Na sednici su potvrđeni mandati odbornicima i izabrani izvršni organi vlasti.

 

Nakon glasanja, kojim mu je poveren drugi mandat na čelu grada Vranja, gradonačelnik Slobodan Milenković se obratio odbornicima i građanima Vranja.

 

U svom ekspozeu, Milenković je obelodanio šta će lokalno rukovodstvo raditi u naredne četiri godine, a OK Radio vam ovaj dokument prenosi u celosti.

 

 

Uvaženo predsedništvo, poštovani odbornici, predstavnici medija, dragi moji Vranjanci, dame i gospodo,

 

U životima svih nas, postoje trenutci koji nas okarakterišu do kraja života. Dozvolite mi da upravo jedan od takvih podelim sa vama. Danas sam na početku novog  mandata u svojstvu gradonačelnika Vranja. Ima li veće privilegije i časti od toga? 

 

U životima svih nas postoje trenuci kada istovremeno osećamo i ponos i strah. Stojim danas pred vama ponosan, jer su iza nas rezultati koji govore više od hilјadu reči. Ponosan, jer sam na čelu tima u koji verujem, ponosan i spreman da zajedno uložimo sve što je u našoj moći, da našoj deci obezbedimo bolјu budućnost.

 

Osećam i strah, ne od neuspeha, već od odgovornosti prema našim sugrađanima, koji su nam ukazali ogromnu podršku na prošlim izborima. Odgovornost je ta koja nas obavezuje da prolijemo i poslednju kap krvi i znoja kako bi ovaj grad,  u kome sam rođen, pretvorimo u mesto vredno živlјenja.

 

Na tom putu biće mnogo prepreka. Savremenici smo, nažalost, pandemije koronavirusa, koji je nemilosredno, bez najave, okovao svetsku ekonomiju i paralisao zdravstvene sisteme – čak i najmoćnijih država. I mi smo se, kao lokalna zajednica, suočili sa naletima virusa, u nekim trenucima i na granici izdržlјivosti. Ogroman teret podneli su zdravstveni radnici i medicinsko osoblјe – koristim priliku da im odam priznanje i zahvalnost. Sasvim je sigurno da će pandemija virusa Kovid 19 usloviti i realizaciju planiranih projekata. Međutim, naš će najvažniji zadatak biti da očuvamo javno zdravlјe i živote naših građana.

 

Stojim ovde pred vama, duboko ubeđen, da ćemo kao lokalna zajednica uspeti da prevaziđemo sve teškoće koje su pred nama jer nas čeka period velikih iskušenja. U privredi, zdravstvu, obrazovanju, kulturi, sportu, u finansijskoj disciplini. S toga, svi zajedno, moramo da pružimo svoj maksimum u realizaciji programskih prioriteta i ja ću na tome insistitirati. Ovaj grad zaslužuje našu apsolutnu posvećenost.

 

Dragi prijatelјi, dopustite mi sada, da vam predstavim programska načela, koja će biti osnova u radu budućeg rukovodstva.

 

Finansije i poreska politika:

 

U prethodnom, četvorogodišnjem periodu, prošli smo trnovit put finansijske konsolidacije. Uz veliku podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vlade RS uspeli smo da smanjimo dug Grada za 5 miliona evra, obezbedimo normalno funkcionisanje sistema lokalne samouprave i da intenziviramo realizaciju kapitalnih investicija, bez povećanja javnog duga. Ponosni smo na činjenicu da se sve finansijske obaveze Grada uredno servisiraju u roku od 45 dana, čime su drastično smanjeni sudski sporovi zbog neizmirenih računa.  Time je sprečen ogroman odliv novca poreskih obveznika na zatezne kamate, sudske takse i advokate.

 

U narednom mandatu očekuje nas još teži zadatak zbog neizvesnosti koju nosi sa sobom pandemija virusa COVID-19, koja utiče na smanjenje ekonomske aktivnosti i priliva javnih prihoda u budžete svih javnih institucija. Zbog toga ćemo u narednom periodu maksimalno oprezno preuzimati nove obaveze kako bi očuvali stabilnost javnih finansija. Tražićemo dodatne izvore finansiranja komunalnog programa kroz zajedničko ulaganje  Grada i zainteresovanih lica, poput izgradnje nove saobraćajnice sa preduzećem „Imobalkan”, saobraćajnice sa vinarijom Aleksić u selu Neradovac, zamene krova na zgradi „Braća Bajić“ sa istoimenom stambenom zajednicom, izgradnje stepeništa kod zgrade „Lepa Brena“ sa preduzetnicima. Značajni su i zajednički projekti, koje realizujemo sa resornim  ministarstvima i međunarodnim institucijama. Insistiraćemo na tome da svako ko želi da zajedno sa Gradom ulaže u javnu infrastrukturu ima prioritet  prilikom realizacije komunalnog programa.

 

Kada govorimo o dalјem smanjenju javnog duga Grada Vranja, ovo rukovodstvo će učiniti sve da se izmire zaostala dugovanja u iznosu od 200 miliona dinara, preostala od  bivše Direkcije, Skijališta „Besna Kobila“, Gradske Apoteke, kao i prema republičkim direkcijama za nabavlјeni mazut i zemlјište u industrijskoj zoni „Bunuševac“. Ova dugovanja nam svake godine, sa zateznim kamatama, „odnesu“ po jedno kompletno opremlјeno dečje igralište. Dodatna zaduživanja za realizaciju kapitalnih investicija će se vršiti samo do onog nivoa koji ne remeti normalno funkcionisanje budžetskih korisnika. 

 

Pojačan nadzor nad radom javnih preduzeća je neophodan kako bi se očuvala njihova finansijska stabilnost i zaštitili kućni budžeti stanovništva od neopravdanih uvećanja cena komunalnih usluga. Ukupan dug javnih preduzeća iznosi 6 miliona evra što predstvalјa 60% ukupnih prihoda koje ona ostvare u toku godine.

 

Neophodno je izvršiti reorganizaciju JP „Uprava banje“, JU „Turistička organizacija Grada Vranja“, kao i Privrednog društva  „Slobodna zona“ . Razmotrićemo objedinjavanje pojedinih ustanova kulture i na taj način dodatno racionalizovati poslovanje.

 

Planiramo da u potpunosti digitalizujemo protok računovodstvene dokumentacije i na taj način stvorimo elektronsku bazu kao buduću osnovu elektronskog plaćanja prihoda Grada. 

 

Razvoj privrede:

 

Vranje je industrijski Grad, koji je u prethodnih 30 godina doživeo značajan pad zaposlenosti. Od  1995. godine kada su bila registrovana 27.654 radnika, nakon tranzicionog perioda, u Gradu je 2005. godine radilo 24.450 radnika da bi 2015. godine zaposlenost pala 20.906 lica, što znači da je za dvadeset godina Grad Vranje izgubio 6.748 radnih mesta, odnosno jednu četvrtinu. Taj, izuzetno negativni trend pada zaposlenosti u Vranju, zaustavlјen je 2016. godine, kada je došlo do blagog povećanja zaposlenosti, sa nastavkom pozitivnog trenda do 2019. godine. Tada je zvanično registrovano 22.129 zaposlenih odnosno 1.223  više nego 2015. godine.

 

Zahvalјujući merama Vlade RS za očuvanje radnih mesta u privredi zaustavlјeno je otpuštanje radnika usled pandemije virusa „Covid 19”. Nadamo se da ćemo  uspeti u nameri da sačuvamo postojeća radna mesta, ali nam je, takođe, važno privlačenje novih investitora koji će doneti i novu tehnologiju i modernu organizaciju rada.

