I prvi put van Beogradskog pašaluka, reklo bi se. Čime li je Vranje tu radost zaslužilo? 

 

Ničim, ako se zna povod dolaska novog nam predsednika u najtamniji vilajet ove banana - republike. 

 

Tomislav Nikolić naime dolazi, doduše u svojstvu predsednika, u posetu jednoj privatnoj firmi, a ta poseta sada se diže na nivo malne pa međudržavne saradnje. 

 

Pogodili ste, Toma Šumadinac dolazi u posetu "Simpu", i tim povodom će čak i naturalizovani Beograđanin Dragomir Tomić da se spusti "dole", među ljude. 

 

Teško mi je da zamislim komplikovaniju situaciju. Naime, ako je Toma predsednik, on valjda dolazi u posetu Vranju, pa da mu se organizuje onda doček, sa sve pionirima, crvenim maramama, degustatorima "Tomovače", potpisnicima peticije za izgon mafijaša iz SNS-a... 

 

Ako pak Master Toma stiže u privatnu posetu privatnoj kompaniji, onda tako i da se radi - oni njemu sofu i kanabe, on njima "Tomovaču" od 7 deci i džem od jabuke, i da se vidimo pred izbore. 

 

Ali, ne. Nikolić je predsednik, a "Simpo" je u ovom slučaju valjda država, sa predsednikom Tomićem na čelu. 

 

Pa će dva predsednika da pred narodom obnaroduju svoju ljubav i dugo skrivanu vezu, izljubiće se u bijela lica, i svima ima da je jasno - okoštale strukture prastare stvarnosti ponovo su se prepoznale, i ponovo jašu zajedno. 

 

Kome to liči na paradu, ima pravo da se raduje. Kome oni liče na jahače apokalipse, neka krije suze. 

 

Ima toga, izgleda, još.