Poznavao sam licno cika Jovica. Bio je blage naravi i domacin covek po prirodi. Nije imao manire socijalestickog direktora iz te epohe. Bogu hvala itekako je bila mala armija tih malih bogova i umisljenih menagera u nasem gradu. Koristio priliku da mladjim cinovnicima uvek nesto kaze o tekstilnoj industriji. Secam se primera konca NM120 - to znaci da od jednog grama pamuka se moze ispresti u toj numeri duzina od 120 metara itd itd. Ne zlonamerno i ne da bi omalovazio sagovornike. Jednom dodje neki japanac predstavnik one firme koja je napravila novu predionicu (ona gde je slika nekog cice japanca bila na zidu) i tako podjemo da on pogleda rad i upise koliko je proizvedene od predhodnog puta kad je bio kod nas. Elem posle toga odemo da se vidimo sa cika Jovicem a i moja malenkost snjim u svojstvu pratioca i "sitnog" prevodioca. Tako u razgovoru japanac pita sto nismo u medjuvremenu uplatili nesto para jel proizvodnje je bilo i po ugovoru smo trebali. A cika Jovic kaze meni " kazi mu da nije bilo zarade te iz tog razloga nismo bili u stanju da uplatimo". A meni kaze to radimo da "gi ne alimo". Eto tako je to bilo i zahvalan sam sto sam proveo jedan kratak period u PK Vranju.