Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Utorak 05.10.2010 - 17:49

I posle 10 godina, u Vranju je petog oktobra sve isto kao što je i bilo, osim činjenice da je sada večna socijalistička vlast pojačana Demokratskom strankom. No, to je malo toga promenilo, jer je SPS još uvek na vlasti, kao što je i bio, demokratije u njenom izvornom smislu nema, kao što je nije ni bilo, ”Simpo“ i dalje vedri i oblači, kao što je to oduvek činio, pa je utisak da se peti oktobar ovde nije ni desio snažniji nego na drugim mestima. Ovaj osećaj posebno pojačava činjenica da nikome u gradu dlaka sa glave nije falila posle pada režima, a za sve što su u vreme pune moći činili. Medijski magnati, provereni organizatori mitinga i magovi svakojakog mešetarenja samo su privremeno gurnuti u stranu, da bi se još iste 2.000 godine polako ali sigurno vraćali na javnu scenu. Zato je danas Vranje opustošen grad, sa uništenom privredom i bez demokratskih institucija. Zaglibljeni u socijalizam dublje nego drugi, tranziciju preživljavamo strašnije od ostalih. Na čelu grada danas je ratni komandant Vranja, koji se sada jednako uspešno osmehuje strancima kao što nas je uspešno tada od njih branio. Mnogo toga je srušio metak ispaljen u Zorana Đinđića tragičnog 12. marta, kao najstrašniji znak da su "oni" još uvek tu. Vranje danas nije ni izbliza tvrđava najretrogradnijih političkih ideja koje u ovom času postoje u Evropi, ali se čini da nije ni mnogo odmaklo sa te pozicije. Dok Srbija, ma kako polako, ipak ide napred, ovde se čini sve ne bi li se vreme zaustavilo, u nadi da će i lokalni vlastodršci, isti oni koji su ljubili skute Miri Marković i Miloševića proglašavali za počasnog građanina Vranja, mogli i sami postati večni, okamine jedne realnosti koje više nigde u stvarnosti nema. Danas, bez ikakve politike i strategije, Vranje tone sve dublje, prepušteno amaterima loših namera i iskusnim vukovima sopstvene političke dobiti. Pre deset godina, da nam je neko rekao da će makar deo aktuelne stvarnosti biti moguć, svi bi ostali u toplim sobama svojih domova. Danas, nastojanja onih koji su doveli do petooktobarskog prevrata ne samo da su izneverena, nego su gotovo izvrgnuta ruglu, i, nastavi li se ovako, postoji ozbiljna bojazan da će ovaj datum služiti kao istorijski primer kako se ne sme raditi, i kako se, najpose, ne sme misliti. U ovom času, bar u Vranju, na vidiku nema društvene sile niti pak gromadnih pojedinaca koji bi ovakvom razvoju situacije činili prepreku, makar moralnu, ako već ne stvarnu. Na desetu godišnjicu preloma, ovaj kultni datum srpske istorije ljudi pamte na različite načine, i dostignuća tih napora ocenjuju svako na svoj način i iz svog ugla. Samo, ima li pepeo išta od sećanja na vatru?

Komentari