Izvor: OK Radio - U fokusu - Utorak 14.05.2019 - 09:20
Vranje - Ratni veterani u Srbiji poslednje dve decenije pokušavaju da svojim predlozima utiču na zakon koji reguliše njihov status i prava koje im država duguje s obzirom na njihovu žrtvu, ali ono što su postigli na tom polju je simbolično, jer smatraju da su i dalje tretirani kao socijalni slučajevi, što ne žele da prihvate.
Prva javna rasprava, od ukupno najavljenih 12, o najnovijem Nacrtu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koju je organizovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, održana je u ponedeljak u Vranju.
Oko pedesetak boraca, predstavnika njihovih udruženja, kao i članovi porodica, pokušalo je da ukaže na probleme sa kojima se oni u realnom životu susreću.
Veterani smatraju da suštinske i stvarne probleme postojeći zakon nije regulisao, a ako najnoviji predlog koji bi trebalo da se nađe pred poslanicima, kao takav bude usvojen, praktično se ništa u teškom i ponižavajućem družtvenom položaju ovih ljudi neće promeniti.
Nenad Nerić, državni sekretar Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pojašnjava u čemu se najnovi nacrt zakona razlikuje u odnosu na postojeći, tačnije koje novine donosi.
- Praktično, to je nov tekst, koji sublimira sve dosada postojeće propise, nekolicinu zakona i drugih podzakonskih akata, koji su zaista u širokom dijapazonu, od zaključaka Vlade do zakona koji obrađuju posebne kategorije.
Želeli smo da objedinjavanjem svih tih propisa dođemo do jednog zakona koji će važiti za sve borce na teritoriji Republike Srbije - kaže Nerić.
Sa druge strane, veterani ne dele takvo mišljenje. Jedan od njih je i Dragoljub Stošić, predsednik Udruženja “Srpski ratni veteran Vranje”, koji ukazuje da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja još uvek nema zakon o pravima boraca.
- Prethodnim zakonom, koji je važeći, obuhvaćeni su ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca.
Međutim, sva ostala populacija, boračka populacija, konkretno borci koji nisu ranjeni i koji nisu poginuli, nisu obuhvaćeni.
Sada ovim Nacrtom zakona mi smo prvi put obuhvaćeni, ali samo tako što smo priznati, to je jedino, ništa drugo, nikakva prava nam nisu data.
Mi smo uložili veliki broj primedbi na Nacrt zakona i očekujemo da će bar nešto od toga da se usvoji - očekuje Stošić.
Željko Vukelić, predsednik Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i generalni sekretar Saveza ratnih vojnih veterana, naglašava da se nacrt zakona odnosi prema veteranima po principu “onaj koji nije ništa zakačio u ratu, nema nikakvih prava”.
- Ratni veterani još uvek nemaju zakon, nemaju nikakva prava, a upravo taj zakon treba da sadrži to što bi jedna država trebalo da uradi kako bi se odužila borcima.
Ako postoji volja državnih institucija da se ovi problemi reše, onda Srbija treba da garantuje pravo ratnih veterana koji u njoj žive, bez obzira na njihovo poreklo, što se tiče prostora bivše SFRJ - napominje Vukelić.
Najnoviji Nacrt Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica Nenad Stanić, veteran sa Košara, karakteriše kao zakon o socijalnim slučajevima, a ne boraca, ratnika i veterana.
- Lično, ne želim da me država tretira kao socijalni slučaj, nego da svi mi imamo status na osnovu rana i dela, odnosno žrtve, a ne da imamo neki socijalni status gde bi mi stalno nešto molili, kukali, tražili i dobijali neke mrvice i zadovoljavali se sa njima, dok država drži komad hleba nama uskraćen, sve ove godine.
Od 1991., pa do poslednjeg rata 1999. godine, naša prava nisu zagarantovana, u nacrtu se ne pominju ljudi koji su učestvovali u skobima na jugu Srbije, a dosta njih je tu ranjeno i dosta njih je poginulo, a takođe se ne pominju ni oni koji su se borili 1998. godine, što je nedopustivo.
Naša neka nezadovoljstva ne možemo da iskažemo svih ovih godina, sluđeni smo politikama, celokupno društvo je podbacilo, institucije, mediji, svi redom.
Mi zahtevamo ono što postoji u okolnim zemljama, a prvenstveno formiranje boračkog ministarstva kroz koje bi ljudi ostvarivali svoja prava, što bi značilo da je država pokazala želju i volju da rešava ove probleme.
Taj tretman i sa ovim zakonom će biti isti. Takođe, tražili smo i ranije da Vidovdan bude Dan veterana, što za sada nije naišlo na sluha.
Imamo problem posttraumatskog stresnog poremećaja i nemamo podršku države da se nosimo s tim. Tretiraju nas kao ludake i budale sa ratišta zbog ovog problema.
Ne osećam se pobeđeno, ali se osećam izdano od države i od celog društva.
Kada konkurišemo za posao, svi su skeptični kada se pomene da smo učesnici rata.
Mnogo teško mi dolazimo do posla, takođe i po pitanju zdravstvene zaštite nismo pokriveni adekvatno.
Generalno, u svim tim osnovnim stvarima mi smo zaista ugroženi - zaključuje Stanić.
On kao zadnju opsciju u borbi veterana za ostvarivanje prava boraca navodi proteste. Učesnici rasprave su u pisanoj formi predali ministarstvu svoje predloge i primedbe na nacrt ovog zakona, koji će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri usvajanja.
Nakon tribine u Vranju, rasprava je nastavljena u Leskovcu. U narednih dvadesetak dana tribune će se održati u Kragujevcu, Užicu, Sjenici, Kraljevu, Somboru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Zaječaru, Beogradu i na kraju u Nišu 3. juna.
S.T.
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
