Nazad

Ovčar Stojan „ima odavno“ kad je došao iz Makedonije: Dobro je, jer za drugo, ne znam

Izvor: OK Radio - U fokusu - Subota 22.06.2024 - 11:27

Stojan Mančevski (57), jedan je od retkih čobana na jugu Srbije. U selu Borovac, kod Bujanovca, već godinama čuva ovce za dnevnicu.

Foto: S.Tasić/ OK Radio

Živi kod gazde čije su ovce, a  kako kaže, „ima odavno“ kako je došao iz Makedonije.

Od Borovca do granice sa Severnom Makedonijom ima dvadesetak kilometara. Uprkos samostalnosti ove države, njeni stanovnici su i poslednjih tridesetak godina, nastavili da na južnu Srbiju gledaju kao na svoju zemlju, dolazeći ne samo u trgovinu, već i da rade.


Stojan objašnjava odakle je rodom, priča u slikama, opisno. To je upamtio, jer od kad je došao u Srbiju, u rodni kraj nije išao.

- Od Skopje se ide još, pa do Štip, ondak Berovo, pa uz brdo, pa idi, idi, idi... E tuj je moje selo Kačarevo.

Imam sestru, al ona je daleko, u Strumicu udata. Odavnak se nesmo videli. I
brata imam, al daleko smo, ne viđujemo se. Brat je tam. Ženjen beše, al mu žena otidna. Od daleko sam, vikam ti
- objašnjava Stojan.

Razdaljina od, ne više od 150 kilometara, za njega i njegove bližnje, za sada je nepremostiva.

Borovac je selo sa leve strane autoputa Koridora 10, između Bujanovca i Preševa. Široj javnosti poznat je po tome što ga je NATO 1999. godine bombardovao municijom sa osiromašenim uranijumom, zajedno sa obližnjim Bratoselcem.

Od pre 15 godina, u Borovcu je i poligon Vojske Srbije, koji je u sastavu Baze Jug.

Borovac je srpsko selo, na nekoliko kilometara od autoputa, sa malim brojem stanovnika, ne više od stotinak i to uglavnom staračkih. U ovom delu Srbije, već se oseća uticaj mediteranske klime. Zemlja je po brdima Borovca posna, obrasla žbunjem i šibljem, bez vode.


Stanovništvo se odavde davno odselilo, a Stojan priča da ljude retko sreće. Sem vojske, ovde retko ko zalazi.

- Dignem se, čim osmne. Nemam sat, upravljam se po Slunce.

Cel d*n sam po ovce (za ovcama). Ima desetinu koje čuvam, ima i jagnjišta. Gazda ima krave i svinje. Imam svoju sobu, a jedenje, žena njegova sprema.


Vojska je dobra, al ne davav da se priodi tam do ogradu ili gore, kude vežbav. Uveče gledam televizor, a telefon će mi kupe brgo (ubrzo)
-  sav ushićen kazuje Stojan.  

Priča da je neko vreme bio ovčar i u okolini Niša, tad je dolazeći ovde prošao i kroz Vranje. Više nije išao nikad do grada, ni do Bujanovca, iako je na desetak kilometara od Borovca.

Flašicu sa vodom i „lebac“, nosi u grudima, u bluzi ili košulji. Dok ovce lutaju, on je u hladu jednog grma. Na nogama mu gumeni opanci, a u rukama leskov štap, sa čijeg je jednog dela spala kora. Uglačan od predugog držanja u rukama, svedok Stojanovih dana provedenih u Borovcu.

Na levom oku izgleda ne vidi. Davno, još kao dete, u selu je povredio  oko.

- Dobro je, jer za drugo, ne znam - dodaje Stojan.

Samo nekoliko kilometara niže od brda gde Stojan čuva ovce, koje su se oko podneva sakrile u neki hlad, ka graničnom prelazu Preševo, kolone i kolone vozila iz Srbije i drugih delova Evrope, već mile ka nekom od grčkih mora.

Stojan živi u svom svetu, pokazujući da, kada pomislite da ste od ljudskih sudbina, muka i siromaštva videli sve, život itekako to demantuje, pokazujući da uvek ima još nešto tužnije i teže, od svega prethodnog.


S.T.

 

Komentari

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

Ostavite komentar:

Ime:
Email:
Komentar: