Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Utorak 13.12.2016 - 23:30

Iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju nije se desilo curenje informacija, bilo ka medijima ili nekoj drugoj zainteresovanoj strani, koje bi ugrozile sam proces istrage, navode iz ove institucije.

Takođe, nije bilo ni curenja informacija  iz Osnovnog Javnog tužilaštva u Vranju, kao ni iz Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu.

Leposava Jovčić, portparol Višeg javnog tužilaštva u Vranju, podseća da je VJT prošle godine donelo strategiju o komunikaciji sa medijima, kao i program njenog sprovođenja.

Po toj strategiji, ovlašćene osobe za pružanje informacija je viši javni tužilac Danijela Trajković i Leposava Jovčić, kao portparol.

- Apsolutno sprečavanje curenja informacija ne može da se sprovede nikakvim aktima, niti protokolima, jer će toga, po mom mišljenju, uvek biti.

Potrebno je da to svedemo na najmanju moguću meru i da imamo međusobnu saradnju sa novinarima i drugim institucijama.

Što se tiče VJT u Vranju imamo izuzetno korektnu saradnju sa PU Vranje, sa kojom izdajemo zajednička saopštenja. Takođe bih napomenula da imamo izuzetnu saradnju i sa novinarima.

Što se tiče curenja informacija, moram da kažem da se to mora sprečiti, iz jednog jedinog razloga, a to je samo iz razloga što iznošenje u javnost informacija pre vremena, može da ugrozi sam krivični postupak.

Od aktivnosti samog tužioca ili sudije, i pritiska koji će oni osećati  kada određene netačne informacije odu u javnost, može se stvoriti atmofera da da je žrtva krivac, da je oštećeni krivac, može tako biti predstavljen u javnosti.

Sve su to stvari koje mogu da štete samom postupku, a posebno da utiču na svedoke - poručuje Jovčićeva.

Da do toga ne bi došlo, a da se ipak zadovolji potreba i pravo javnosti da sazna nešto o određenom događaju, ali i da novinari nesmetano i pravovremeno obavljaju svoj posao, može se jedino postići koordinisanim radom policije, tužilaštava i zdravstvenih ustanova, zajednička je ocena predstavnika ovih institucija na  nivou čitave Srbije.

Milica Ljubičić, koordinator za sprovođenje Komunikacione strategije tužilaštva, kaže da se često dešava da dođe do preuranjenog curenja informacija u javnost, što je štetilo i može da šteti učesnicima u postupku.

- Naš cilj nije da tražimo krivce, već da tražimo rešenja za u buduće da do toga ne dođe, a da istovremeno novinari mogu da rade svoj posao, i to će biti jedan ozbiljan projekat kojim ćemo se baviti u budućnosti.

Protiv curenja informacija se ne možemo boriti izolovano, već samo zajedno.

Saradnja između medija, policije, tužilaštava i zdravstvenih ustanova je već uspostavljana, ali je treba podići na jedan viši nivo, tražeći nove komunikacione kanale, gde ćemo ekskluzivno pravo za protok rezervisati za istinite i pravovremene informacije.

Samo tako ćemo uspeti da uspostavimo ravnotežu između prava javnosti da zna, sa jedne strane, i zaštite privatnosti svakog učesnika u postupku i van postupka - navodi Ljubičićeva.

Mirjana Golubović,  koordinator Pravosudne akademije,  podseća da su portparoli u tužilaštvu prošli dvogodišnje obuke, kako bi što bolje sarađivali sa medijima.

- Posao pravljenja sistema komunikasionih strategija i sistema informisanja je veoma komplikovan.

Posle dve godine, barem što se tiče tužilaštava, stiče se utisak da je  ono napravilo veliki iskorak na ovom polju.

Mislim da informacije sada iz tužilaštva stižu lakše do medija, ali je činjenica da bi trebalo unaprediti kanale putem kojih one stižu do novinara, i raditi na poboljšanju načina njihovog plasiranja.

Smatram da državni organi ulažu puno napora da se stanje u ovoj oblasti poboljša i pomogne - ukazuje Golubovićeva.

Kada dođe do ekskluzivne informacije vezane za krivični postupak koji je u toku, novinar mora da vodi računa kada će je plasirati, jer u suprotnom može ugroziti sam krivični postupak.

Tomo Zorić, sekretar Državnog veća tužioca, naveo je da izveštavanje o rezultatima i tokovima postupka može da predstavlja veliki problem ukoliko dođe do plasiranja netačnih ili prevremenih informacija, ili pak čak dezinformacija  koje su izuzetno štetne po funkcionisanje i rad pravosuđa.

- Svaki medij i svaki novinar koji prati krivične postupke može da bude naš saveznik, i naš partner, sarađujući sa portparolima u tužilaštvu.

Sa ovim sprečavamo tzv. neimenovane izvore, koji će dati informaciju, a onda ta informacija može da bude tačna, polutačna ili netačna, i može navoditi vodu na određenu vodenicu, da li okrivljenog ili nekog učesnika u procesu, ili biti čak sama senzacija.

Moramo se suočiti da informacije moraju biti tačne, zvanične i transparentne, a ako mi kao portparoli ne damo takve informacije, onda smo u velikom problemu, jer će novinar morati da objavi nešto, i krenuće ka tom neimenovanom izvoru - kaže Zorić.

On je pojasnio da kada novinar  zatraži određenu informaciju, određeni državni organ, a u ovom slučaju tužilaštvo kaže, da poseduje informaciju, ali da u datom trenutku ne može da odgovori i daje traženu informaciju iz određenih razloga, i da će kada se steknu zakonski uslovi u sledećoj fazi istrage dati traženu informaciju.

Plasiranje netačnih ili prevremnih informacija u medijima ugrožava efikasnost i rad pravosuđa, dok sa druge strane zatvorenost tužilaštva primorava medije da traže alternativne načine pribavljanja informacija.
 

 

Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari