Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Sreda 29.07.2009 - 18:13

U Vranju, prema procenama Većije Kostić, šefice Odseka za urbanizam u gradskoj upravi, ima više hiljada nelegalno izgrađenih objekata. Kostićeva dodaje da to nisu zvanični podaci i da je ta brojka možda i veća. Do sada je zahteve za legalizaciju podnelo tek 2.673 vlasnika. Kako kaže Kostićeva, najviše je nelegalnih objekata je u naseljima Palestina, Raška dva, naselju ispod autoputa, u naselju Ogoš u Vranjskoj Banji. Ona naglašava da su bez dozvole i većina poslovnih objekata izgrađenih u poslednje vreme u glavnoj gradskoj ulici. Načelnik Gradske uprave u Vranju Nebojša Ljubić kaže da je u glavnoj ulici u gradu zapravo problematična cela jedna strana ulice na kojoj se nalazi pedesetak objekata. On navodi da je ranijim Urbanističkim planom planirano da na desnoj strani, od DIV-a prema centru Vranja, bude još jedna kolovozna traka, te da vlasnici tih objekata imaju pribavljenu neku od dozvola, makar za adaptaciju, ako ništa drugo. Novozapočeti objekti na toj strani ulice su nalogom građevinske inspekcije stopirani. Kako saznajemo novi Zakon o uređenju prostora i izgradnji u potpunosti bi treba da reguliše ovu materiju, ali na koji način i kako, za sada je nepoznato, iako se zakon nalazi u skupštinskoj proceduri. Ljubić kaže da u ovom času grad nema rešenje za nelegalno sagrađene objekte, ali da svi oni koji definitivno ne budu dobili saglasnost za legalizaciju moraju da se povinuju zakonu, a to znači da će neki objekt u gradu najverovatnije biti uklonjeni. Prema nekim nezvaničnim procenama gradskih zvaničnika na teritoriji Vranja ima više od 3.000 bespravno sagrađenih objekata. Ljubić kaže da je do 2003. godine bilo poznato da je na teritoriji grada bilo oko 1000 divljih objekata, ali da se od tada gubi svaka evidencija. On objašnjava da je procedura legalizacije sada znatno jedinstavnija, ali da će gradske vlasti pokušati da je stupanjem na snagu novog zakona još više uproste i približe svima. Kako O.K. Radio saznaje od 2.600 zahteva za legalizaciju povoljno je rešeno pola. Za ostalu polovinu, kako tvrde nadležni, odgovorni su vlasnici kojima je ili bila nekompletna dokumentacija, ili koji moraju da dobiju još neke saglasnosti. Definitivno se zna da od do sada podnetih zaheva 109 je rešeno negativno i ti će vlasnici morati da uklone svoje obekte pre ili kasnije. Ljubić naglašava da je gradska uprava vrlo fleksibilna I da će pokušati da učini sve i dogovori se sa vlasnicima kako bi se problem legalizacije rešio, jer kako kaže, ”mnogo je lako srušiti nešto, a teško sagraditi". Inače, cena legalizacije u prvoj gradskoj zoni iznosi 427 dinara po kvadratu, u drugoj 341, trećoj 256 i četvrtoj 171 dinar. Na ovo onda treba uračunati i umanjenje za 30 odsto. Za poslovne objekte cena u prvoj zoni je 4.272 dinara, drugoj 3.417. trećoj 2.563 i četvrtoj 1.708 dinara. Ovde važi popust od 20 procenata. Za industrijske objekte cena je u prvoj zoni 1.068, a u četvrtoj 427 dinara.

Komentari