Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Petak 13.09.2013 - 10:43

Klaster proizvođača obuće iz Vranja „Koštana shoes“ uputio je pismo na nekoliko merodavnih adresa, u kome traži zaštitu svojih interesa posle dolaska kompanije „Geox“ u Vranje.

Sudeći prema ovom dokumentu, vranjski obućari se žale da im Italijani odvlače kvalitetne i obučene radnike, i time i uništavaju biznis.

Uz to, obućari smatraju da ovakvo zapošljavanje i nije novo zapošljavanje, dakle da se time krši slovo ugovora „Geox“-a i države.

- Očekujemo prijem u Vladi Srbije, dobio sam potvrdu da ću tamo imati sagovornike, i čekaćemo da vidimo kako će se to završiti. Ako tu ništa ne uspemo da uradimo, pokrenućemo i javnu priču - kaže vlasnik „Minexa“ i predsednik Klastera proizvođača obuće Zoran Stoiljković.

U svom pismu nadležnima Klaster najpre podseća na činjenice, koje kažu da je Vranje već potrošilo 100 miliona dinara za uređenje Industrijske zone Bunuševac sređujući infrastrukturu, a da će tamo „Geox“ dobiti 23 hektara zemlje.

Ovde treba dodati i ono što obućari ne navode - tu zemlju Grad je platio Vojsci, čitavom jednom stambenom zgradom, Lamelom 5 u naselju „Ogledna stanica“. Vranjanci napominju da niko od njih nije imao takve uslove, nego su sami plaćali i placeve i njihovo opremanje.

- Opominjali smo: ovde je reč o omogućavanju nelojalne konkurencije partneru iz Italije u odnosu na proizvođače iz Vranja. Pa oni dobijaju 9.000 evra po radniku, i svakako im mogu ponuditi bolje uslove, pogotovo ako se imaju u vidu uslovi našeg poslovanja - kaže se u pismu „Koštane šuza“.

I onda i glavni problem, preotimanje radne snage. Prema navodima Klastera, Italijani moraju da upošljavaju isključivo nezaposlene ljude, sa evidencije Nacionalne službe za zapošjavanje.

E tu dolazi do problema, jer od kako su Italijani došli u Vranje i zaposlili samo tridesetak ljudi, kod sadašnjih proizvođača obuće počinje veliki odliv kvallifikovane radne snage.

- U tom smislu karakterističan je primer „Sanča“, koji je kada je osnovan imao 30, a sada ima 575 zaposlenih, a pri tome je koristio podsticajna sredstva  SIEPE od 2.000 evra po radniku, a sam finansirao lokaciju,  izgradnju fabrike i infrastrukturu.

Sada, najveći odliv visokokvalifikovane radne snage je iz „Sanča“, pa imamo situaciju da ono što se gradilo 10 godina, i uz pomoć SIEPE, sada se razgrađuje na nimalo racionalan i pragmatičan način - kažu u Klasteru.

„Geox“ je već počeo proizvodnju u Vranju, u prostorijama nekadašnjeg „Karmensa“,  koje su uzete u zakup.

Prema rečima pomoćnika gradonačelnika Bobana Stankovića, tamo se sada radi  obuka novozapošljenih radnika, njih ukupno tridesetak.

- „Geox“ mora da svakog radnika uzme sa spiska nezaposlenih u NSZ, jer im država jedino tako priznaje novo zapošljavanje i isplaćuje 9.000 evra po radniku. Kako ljudi dolaze na spisak nezaposlenih, to je sada drugo pitanje - kaže Stanković.

On otkriva da je pre aktivnosti „Geox-a“ u Vranju bilo nešto manje od 8.300 nezaposlenih, a da ih sada ima oko 9.050.

- Dakle, imamo između 700 i 800 novonezapošeljnih ljudi od kako je „Geox“ krenuo ovde da radi. U direktnom razgovoru sa rukovodiocima u „Geox“-u obavešten sam da se za svakog novog radnika radi obuka.

Ne bi valjda za specijalizovane i edukovane radnike radili obuku? Da nisu nekvalifikovani, odmah bi se videlo da su stručni - kaže Stanković.

U NSZ-u kažu da čitava priča sa „Geox“-om za sada ide uobičajenim tokom, na zadovoljstvo i Italijana i onih ljudi koji su izabrani da kod njih rade.

Načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović, nekada i sam privrednik, kaže da zna kako „nije jednostavno kad obučeni radnik ode kod drugog poslodavca, pa mora da se obučava novi“.

- Mi sada ne možemo da se smrznemo - dolaze Talijani. Mi treba da se organizujemo, da budemo bolji od njih, ako možemo.

Pozdravljam konkurenciju, a propisi kažu da se radniku mora isplatiti minimalna zarada čak i kad se ona ne zaradi. U nekim članovima Klastera takva zarada nije isplaćivana. Znam da im je teško, ali treba imati poštovanja prema radnicima - kaže Mihajlović.

Saša Stojković
 

Komentari