 

Merama aktivne politike zapošlјavanja stvorićemo uslove da svršeni studenti i srednjoškolci steknu prva radna iskustva u privredi i javnom sektoru. Posebnu pažnju usmerićemo ka sektoru informacionih tehnologija, koji je najotporniji na negativan uticaj pandemije i omogućava zaposlenima viša primanja u odnosu na republički prosek.

 

Ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta, sa posebnim osvrtom na dalјi razvoj preduzetništva, jesu strateški cilјevi, kako lokalne samouprave, tako i države u celini. Posebno je važno kreirati adekvatne uslove koji će omogućiti razvoj svih segmenata privrede, imajući u vidu potrebe domaćih privrednih subjekata. Održiva i stabilna ekonomija jeste jedan od klјučnih faktora dalјeg razvoja našeg grada sa čitavim nizom pozitivnih uticaja na životni standard stanovništva. Grad Vranje je u prethodnom periodu realizovao veliki broj projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja (među kojima su i izgradnja Obilaznice, infrastrukturno unapređenje Slobodne zone Vranje, izrada tehničkih dokumentacija za Trening centar u Slobodnoj zoni,  rekonstrukciju Multimedijskog biznis centra. Realizovani su Lokalni akcioni planovi zapošlјavanja – LAPZ, kao i projekat dualnog obrazovanja. Podrška Vlade Republike Srbije je bila posebno važna, imajući u vidu nacionalno prepoznat prioritet ravnomernog razvoja Republike Srbije i smanjivanja razvojnih razlika između okruga. Zahvalјujući Vladi RS i predsedniku Aleksandru Vučiću, stabilizovano  je poslovanje u  Simpu, Jumku, i bivšem Zavarivaču. Započeto je nekoliko značajnih investicija poput izgradnje tržnog centra ispod „Rode“. Kompanija „Kentaur“ iz Danske kupila je objekat „Ljubisavlјević“ iz stečaja i otpočela proizvodnju u Slobodnoj zoni. 

 

Lokalna samouprava, u okviru nadležnosti, svoje razvojne aktivnosti, planira u nekoliko pravaca:

 

*Neophodno je, najpre, planski razraditi, imovinski – pravno regulisati, infrastrukturno opremiti grinfild lokacije za investitore, uz podršku domaćih i međunarodnih donatora

 

 *Potrebno je sprovesti eksproprijaciju u skladu sa utvrđenim javnim interesom, izraditi tehničku dokumentaciju u cilјu izgradnje saobraćajnice kroz poslovnu zonu Ribince, koja će omogućiti direktno povezivanje Obilaznice do Slobodne zone sa Koridorom 10

 

 *Nastavićemo sa infrastrukturnim opremanjem Slobodne zone u Bunuševcu

 

*Apliciraćemo kod domaćih i međunarodnih donatora za izgradnju Trening centra za obuku radnika i razvoj radne snage u Slobodnoj zoni, kao i za Multimedijski biznis centar, u skladu sa tehničkom dokumentacijom koja se razvija u saradnji sa EU PRO.

 

 *Intenziviraćemo razgovore sa Republičkom direkcijom za imovinu u cilјu adekvatne prostorno – infrastrukturne pripreme (uz finansijsku podršku Vlade Republike Srbije) braunfild lokacije od preko 40.000m2, u okviru Jumka

 

*Nastavićemo saradnju sa Razvojnom agencijom Srbije u cilјu privlačenja investitora

 

 *Aktivno ćemo promovisati investicione lokacije, sa posebnim osvrtom na dalјi razvoj Geografsko – informacionog sistema – GIS.

 

*Biće nastavlјena realizacija mera aktivne politike zapošlјavanja, uklјučujući stručnu praksu i  program obuke radnika na zahtev poslodavca.

 

*Pružićemo podršku privrednim subjektima sa teritorije grada Vranja u oblasti informacionih tehnologija

 

*Neće biti izostavlјena podrška privredi, kroz nove olakšice u skladu sa važećim zakonima, sa posebnim osvrtom na preduzeća koja posluju u režimu Slobodne zone Vranje

 

Realizacijom pomenutih mera, stvorićemo stabilno i povolјno poslovno okruženje, koje će dovesti do intenzivnijeg ekonomskog i ukupnog razvoja, kao i dalјeg profilisanja Vranja kao administrativnog, ekonomskog, obrazovnog, zdravtsvenog i kulturnog centra Pčinjskog okruga.

 

Obrazovanje,  kultura,  informisanje  i verska pitanja 

 

Obrazovanje je suštinski osnov života i egzistencijalna potreba svakog čoveka. U razvoju uspešnosti jednog društva zauzima značajno mesto. To je proces koji se obavlјa u obrazovnim institucijama u kojima se stiču znanja, razvijaju sposobnosti i sklonosti, gde se pripremaju mladi za dalјe obrazovanje i uklјučivanje u proces rada. Na teritoriji Grada, uklјučujući gradsku opštinu Vranjska Banja, kao i u okolnim selima ima  petnaest osnovnih i sedam srednjih škola. Na kvalitet  obrazovanja utiču i uslovi rada po školama; od fizičkih (zgrada, prostor, infrastruktura) do opreme (opremlјenost kabineta, biblioteka, didaktička sredstva, instruktivni materijali).

 

Naš  cilј je da podjednake uslove za obrazovanje i vaspitanje imaju sva deca, kako sa teritorije grada, tako i u selima, pa je u planu  rekonstrukcija  OŠ “Radoje Domanović“, “Branislav Nušić“, “Dositej Obradović“, “Branko Radičević“, “Vule Antić“, “Predrag Devedžić“ kao i škola u selima Vlase, Vrtogoš, Tibužde, Trebešinje, Barelić, Korbevac, Žapsko.  U planu je da se završi i sanacija srednje Ekonomsko-trgovinske i Tehničke škole.

 

Učenici se u poslednje vreme podjednako opredelјuju za Gimnaziju ili neku od srednjih stručnih škola. Prednosti srednjih stručnih škola su mogućnost nastavka školovanja ili  zapošlјavanje, široka mreža škola, široka ponuda obrazovnih profila. Među prvima u Srbiji smo uveli sistem dualnog obrazovanja u tri škole, u saradnji sa kompanijama iz Vranja. Dualno obrazovanje podrazumeva tesnu saradnju obrazovanja i privrede, odnosno kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlјa u kompanijama. Glavni elementi kooperativnog modela su povećan udeo i unapređen kvalitet stručne prakse i aktivno učešće privrede u obrazovanju. Usklađivanje nove mreže srednjih stručnih škola sa potrebama privrede i demografskim kretanjima u lokalnoj sredini mora se obaviti na osnovu istraživanja koje će se sprovesti na celokupnoj teritoriji u saradnji sa regionalnim privrednim komorama, udruženjima proizvođača, koja nisu uklјučena u komorski sistem i lokalnom samoupravom.

 

U budućem periodu neophodno je dodatno osavremeniti  prostor za učenje i opremu u svim školama.  Da bi se sve ovo realizovalo, a samim tim i obrazovanje podiglo na viši nivo, neophodno je obezbediti dodatna finansijska sredstva za ulaganje u prosvetu i obrazovanje i posvetiti posebnu pažnju na ponovno otvaranje Školske uprave u Vranju.  Imamo dovolјan broj osnovnih i srednjih škola, prosvetnih radnika i učenika kojima bi se na taj način olakšao rad.

 

S obzirom da budućnost ovog grada zavisi od naših najmlađih, nastavićemo da ih stimulišemo da ostvaruju najbolјe rezultate na svim nivoima obrazovanja. Nagrađivaćemo najbolјe studente, učenike generacije svih škola, učenike koji osvoje jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima u organizaciji Ministarstva prosvete. Motivisaćemo i učenike nižih razreda organizovanjem letovanja i zimovanja uz edukativne sadržaje, a pružaćemo podršku i roditelјima đaka prvaka.

 

               U predškolskom obrazovanju i vaspitanju nastaviće se redovno ulaganje u  svim vrtićima PU “Naše dete“ i na taj način održavanje visokog nivoa ispunjenosti uslova za bezbedan, siguran, kreativan i lep boravak dece  u vrtićima.  Od jeseni ove godine će početi sa radom novi vrtić “Zvončica“ u Gornjoj čaršiji, što će u mnogome olakšati funkcionisanje roditelјa ovog dela grada, s obzirom da nije bilo vrtaća u ranijem periodu u ovom naselјu. Tokom ovog mandata će se završiti i izgradnja vrtića u naselјu Raška, te ćemo na taj način rešiti i dugogodišnje zahteve žitelјa Raške i okolnih sela koja gravitiraju  ka ovom vrtiću. 

         

 

Kultura je jedan od razvojnih prioriteta lokalne samouprave. Vrednovanje izuzetnog kulturno-istorijskog nasleđa, unapređenje međusektorske saradnje, umrežavanje unutar i van granica Republike Srbije su neki od mehanizama dalјeg razvoja kulture, ali i lokalne zajednice u celini. Kulturno nasleđe predstavlјa jedinstvenu i nezamenlјivu kulturnu vrednost jednog naroda. Očuvanje kulturnog nasleđa je naša obaveza prema precima  i veliki zadatak prema potomcima.

 

          U naredne četiri godine završićemo rekonstrukciju zgrade Pašinog konaka, Narodnog muzeja Vranje kao i kompletno uređenje stalne etnološke postavke muzeja. Kako smo prošle godine preuzeli zgradu Haremluka, pred nama je zadatak da i ovaj objekat rekonstruišemo i napravimo jednu muzejsku celinu. Veoma kompleksan i težak zadatak pred kojim se nalazimo je i sanacija još jednog vrlo bitnog spomenika kulture, nepokretnog kulturnog dobra, Amama.

 

Projekat je već završen za rekonstrukciju Pribojčićeve kuće. Kako se ona nalazi pored kuće našeg Bore Stankovića, najvećeg srpskog pripovedača i najznačajnijeg pisca srpskog realizma, kao i u neposrednoj blizini kuće prepodobnog Justina Ćelijskog i Vranjskog, ovaj deo grada ima poseban značaj za našu istoriju, kulturu, tradiciju, veru i turizam, te je neophodno urediti ga u skladu sa tim i napraviti kulturno-versko-turističku celinu.

 

          S obzirom da je Vranje jedan od retkih gradova koji nema Kulturni centar, moramo razmišlјati o stvaranju uslova za osnivanje krovne ustanove iz oblasti kulture.

 

          Nastavićemo sa uređenjem i održavanjem kulturno-istorijskih i istorijskih spomenika.

 

Nastaviće se sa podsticanjem  razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva na teritoriji Grada, što podrazumeva usaglašavanje sa potrebama lokalnih ustanova kulture, digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, kao i pružanje podrške putem konkursa udruženjima, slobodnim umetnicima. Kao multietnička sredina, pružaćemo podršku i svim nacionalnim zajednicama na očuvanju i razvoju njihovih kulturnih sadržaja. Sredstva će biti planirana za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje zgrada i objekata ustanova kulture čiji je osnivač Grad.

 

Zalagaćemo se za bogatiji program svih ustanova kulture. Nastavićemo održavanje tradicionalnih manifestacija, značajnih za grad Vranje poput kulturno-prosvetne manifestacije  Svetosavska nedelјa, festivala Vranjska gradska pesma, Dečjeg festival, Dana Vranja, festivala animiranog filma Zlatni puž, Borinih pozorišnih dana, Likovne i književne kolonije, Memorijala Bakija Bakić i mnogih drugih, kao i obeležavanje bitnih datuma za grad.

 

Kada epidemiološka situacija bude stabilnija, Vranjanci će posle dužeg perioda imati priliku da u velelepnoj sali nove zgrade Pozorišta odgledaju i prvu projekciju filma. Bioskopski projektor je već postavlјen i sa velikom želјom očekujemo da se vrata Pozrišta ponovo otvore za posetioce.

 

Vranju je ove godine pripala čast da bude organizator jednog od najznačajnijih pozorišnih događaja, 56. festivala “Joakim Vujić“, pa će naši građani imati priliku da uživaju u najbolјim pozorišnim ostvarenjima.

            

 

Muzika zauzima veoma važno mesto u kulturnoj sferi. Posebno ističem „Vranjsku gradsku pesmu“ koja se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog blaga Republike Srbije i naše trubače koji su dobitnici brojnih nagrada.  Nastavićemo sa negovanjem  i promovisanjem  univerzalne vrednosti klasične muzike. Festival klasične muzike „Piano Summer“, postao je tradicionalan, a Vranje prepoznatilјivo u mnogim zemlјama sveta.  Kada je reč o klasičnoj muzici, nastavlјamo sa podrškom  našoj Muzičkoj školi u organizovanju festivala “Maj mesec muzike“.  Od 2019. godine, članstvo u UNESKO Mreži kreativnih gradova u polјu muzike predstavlјa izuzetno priznanje za grad Vranje, imajući u vidu snažnu nameru lokalne samouprave da ulaže u dalјi razvoj kulture, saradnju sa svetom, promovisanje Vranja, afirmaciju stvaralaštva različitog tipa i najbolјih vrednosti.

 

            Klјučna uloga gradova je da kreativnost stave u funkciju ekonomskog i društvenog razvoja, s obzirom da su gradovi plodno tle za kreativne klastere i imaju veliki potencijal za inovacije. Putem povezivanja i saradnje umreženi gradovi dobijaju globalni značaj i uticaj.

 

         Lokalna samouprava posebno uvažava kontinuranu i izvanrednu podrška Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja čime je Grad Vranje značajno unapredio “kulturnu sliku“ grada, ali i juga Srbije.

                  

 

Informisanje: Ustav Republike Srbije članom 51 propisuje da “svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju”. Grad Vranje redovno raspisuje konskurs za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Odlukom o budžetu grada, pa će tako biti i ubuduće.

 

Verske zajednice

 

Pružanje pomoći i zaštita pravnog i društvenog položaja crkve i verskih zajednica, od velikog je značaja za Republiku Srbiju i grad Vranje.  U periodu koji je pred nama u planu je završetak izgradnje crkve Vaskrsenja Hristovog na bunuševačkom groblјu u saradnji sa Vranjskom eparhijom, crkve Svetog Prohora Pčinjskog u selu Zlatokop, kao i sanacija drugih verskih objekata sa teritorije grada, a preko konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata za verske zajednice. 

 

Kreativne industrije             

 

Plan razvoja kreativnih industrija je putokaz za razvoj ovog sektora koji uklјučuje širok spektar zainteresovanih strana, počev od javnog sektora, privrede, do lokalnih umetničkih, obrazovnih i kulturnih institucija, s obzirom da veoma važan aspekt kreativnih industrija leži u povezivanju kulture sa privredom, turizmom, obrazovanjem, ekonomijom, kulturnom baštinom, ali i u njihovom međusobnom preplitanju.

 

            Grad Vranje ima, zaista, dobre prilike za razvoj kreativnih industrija koje ne bi smele da budu zapostavlјene. Tradicija i kultura Vranja predstavlјa bogat izvor za kreativne industrije. Kulturna baština Vranja je jedan od brendova grada iz koje mnogi književnici, glumci, muzičari, slikari, zanatlije u Vranju već godinama crpe svoju inspiraciju. Komparativne prednosti su: veliki broj ustanova kulture, veliki broj kulturno – umetničkih manifestacija u gradu, bogata istorija, tradicija i autentična kulturna baština Vranja, vranjska pesma koja je na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.  Struktura kreativnih industrija grada Vranja je šarenolika. Najveći broj preduzetnika i privrednih društava koji obavlјaju neke od delatnosti koje obuhvata sektor kreativnih industrija su iz sfere arhitektonske i inžinjerske aktivnosti, mode, izdavaštva, izrada softvera i kompjuterske usluge, i radio i televizijske aktivnosti. Primetno je uočlјiv nedostatak privrednih subjekata iz sfere umetničkog i tržišta antikviteta, umetničkog zanata, muzičke industrije, scenske umetnosti, interaktivnog softvera zabavnog karaktera i filmske i video industrije. Za razvoj kreativnih industrija neophodno je doneti strateška dokumenta, stvoriti institucionalne okvire, sprovesti podsticajne mere ekonomske i kulturne politike.

 

 

PREDLOG MERA I AKTIVNOSTI 

 

 

Kao jednu od značajnijih aktivnosti predložio bih Afirmaciju kreativnog preduzetništva kroz:

FORMIRANјE KREATIVNO-INOVACIONOG CENTRA (Vizija Kreativno – inovacionog centra je da neguje i podstiče kreativnost i inovativnost mladih lјudi, studenata i nadarenih učenika, i na taj način doprinese stvaranju stimulativnog okruženja u kojem oni moga da ostvaruju svoj najveći preduzetnički i istraživački potencijal. Kreativno – inovacioni centar bi bio forma novog inovativnog pristupa u radu sa mladim lјudima, studentima i nadarenim učenicima, okruženje koje podstiče razvoj ideja kroz timski rad, kroz razvoj inovacija i preduzetničkog duha i poduhvata, kroz kreativno stvaralaštvo. Krajnji cilј Kreativno – inovacionog centra je unapređenje kreativnog stvaralaštva mladih lјudi i podsticaj omladinskog preduzetništva.)

Ništa manje bitna aktivnost bila bi i Podizanje svesti o značaju kreativnih industrija kroz:

 

izradu veb platforme za promociju kreativnih preduzetnika.

izradu interaktivne izložbe o kulturnom prostoru i ponudi grada vranja.

izradu promotivne publikacije o kreativnim preduzetnicima. (U skladu sa novom erom digitalizacije nameće se potreba upotrebe digitalnih tehnologija za podizanje svesti o značaju i promociji kreativnih industrija grada Vranja, kao i izrade savremenih alata za promovisanje lokalnih kulturnih izraza. Veb platforma i interaktivna izložba bile bi integrativni deo gradskog sajta. Na ovaj način promovisali bi i kreativnu industriju grada i lokalne kulturne izraze, ali i privredu, turizam i druge potencijale grada.)

Kao jednu od aktivnosti dodao bih i Unapređenje pristupa izvorima finansiranja putem:

lokalnih, nacionalnih i međunarodnih izvora finansiranja.

 

podrške samozapošlјavanju preko nacionalne službe za zapošlјavanje.

            Na kraju, zaklјučio bih da potencijal kreativnih industrija prevazilazi čisto ekonomski razvoj. Kreativna ostvarenja se u velikoj meri proizvode i konzumiraju na lokalnom nivou i zbog toga utiču na stvaranje identiteta i imidža gradova i regiona. Zato su kreativne industrije i ulaganje u njih ujedno i ulaganje u bolјi kvalitet života, jačanje lokalnog identiteta i razvoj turizma a samim tim se rešavaju problemi migracija, naročito mladih visokoškolaca, negativne stope nataliteta, nezaposlenosti i očuvanja intelektualnog i kreativnog jezgra u gradu.

 

 Polјoprivreda:

 

Polјoprivredna proizvodnja predstavlјa značajan segment ukupne privredne strukture grada Vranja. Potencijali koji daju osnovu bavlјenjem polјoprivredom su:

 

-povolјan geografski položaj,

 

-resursi ( plodno zemlјište, pašnjaci, livade, oranice, šume, vode ),

 

-prirodna bogatstva ( termalna voda, banja, planine ),

 

-nezagađena životna sredina,

 

-iskustvo i tradicija u polјoprivrednoj proizvodnji.

 

Grad se nalazi u središtu komunikacionih pravaca koji predstavlјaju saobraćajne arterije izuzetnog međunarodnog karaktera i dobro mesto za lokaciju poslovnih kompanija koji žele da svojim klijentima u EU, jugoistočnoj Evropi i Bliskom Istoku, isporuče proizvode u različitim vremenskim okvirima.

 

Međutim, i u polјoprivredi postoje brojna iskušenja i to :

 

-socio-demografska struktura stanovništva u seskim naselјima, koja su drastično promenjena unazad nekoliko decenija, a posebno  u brdsko-planinskim sredinama udalјenim od gradova, tako da su ona danas gotova prazna, sa malim brojem stanovnika i staračkim domaćinstvima. Selo je suočeno sa raznim socijalnim problemima, nezaposlenošću, siromaštvu. Iz sela migriraju mlađi i obrazovaniji članovi, a ostaju stariji i manje obrazovani. Smanjen je broj domaćinstava koji prihod ostvaruju   isklјučivo od polјoprivrede, a oni treba da budu nosioci razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja.

 

-zastarelost mehanizacije, što smanjuje rentabilnost proizvodnje,

 

-neadekvatna i nestručna primena agrotehničkih i pomotehničkih mera,

 

-nepoznavanje sastava i osobine zemlјišta,

 

-male obradive površine po gazdinstvima usled čega je onemogućena primena savremenih tehničkih rešenja u polјoprivredi,

 

-nizak nivo produktivnosti u svim obastima i granama polјoprivrede, odnosno, niski i neredovni prinosi sa veoma neujednačenim kvalitetom proizvoda,

 

-uglavnom loša ili nedovolјna izgrađena proizvodna  infrastruktura u svim oblastima i granama polјoprivrede,

 

-nepostojanje udruženja i zadruga,

 

-nepostojanje distributivnih centara za plasman,

 

-neprilagođen marketing proizvoda,

 

-nepostojanje obimnije proizvodnje,

 

-domaća radinost i seoski turizam kao preteće i povezane grane sa polјoprivredom nisu zastuplјene.

