Izvor: OK RADIO - Seks i grad - Ponedeljak 21.10.2013 - 11:26

Kada je SNS, svuda pa i u Vranju došao na vlast, priznajem da sam bio u depresiji.

Znamo se odavno, gotovo oduvek, i nije mi bilo svejedno što će moju zemlju, jedinu koju imam i evo, javno priznajem, volim, i jedini grad koji imam i koji, javno priznajem, volim još više, da vodi jedan četnički vojvoda sa sumnjivom diplomom i jedan branitelj Ratka Mladića.
 
Znamo se odavno, radikali i mi Srbi, i znamo kakva nam je šteta naneta, našoj zemlji i svakome od nas, dok su radikali držali Vožda, uništili privredu, opustošili zemlji, uveli nas u sukcesivne ratove koje su sve redom izgubili, priredili nam onakvu inflaciju i šta ti još sve, ko bi se mogao setiti.

A onda su se jednog lepog dana, pre tačno pet godina, probudili iz Šešeljevog haškog sna i rešili da se promene.

Njihovi dugogodiišnji ortaci učinili su to mnogo ranije, jer su imali sreće da im je gazda brzo napustio Hag, doduše zauvek.

Tako oprani, i jedni i drugi, idealni su partneri za novu vlast, ovu koju sada imamo da gledamo, i živimo.

No, da se vratimo naprednjacima. Od početka sam pratio stvaranje njihove partije, i to jednostavno nije išlo.
 
Imali su tri inicijativna odbora, četiri predsednika, svaki dan su slali faksove Tomi, jer Vučić tu nije bio ni blizu, par puta se tukli među sobom, menjali prostorije, pečate, Mesne odbore, sekretare, šta sve nisu radili.
I nije to išlo.

A onda je iznenada, i ni od koga najavljen, stigao Nika. Svojim čudnim, gotovo siledžijskim metodama, uspeo je da stabilizuje stranku, izgura izbore, plasira se u vlast, dakle gotovo sve što je zamislio, to je i učinio.

Ipak, pored Zorana Antića, Nika je najomraženiji čovek u gradu, koga svi vezuju za nekakve mutne radnje, a on tvrdi da je to zbog činjenice da je stalno, kao advokat, dakle silom posla, u društvu ljudi sa one strane zakona.  

No, Antić se mrzi po difoltu, ali njegova partija snažno stoji iza njega, i on može sa tom podrškom da pliva u smeru koji mu se dopada.

Sa Nikom je situacija drugačija, i on umnogome podseća na Vučića.

Da vam je neko pričao da će Vučić da bude favorit  Evrope, pre samo godinu dana, slatko biste se smejali.

Ali, Vučić to danas jeste, i to sa punim pravom. Reformator pune snage, želi da menja i ne pita za cenu. Nisu, naravno, napredanjaci i radikali za to glasali, i Vučić je sve samlji na vrhu svoje moćne piramide.

Stranka mu se čudi šta li to radi, nije im pravo što ih javno kritiuje, što hapsi njihove ljude, što menja, traži i traži, sve više i više.

Da se ne lažemo, niko nije zato ulazio u vlast. Šta će im uspešna Srbija, ako za njih, večite grebatore, u njoj nema zasluženog mesta na vrhu lanca ishrane?

Zašto se Vučićev položaj klima mnogo više nego što se spolja vidi.
 
Sličan je slučaj i sa Nikom. On je daleko od reformatorstva, ali ako jednog dana dobije pune poluge vlasti, možda i od njega vidimo nešto iz tog repertoara.

Ali, on je danas u Vranju sam, nesposoban da se odmakne predaleko od Tome i priđe bliže Vučiću, i još neodlučan u punom razobličavanju problema u sopstvenoj stranci.

Nikolić ima snažnu, ali relativno malobrojnu ekipu, koja se dnevno sukobljava sa teškim unutarstranačkim i koalicijskim problemima. A čovek je poslanik, i advokat, i ima malo šanse u sukobu sa onima koji se političkom, i isključivo time, bave 24 sata dnevno.

Dakle, šta će u Vranju biti sa SNS-om, kada prođe i ovaj rođendan? Oodgovor je jasan - to zavisi, za sada, gotovo isključivo od pitanja - šta će biti sa Draganom Nikolićem Nikom?

Ukoliko on nastavi da vlada čvrstom pesnicom među vranjskim naprednjacima, možda se stvari i srede, bar u njihovoj stranci. Za grad, o tom potom.

Ali, ako neka od struja, od smenjenih kadrova, od nesmenjivih kadrova, od ovih ili onih, uspe da skine Nikinu ekipu sa vlasti u stranci, šta će onda biti sa SNS-om?

Na odgovor  vredi čekati, ali iskustvo uči da revolucija najpre jede sopstvenu decu, i da početni koraci u nekom, bilo kakvom stvaranju, ne smeju biti mlaki.

Vranju treba SNS, jer Vranju treba sve. Ali, treba li Vranje SNS-u, to tek treba da se vidi.

Jednom, kad ovde stigne Vučić. Ako ikada dođe, naravno.

Saša Stojković

Komentari