta za monitoring, pripadnik slovenačke manjine iz Trsta. Naša delegacija koju su činili Ljubiša Jovašević iz Demokratske stranke i Ivan Brajović iz Socijaldemokratske partije Crne Gore, nije imala većih primedbi na nacrt rezolucije. Među njihovim amandmanima koji nisu usvojeni bio je i zahtev za brisanje tačke o mešanju vlasti Crne Gore u nezavisnost sudstva. U usvojenom dokumentu kritikuje se i odnos vlasti prema sudskim organima u Srbiji, u vreme kad su u toku dva važna sudjenja - licima optuženim za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i za žločine u Ovčari, kod Vukovara - i precizira se da se `sudije žale na rastući uticaj vlasti i medija sa ciljem da se diskredituje pravni sistem kroz optužbe o korupciji i vezama sa organizovanim kriminalom`.Saradnja sa Haškim tribunalom, kao ključni uslov za približavanje SCG Evropi, ocenjeno je da se pogoršala.Jonas Čekuolis, drugi izvestilac komiteta, ukazao je da za to najveću odgovornost snose akteri unutrašnje politike u zemlji.`Možete doneti mnogo dobrih zakona , ali ako je saradnja sa Haškim tribunalom nezadovoljavajuća, vaši napori neće biti na pravi način ocenjeni`, rekao je Čekuolis.`Ovde je glavno pitanje kako da se objasni srpskoj i crnogorskoj javnosti da je Tribunal dobra šansa da se društvo suoči sa prošlošću Miloševićevog režima i osude optuženi. Tri od četiri generala za kojima se traga još su na slobodi i vladini predstavnici iz SCG rekli su nam da pokušavaju da ih ubede da se predaju, ali pitanje je šta će biti ako se ne predaju`, rekao je Ccekuolis. On nije bio u stanju da precizira vrstu kontakata vlasti SCG i optuženih generala. `Pa, to je ostalo nejasno, jer kada smo ih pitali ko zapravo sa njima pregovara i koji ministar ili predstavnik vlade ide da sa njima razgovara, nismo dobili jasan odgovor. U tome je poenta`, rekao je Čekuolis.U nacrtu rezolucije se konstatuje da funkcionisanje državne zajednice SCG nije ispunilo očekivanja, a jkao glavni uzrok navodi se neuspeh i Srbije i Crne Gore da donesu ustave i usaglase ih sa Ustavnom poveljom. `Više od godinu dana nakon isteka dogovorenog šestomesečnog roka malo je znakova istinske namere da se pristupi neophodnim ustavnim promenama u bliskoj budućnosti`, stoji u dokumentu. `Moj utisak je da državna zajednica nema šansu da funkcioniše kako treba`, rekao je Čekuolis, ukazujući da se vitalne institucije kao što su parlament i sud državne zajednice, stvaraju veoma sporo, sa velikim odlaganjima.Problemi su nađeni i u funkcionisanju medija, pri čemu se ukazuje na nužnost usvajanja zakona o slobodnom pristupu informacijama, naročito u Crnoj Gori, gde, se po Čekuolisovim rečima, `novinari najčešće moraju da se oslone na glasine`. Preporuke komiteta odnose se i na važnost nastavka zakonskih reformi, sa posebnom pažnjom na zakone o policiji, novi zakon o nevladinim organizacijama, zakon o ombudsmanu, koji je Srbija bila obavezna da donese do kraja prve godine po stupanju u članstvo Saveta Evrope, a nije.Kad je reč o situaciji na Kosovu u nacrtu rezolucije SCG se poziva da podstakne kosovske Srbe da se uključe u politički proces u pokrajini, kao i predstojeće izbore, i pomogne da se raspuste `paralelne strukture vlasti` u oblasti Kosovske Mitrovice.

Komentari