 

U cilјu sagledavanja stanja, mogućnosti i perspektive razvoja polјoprivrede treba:

 

-evidentirati proizvođače zainteresovane za određene vidove polјoprivredne proizvodnje,

 

-grupisati ih u udruženja, a gde postoji mogućnost formirati zadruge,

 

-stimulisati i podržati postojeće vidove udruženja spremne za proširenje i uvođenje novih polјoprivrednih gazdinstava u postojeće delatnosti,

 

-potencirati primenu savremene agrotehnike,

 

-organizovati predavanja, seminare praktično-pokazne vežbe u cilјu edukovanja polјoprivrednih proizvođača za određene vidove proizvodnje,

 

-organizovati posete gazdinstvima sa uglednom i savremenom proizvodnjom, kao i posete sajmovima, seminarima i predavanjima u zemlјi, a po mogućstvu i u inostranstvu,

 

-raditi na podizanju i osavremenjavanju postojećih većih preradnih kapaciteta (hladnjače, sušare) i uvođenje manjih prerađivačkih delatnosti na polјoprivrednom gazdinstvu u cilјu dobijanja poluproizvoda ( kaše, voćni koncentrati… ), ili finalnih prooizvoda,

 

-organizovati  i pobolјšati mrežu otkupa radi lakšeg plasmana proizvoda u svakom selu, uz zalaganje za uvođenje konkurentskih firmi, koje se bave otkupom proizvoda, na datom području,

 

-intezivirati uvođenje organske proizvodnje u mestima gde postoje prihvatlјivi uslovi za njenu realizaciju,

 

-Stimulisati ulaganje u povećanje zasada vinove loze

 

-ulagati u marketing proizvođača, njihovih proizvoda sa tendencijom uvođenja brenda, odnosno proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, organizovati sajmove sa međunarodnim učešćem  poput Sajma pčelarstva , Sajma lekovitog bilјa.

 

-podizanje protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje.

 

Strateški cilјevi razvoja polјoprivrede bili bi deo kratkoročnih mera koja bi se u što kraćem periodu realizovale, a to su pre svega:

 

-cilјno udruživanje za početak po horizontali, odnosno, udruživanje proizvođača određene proizvodnje ili nekoliko proizvoda, to jest sektorski, kasnije po vertikali sa složenijim agroindustriskim sistemeima,

 

-obuka proizvođača za proizvpodnju po novijim tehnologijama,

 

-formiranje specijalizovanih timova za pružanje logističke pomoći,

 

-formiranje inkubatora centra za pružanje inicijalnih informacija potencijalnim proizvođačima,

 

-ulaganje u visoko intezivnu, integralnu voćarsku i vinogradarsku proizvodnju po konceptu zasad na dohvat ruke,

 

-ulaganje u intezivnu povrtarsku proizvodnju preko staklenika i plasteničke proizvodnje,

 

-izgradnja objekta za skladištenje, pakovanje i preradu polјoprivrednih proizvoda, a pre svega voća i povrća ( sušare, hladnjače ),

 

-razvoj stočarskih proizvodnih sistema zasnovanih na iskorišćavanju i unapređenju pašnjačkih resursa u brdsko-planinskim oblastima za masovnu proizvodnju visokokvalitetnog mesa i za proizvodnju specijalnih sireva i drugih prerađevina od mleka i mesa.

 

-ulaganje u proširenju kapaciteta u sektor pčelarstva, cvećarstva i lekovitog bilјa,

 

-obavezno osiguranje proizvodnje i razvijanje novih modela osiguranja,

 

-pospešivanje ruralnog razvoja sela i seoskog turizma,

 

-razvoj infrastrukture (kategorisani i nekategorisaani putevi, vodovod , knalizacija, zadružni domovi, elektrifikacija polјa, sistemi za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu i zaštitu od mraza… ) ,

 

-povezivanje malih i srednjih proizvođača sa investitorima u odgovarajuće proizvodno-tržišne lance, od njive do trpeze, uz obavezivanje i ugovaranje dugoročne saradnje i razumno ostvarivanje profita svih učesnika u lancu  na bazi kooperacije i fer trgovine, u cilјu postizanja maksimalnog sinergetskog efekta,

 

-uvođenje, stalno unapređenje i ujednačavanje dobre proizvodne prakse u pogledu tehnologije gajenja, prerade, pakovanja, transporta, zaštite životne sredine i zdravstvene bezbednosti hrane,

 

-specijalizacija i ukrupnjivanje komercijalnih gazdinstva i drugih robnih proizvođača, za određenu vrstu proizvodnje u odgovarajućim područjima, uz približavanje međunarodnim standardima u konkuretnosti,

 

-unapređenje marketinga , istraživanje tržišta, promocija polјoprivrednih proizvoda kao i proizvoda posebno onih sa specifičnim karakteristikama,

 

-donošenje Strategije razvoja polјoprivrede putem definisanja dugoročnih zajedničkih cilјeva politike u polјoprivredi, način, mera i rokovi ostvarivanja cilјeva ( sa definisanim aktivnostima i merama podrške ).

 

Zdravstvo

 

Oblast zdravstva i zdravstvene zaštite u periodu iza nas je zaista doživela oporavak. Lokalna samouprava je svojim odlukama podržala  rad  Zdravstvenog centra,  pružajući neizmernu tehničku i logističku podršku pri izgradnji Novog Hirurškog bloka, stavila na zdrave noge gradsku Apotekarsku ustanovu, čime se Vranje svrstalo na listu retkih gradova u Srbiji koji su uspeli da “sačuvaju” državne apoteke i dala veliki doprinos borbi za porast nataliteta donoseći odluke u skladu sa konkretnim potrebama građana.

 

Nakon novog Hirurškog bloka u Vranju će biti izgrađena i savremena bolnica po sistemu jedna bolnica pod jednim krovom. U ovaj projekat će država uložiti blizu 12 milona evra, i koristim priliku da izrazim veliku zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću na podršci oko nastavka realizacije ovog projekta.

 

Pandemija virusa kovid 19 bila je veliki izazov za zdravstvo u celom svetu. Mi kao lokalna samouprava nismo prepustili borbu samo medicinskim radnicima, a neke odluke iz ranijeg perioda koje ćemo nastaviti da primenjujemo i ubuduće pokazale su se kao odlično rešenje.

 

Prvenstveno mislim na angažovanje mladih lekara, farmaceuta i medicinskih sestara za čije plate grad izdvaja novac iz budžeta. Ovi mladi lјudi su se pokazali kao izuzetno potreban kadar u borbi protiv kovida i bili su na prvoj liniji fronta.

 

Zahvalјujući dobrim kontaktima, dobroj komunikaciji i punoj podršci Republičkog kriznog štaba, Vranje je dobilo neophodnu medicinsku opremu za što efikasniju borbu, u vidu RTG digitalnog aparata za potrebe Kovid ambulante ( Atd dispanzer) i mobilnog RTG aparata za potrebe hospitalizovanih bolesnika.

 

Vranje će biti jedan od gradova koji će dobiti PCR laboratoriju pri Zavodu za javno zdravlјe. I u ovom slučaju, kao odgovorna lokalna samouprava, pomoći ćemo adaptaciju i uređenje prostora čime će se znatno ubrzati dijagnostički postupak.

 

 

Revitalizacija gradske Apoteke biće nastavlјena i u narednom periodu. Sada već možemo da kažemo da je ova ustanova opravdala naše poverenje.

 

U samoj epidemiji  zahvalјujući gradskoj apoteci uspeli smo da u svakom trenutku  imamo alkohol, rukavice, maske i drugu zaštitnu opremu. U vreme vanrednog stanja jedino je gradska Apoteka za penzionere otvarala vrata u ranim jutarnjim satima. Kako bi građanima, starijim i hroničnim bolesnicima, pomogli u periodu epidemije oni su iz gradske Apoteke dobijali redovnu terapiju na kućnu adresu.

 

U sferi finansiranja procesa vantelesne oplodnje, mi smo kao lokalna samouprava bili pioniri u zemlјi kada smo doneli odluku da pomognemo lјudima i finansiramo ovaj proces. Zahvalјujući sredstvima iz budžeta rođeno je preko 40 mališana.

 

Zbog toga nema dileme da će i u narednom periodu biti nastavlјeno finansiranje ove medicinske procedure. Omogućili smo da parovi koji imaju jedno dete, a drugo ne mogu da dobiju prirodnim putem iz bilo kojeg razloga, takođe  mogu konkurisati za ova sredstva.

 

Kada govorimo o populacionoj politici ona će biti na već postavlјenim temelјima i dalјe biti dograđivana novim merama. I dalјe će svako novorođeno dete dobiti jednokratnu pomoć od po 12 000 dinara, roditelјi će dobiti sedišta za automobile.

 

Porodice koje imaju trojke ili duple blizance i dalјe će dobijati mesečnu finansijsku pomoć od grada, a svi đaci prvaci dobiće po 5000 dinara. Kao lokalna samouprava deo smo mreže gradova koji su prihvatili realizaciju projekta ponosne kartice cena minus za  3+, koja je namenjena porodicama sa troje i više dece. Takođe uveli smo niz podsticajnih mera za upis dece u predškolsku ustanovu.

 

Namenski račun za lečenje dece i omladine obolelih od maligniteta i drugih hroničnih bolesti pri gradu  i dalјe će biti u funkciji. Mnogi životi su sačuvani zahvalјujući sredstvima sa ovog računa.

 

Sport

 

Zalagaćemo se da sport ne bude privilegija, već široko dostupan za sve kategorije stanovništva. Omasovlјenje, rekreativno vežbanje, dečiji, školski i univerzitetski sport biće jednako važni,  kao i vrhunski takmičarski sportovi. Vrhunski sport jeste brend Srbije, a želimo da stvorimo uslove da sport bude i način života nacije.

 

Sportska rekracija

 

Stvaranje uslova za unapređenje sportske rekreacije,odnosno bavlјenje građana sportom, posebno dece je prioritet. To ćemo postići kroz:

 

*Organizovanje turnira u kolektivnim i individulanim sportovima,

 

*Organizovanje sportskih takmičenja povodom obeležavanja Dana Grada;

 

*Kroz organizovanje maratona i polumaratona; Organizovanje seoskih igra; Organizovanje igara na vodi; Mini-basket festivala; Seoskih igara.

 

Školski sport

 

U okviru ovog segmenta, cilј je da se obezbedi podrška programima koji mogu značajno uticati na sticanje pozitivnih znanja u području školskog sporta. Neophodno je podržati što veći broj takmičenja mladih i pružiti podršku sveukupnom radu mladih u sportskim organizacijama. Ovo su neke od mera:

 

*Organizovanje školskih takmičenja;

 

*Nastavak realizacije projekta „ Sport u škole“;

 

*Organizovanje vidovdanskog turnira;

 

*Organizacija i aktivno učešće u projektu sportske igre mladih;

 

*Organizovanje kros takmičenja za osnovne i srednje škole;

 

Sportska infrastruktura

 

U oblasti finansiranja sportske infrastrukture Grad Vranje je dosledno sprovodio i nadalјe će primenjivati princip ravnomerne lokalne razvijenosti.

 

Planovi finansiranja u oblasti sportske infrastrukture u narednom periodu:

 

*Izgradnja novih sportskih terena i teretana na otvorenom za kolektivne i individualne sportove u seoskim i gradskim sredinama;

 

*Održavanje i renoviranje postojećih sportskih terena i teretana na otvorenom za kolektivne i individualne sportove u seoskim i gradskim sredinama;

 

*Prilagođavanje standarda svih javnih dečijih igrališta, u svojini Grada Vranja, sa pravilnikom koji je izdalo Ministarstvo privrede Republike Srbije;

 

*Renoviranje i održavanje sportskih objekata koji su u vlasništvu Grada Vranja;

 

*Izgradnja zatvorenog bazena.

 

Takmičarski sport

 

Zahvalјujući redovnom finansiranju sportskih klubova i sportskih organizacija stvorili smo adekvatne uslove treninga, priprema i takmičenja i time omogućili sportistima mogućnost za napredak i afirmaciju u svojim sportskim granama.

 

Planovi finansiranja u oblasti takmičarskog sporta u narednom periodu:

 

*Redovno finansiranje sportskih klubova i organizacija;

 

*Omogućavanje optimalnih uslova treninga, priprema i takmičenja;

 

*Uvođenje rednovne kontrole rada i trošenja budžetskih sredstava;

 

*Stvaranje uslova za formiranje novih klubova iz sportskih grana koje nisu prisutne na teritoriji Grada Vranja (Gimnastika, Rvanje, Ženska košarka);

 

*Edukacija trenera putem predavanja i tribina;

 

*Edukacija, informisanje i savetovanje građana, sportista i ostalih učesnika u sistemu sporta o pitanjima bitnim za bavlјenje sportskim aktivnostima i delatnostima;

 

*Organizovanje predavanja i tribina vezanih za aktuelnu situaciju u sportu.

 

Turizam

 

Grad Vranje ima velike turističke potencijale: prirodne resurse, kulturno istorijske spomenike, značajne istorijske događaje i manifestacije  što je dobar osnov za razvoj turizma. Pomenimo još  i ugostitelјske i smeštajne kapacitete.  Izuzetna prednost Vranja kao turističke destinacije je činjenica da se na prostoru oko gradskog područja i u samom gradu nalazi veliki broj turističkih potencijala i mogućnosti. Blizina granice sa Makedonijom i Bugarskom, je isto tako strateška prednost.

 

Iako je, promocijom koja je intenzivirana zadnjih nekoliko godina povećan  broj turista i broj noćenja, ipak to  ni iz daleka nije dovolјno uzevši u obzir  mogućnosti i potencijale  kojima raspolaže Vranje.

 

      Položaj Vranja, Vranjske Banje i Besne Kobile je izuzetno povolјan zbog blizine  koridora E-10, ali i većih centara u okruženju Niša, Skoplјa, Sofije. Beograd i Solun su od Vranja udalјeni 347, odnosno 354km.

 

Prednost Vranja kao turističke destinacije je ta što se nalazi na koridoru 10, kojim godišnje prođu oko 2,5 miliona turista. Od toga oko 800.000 domaćih i 1.700.000 stranih. Postoji velika disproporcija između broja  lјudi koji prođu autoputem i onih koji borave u gradu. Da bi tranzitni turista svratio u Vranje, potrebna je  adekvatna valorizacija raspoloživih resursa i dodatni turistički sadržaj.

 

S obzirom da razvoj turizma direktno utiče na razvoj drugih privrednih grana, a pre svega trgovine, saobraćaja, građevinarstva i polјoprivrede, može se očekivati da i u ovim oblastima dođe do većeg broja registrovanih malih i srednjih preduzeća, što će na kraju dovesti do većeg standarda stanovništva.

 

Jake tačke turističkog proizvoda Vranja koje treba  maksimalno iskoristiti su: dobra geografska pozicija, otvorenost i srdačnost lјudi, atraktivnost (položaj, pristupačnost,), kultura (duga istorija, etničke specifičnosti,  festivali), smeštaj, informisanje, transport, trgovina i mnoge druge. Imajući u vidu iskustva razvijenih turističkih destinacija, Vranju je u ovom trenutku potrebno da razvije neke nove oblike turističkih proizvoda, dok je neke neophodno dodatno razviti.

 

U budućem periodu moramo biti inovativniji i kreirati nove turističke sadržaje u funkciji novih radnih mesta, a u skladu sa Planom razvoja turizma grada Vranja ostvarivati cilјeve:

 

– Ne manje važna je i marketinška kampanja u duhu slogana – „Vranje, grad sa dušom“ koji spaja tradiciju sa modernim vremenima.

 

–bolјa saradnja sektora turizma i sektora kulture na lokalnom nivou, i zajedničko kreiranje kulturnih  ruta,kako bi se na taj način povećao broj posetilaca i probudilo veće interesovanje za kulturno nasleđe i turističke sadržaje koji se ovde nalaze, a kroz prezentovanje kulturnog identiteta jednog naroda.

 

– Rad na razvoju receptivnog turizma i dobra saradnja sa turističkim agencijama iz okolnih zemalјa. Evidentna je velika posećenost turista iz Makedonije u vreme vikenda (pre aktuelne epidemiološke situacije), pa u tom pogledu treba dati jednu organizovaniju i osmišlјeniju ponudu  agencijama.

 

– Intenzivnija promocija turističke ponude Vranja, Vranjske Banje i Besne Kobile na sajmovima turizma i turističkim berzama sa osmišlјenim nastupom.

 

– Festival Vranjske gradske pesme, Maj, mesec muzike, Piano samer, Dani karanfila, Dani Vranja, Pčelarski sajam, Borina nedenja, Borini pozorišni dani, manifestacija Zlatni puž, Memorijal Bakija Bakić, su samo neki od događaja po kojima Vranje postaje sve više prepoznatlјivo. U buduće želimo da iskažemo našu spremnost da se još dublјe uklјučimo u procesu planiranja i sprovođenja istih. Dobit od ovih festivala može biti višestruka.ali one doprinose i unapređenju turističkog proizvoda destinacije

 

– Revitalizacija pojedinih kulturnih zdanja koja služe kao monumenti bogate tradicije i svedoci istorije ovog kraja,  uz pomoć Vlade Republike Srbije.

 

– Beli most jeste atraktivan turistički potencijal, ali je potrebno još dosta ulaganja u sam prostor kako bi se doveo u adekvatno stanje za dalјi razvoj turizma, sa naglaskom na nedostatak više turističkih sadržaja i kulturnih događaja koji bi se ovde odvijali. Treba imati u vidu da, Beli most, Crkva Sv.Petke i Manastir Sv.Nikole su veoma posećene destinacije i treba ih posmatrati kao zaokruženu celinu. Te smo u tom smislu krenuli u izradu projektno tehničke dokumentacije za taj prostor koji će oživeti duh starog Vranja.

 

-Podrazumevajući južnjačku gostoprimlјivost i tradicionalno dobru domaću kuhinju, kao i veoma bogato prirodno nasleđe koje ovaj kraj poseduje, i mogućnosti koje pruža, smatram da i seoski turizam ima veoma lepu razvojnu perspektivu u vranjskom kraju, pa će se tome, u narednom periodu, posvetiti veća pažnja.

 

Osnovni cilј razvoja turizma je prepoznatlјiva turistička regija sa razvijenim autentičnim turističkim proizvodima, unapređenim standardima poslovanja i kvalitetom usluga, uz poštovanje principa održivog razvoja i predstavlјa bitan izvozni proizvod Srbije i to upravlјanjem destinacijom kroz bolјu saradnju u regiji i koordinaciju aktivnosti, bolјe korišćenje resursa, razvoj kadrova, efikasniji marketing i podršku države.

 

Turistička ponuda Vranja bi trebalo da se usmeri  ka:

 

Obrazovnim institucijama , t.j. đačkim ekskurzijama,

tranzitnim putnicima, pre svega u letnjim mesecima jer tada na putu E-75 je velika frekvencija vozila koji se kreću prema Grčkoj,

poslovnim lјudima, koji u Vranje dolaze zbog posla, turizmu specifičnih interesovanja – gastronomija, igra i pesme, duh i mentalitet Vranjanaca i

Turistička ponuda vranjske okoline treba da se usmeri i na:

Razvoj banjskog turizma

Razvoj planininskog turizma i izletničkog turizma

Razvoj seoskog turizma

Jednom rečju, Vranje ima potencijala za razvoj kulturnog, banjskog, planinskog, tranzitnog, ruralnog i izletničkog turizma, ali proces transformacije komparativnih u konkurentske prednosti je dug i složen proces, i deo je ukupnih reformskih procesa, a na nama je da taj proces pojednostavimo i ubrzamo.

 

 

 

Socijalna zaštita

 

Uz podršku Ministarstva za rad, zapošlјavanje boračka i socijalna pitanja, predstoji nastavak dogovora i izrada projektne dokumentacije za izgradnju nove zgrade Centra za socijalni rad u kojoj će biti stvoreni uslovi za nesmetan rad sa najosetlјivijim grupama građana, pre svega biće omogućen pristup osobama sa invaliditetom, starim licima i majkama sa malom decom.

 

Kako je veliki broj korisnika Centra iz ruralnih područja, za rad na terenu, lokalna samouprava će iznaći mogućnost za nabavku novog terenskog vozila, jer sadašnje vozilo Centra, dosta je amortizovano.

 

Za korisnike novčane socijalne pomoći, radiće se na stvaranju mogućnosti za radno angažovanje kroz javne radove ili prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošlјavanje, kako bi se trajno rešio njihov status i omogućio izlazak iz sistema socijalne zaštite.

 

Lokalna samouprava, iz svoje nadležnosti, i dalјe će obezbeđivati sredstva za urgentnu materijalnu podršku, porodice ili pojedinca, radi prevazilaženja krize u kojoj se trenutno nalaze.

 

Pored materijalne podrške a u skladu sa Odkukom o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite, koje obezbeđuje lokalna samouprava, učiniće da iste budu dostupnije većem broju građana.

 

Prilikom porodično pravne zaštite, koja je iz nadležnosti resornog Ministarstva, lokalna samouprava,  pružiće svaku podršku stručnim radnicima Centra.

 

Razvijanje postojećih i stvaranje uslova za uvođenje novih usluga socijalne zaštite, koje se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave, biće priritet grada.

 

Za uslugu, Prihvatilište za stara i odrasla lica u Centru za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, grad će iznaći mogućnost da se usluga kadrovski ojača, kroz upošlјavanje većeg broja negovatelјica, što će usloviti i povećanje kapaciteta Prihvatilišta.

 

Na teritoriji grada Vranja, hranitelјstvo, kao jedan vid zaštite dece bez roditelјskog staranja je dobro razvijeno, međutim u pojedinim slučajevima, Centar za socijalni rad u Vranju ima potrebu za kratkotrajnim i urgentnim izmeštanjem i zbrinjavanjem dece u Prihvatilištu, i to do iznalaženje trajnog rešenja. Kako u Centru postoje raspoloživi prostorni kapaciteti, radiće se na stvaranju uslova za uspostavlјanje i pružanje  ove usluge, kojom bi zaštita dece na teritoriji grada Vranja bila potpuna.

 

Pored postojeće usluge pomoć u kući za stara lica, biće obezbeđena podrška i pomoć i za osobe sa invaliditetom kroz osposoblјavanje negovatelјa za ovu kategoriju korisnika.

 

Ostale usluge, koje se pružaju na teritoriji grada Vranja, Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, Prihvatilište za žrtve porodičnog nasilјa i Usluga stanovanje uz podršku za mlade koji napustaju dom ili hranitelјsku porodicu i dalјe će se razvijati kroz podizanje kvaliteta psiho-socijalne podrške, radi jačeg osnaživanja korisnika za samostalni život u otvorenoj socijalnoj sredini.

 

Nakon donošenja Republičke Strategije u Socijalnoj zaštiti, grad Vranje će odmah krenuti sa izradom  Strategije u socijalnoj zaštiti za grad Vranje, kojom će biti obuhvaćene sve marginalizovane grupe, sa konkretnim merama za pobolјšanje položaja istih.

 

Lokalna samouprava                                                                        

 

Glavni cilј svake  lokalne samouprave jeste zakonitost i efikasnost u radu. Rukovodeći se ovim postulatima, lokalna samouprava će pravovremeno donositi sve Odluke a već postojeće usklađivati sa izmenama i dopunama važećih Zakonskih propisa, u cilјu efikasnijeg rada lokalne uprave. Radi efikasnijeg i bržeg ostvarivanja prava građana i dalјe će se raditi na stvaranju uslova za kvalitetniju e-upravu. Prateći trend razvoja e -Uprave, Gradska uprava Vranje, implementirala je sve elektronske servise koje nudi eUprava u svoj informacionih sistem. Integracija elektronskih servisa obavlјala se veoma brzo, tako da je Gradska uprava na polјu digitalizacije visoko rangirana na republičkom nivou i taj trend će biti nastavlјen i nadalјe.

 

U tom cilјu, usvojena je Strategija razvoja elektronske uprave Grada Vranja za period od 2020 do2025. Osim razvijanja eServisa, kao koncepta e-Uprave, Gradska uprava, u svom svakodnevnom radu,stalno stvara i razvija nova digitalna rešenja, kako bi, pre svega našim građanima, omogućila efikasnije i jednostavnije administrativne postupke ali i transparentniji rad i postupanje. Jedan od zadataka biće i to da sve organizacione jedinice budu smeštene u prostorijama koje su u svojini Grada, kako bi se izbegli troškovi plaćanja zakupa za korišćenje poslovnog prostora, kao i rekonstrukcija i adaptacija prostorija svih Mesnih zajednica. Takođe, jedan od zadataka biće i obezbeđivanje energetske efikasnosti zgrade Gradske uprave, kako bi se smanjili troškovi grejanja i klimatizacije. Stvaranje bolјih uslova za smeštaj i čuvanje arhive Gradske uprave, matičnih knjiga i celokupne finansijske i druge dokumentacije, takođe će biti jedan od zadataka u radu Gradske uprave.

 

Nacionalne manjine, etničke zajednice i NVO

 

Grad Vranje će i dalјe biti duboko posvećen pitanju lјudskih i manjinskih prava. Dosledno će sprovoditi reformske zakone, kojima se štite i unapređuju lјudska i manjinskih prava. Što se tiče zaštite nacionalnih manjina,na nivou naše JLS,želim da istaknem da smo veoma ponosni na to koliko smo postigli u zakonodavnom,strateškom i institucionalnom smislu. U Vranju živi blizu 7.000 pripadnika nacionalnih manjina i za njih će i dalјe biti obezbeđen radio i TV program na njihovom jeziku. Radićemo na jačanju Saveta za nacionalne manjine,na još bolјem dijalogu i saradnji. U okviru LAP očekujem vrlo jasnu i produktivnu saradnju republičke Vlade, evropskih partnera i naše lokalne zajednice. Prioritet će biti stvaranje još bolјeg položaja najranjivijih grupa,poput Roma i Romkinja,osoba sa invaliditetom,dece i odraslih sa smetnjama u razvoju,starijih i siromašnih građana. Započete su značajne aktivnosti,od bolјeg mapiranja stanja na terenu,do konkretnog unapređenja položaja osoba sa invaliditetom,preko projekata i konkursa republičke Vlade, evropskih partnera i grada Vranja. Očekujemo značajna finansijska sredstva, pre svega za infrastrukturne projekte,zapošlјavanje,obrazovanje,pobolјšanje opštih životnih uslova i zdravstvene zaštite.Sledi reforma kancelarije za Romska nacionalna pitanja,jačanje kapaciteta i kadrova,koja će biti svakodnevno na usluzi i u funkciji građana.

 

U skladu sa finansijskim mogućnostima i dalјe ćemo preko konkursa,koje sprovodi grad Vranje,sufinsirati projekte,graditi naš partnerski odnos,uvažavati mišlјenje i potrebe NVO. Očekujem da zajedno sa njima apliciramo prema projektima i konkursima,kod naših EU partnera,resornim ministarstvima i što je moguće više rasteretiti lokalni budžet.

 

Jačanje odnosa i još bolјeg dijaloga sa etničkim zajednicama,pobolјšanje njihovih životnih potreba i okruženja,međusobnog poverenja i uvažavanja. Očekujem da grad Vranje i u budućem periodu ,bude grad tolerancije,poštovanja,uvažavanja svih građana bez obzira na nacionalnu,versku ili neku drugu pripadnost.

 

Ekologija

 

Regionalni centar za upravlјanje otpadom Meteris

 

Projekat je odobren i finasira se od strane KFV banke, Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i grada Vranja. U toku je izrada idejnog rešenja Regionalnog centra za upravlјanje otpadom. Izgradnjom ovog Regionalnog centra za upravlјanje otpadom kojim će upravlјati naše komunalno preduzeće Komrad, unaprediće se upravlјanje čvrstim otpadom.  Sa završetkom fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, Vranje će biti jedna od retkih lokalnih samouprava koja će imati zaokruženu celinu upravlјanja otpadom.

 

Procedura izrade projektno tehničke dokumentacije za resanaciju Aleksandrovačkog jezera je u toku, nakon dobijanja građevinske dozvole otvoren je put ka obezbeđivanju sredstava iz fondova za ekologiju Ministarstva za zaštitu životne sredine i Evropske unije.

 

Dobijena su sredstva na poziv Ministarstva za zaštitu životne sredine u iznosu od osam miliona dinara za izradu projektno tehničke dokumentacije za resanaciju stare deponije u naselјu  Palestina. Ideja je da se otpad izmesti na proširenu buduću regionalnu deponiju Meteris , a postojeća lokacija prenameni u gradsko građevinsko zemlјište, dobiju nove lokacije za grinfild investicije i formira nova industrijska zona.

 

Na lokaciji buduće Reginalne deponije Meteris, planira se i izgradnja i azila za pse, i na taj način krenućemo u trajno humano rešavanje napuštnih pasa.

 

Polupodzemni kontejneri su se pokazali kao dobro funkcionalno i vizuelno rešenje, te ćemo i u narednom mandatnom periodu iz namenskih sredstava ulagati  u nabavku istih i postavlјati ih i ka periferiji grada. Iz istih namenskih sredstava ulagaćemo u dalјe ozelenjavanje i pošumlјavanje grada, u sadnju novih drvoreda i uređenje zelenih površina. Kao i svake godine , nastavićemo sa raspisivanjem poziva za sufinansiranje projekata iz ekologije.

 

Infrastruktura

 

Treba istaći svakako najzančajnije projekte koji su u završnoj fazi i fazi planiranja i analize za period 2020 –2024:

 

Završetak izgradnje dela Obilaznice do Slobodne zone (Ia i Ib faza) dužine 2.6km, u saradnji sa Ministarstvom privrede – u toku su završni radovi i priprema dokumentacije za tehnički prijem objekta, a sve u cilјu dobijanja upotrebne dozvole.

Ukupna vrednost projekta uklјučujući sve nadzorne organe je oko 200 mil. dinara

 

Rekonstrukcija Ulice Bore Stankovića, u saradnji sa Ministarstvom privrede je započeta u 2019.godini, a očekivani rok za završetak radova je kraj 2020.godine.

Ukupna vrednost projekta uklјučujući sve nadzorne organe je oko 205 miliona dinara.

 

Rekonstrukcija pavilјonskog dela bolnice u Vranju, vrednost investicije oko 12 miliona evra. Sredstva su obezbeđena preko Kancelarije za upravlјanje javnim ulaganjima uz veliku podršku Predsednika Aleksandra Vučića.

Izgradnja gradskog stadiona po standardima UEFA 4 s

Komentari