Izvor: OK RADIO - Seks i grad - Subota 11.05.2013 - 11:57

Kao da su malo bio prvi, drugi i ostali majevi, u Vranju se nastavlja sa slavljem, onako, za sve pare. Državne, naravno.

Svetinja koju su prvi uveli demokrate, proslava Dana Gradske uprave, i ove godine našla je svoje mesto na Pržaru, čisto da se zna ko je ovde ko i zašto je dobro biti partijski apartčik, snažno i bez ostatka.

Popeli se iscrpljeni opštinari na Pržar, pa seli da jedu i piju štomogajeći, sa merom, dok se može stajati na nogama.

Igralo se i kolo, veselilo i pevalo, i svi su sutra jedva došli na posao, glava teških od burnog, ničim potpuno zasluženog slavlja.

Vidi se na slikama - svi ruke u zrak, samo veselo, Vranje plaća!

Pa i neka - kad su motke uronjene u Srbima najomiljeniju tečnost izašle iz mode i upotrebe, i treba tako, do balčaka.

Ovde nije pitanje ni ko sve to plaća, ni zašto, nego je pitanje: braćo i sestre, dokle više aman, dušu imate li?

Al ovo pitanje nema do čijeg uva da dođe - njima je dobro, i ništa ih više ne zanima. Uz to, niko im ništa ne može, narod ko narod, marva grdna, pa im ništa ne stoji na putu divljanja i bahanalija koje su sami sebi odredili kao cilj i smisao.

Posebnu pažnju privukla je jedna ušunjana pojava. Jedni je zovu Beli Šlem, drugi Nigar kalfa, neki i Belo Keče, a svi ostali veruju da tu ipak nešto zuji.

Pa, šta će to na Pržaru, kad je tamo bilo samo za Gradsku upravu? Ajde ovi iz uprave što su rokali, ali šta jedan direktor javnog preduzeća traži za stolom narodne muke? I to jedan jedini, od stotina sličnih?

Toliko li je gladan Beli Šlem, dali su ga toliko iscrpli izgubljeni ratovi, da li je toliko stegnut da mora od narodnih para da se malo osveži i povrati?

Ili je stvar prozaičnija - kad već ima za sve, mora da ima i za njega? Kao što je to već običaj.

Ili je još gore - možda je nekome trebao savet u pogledu mlađanih plavuša spremnih na svakovrsno opuštanje?

Ko će ga znati, al činjenica je da besramnost ovde, i na ovakve načine, dostiže vrhunac. Ovakvo besprimerno ceđenje svega što se iscediti može, do poslednjeg ćevapa, pokazuje ono pravo lice elite - daj, daj, daj... Butaj, dok ima.

Grabi, grabi, grabi, pa pa grabi... Dok je snage u rukama.

I lepo im je, brate. Muka je sa ostalima. Njihova radost običnim ljudima liči na dance makabre, samrtni ples bez muzike, usporenih, jezivih pokreta.

U razlici te dve ideje o stvarnosti leži čitava vranjska društvena jeza - gomila nekih nepoznatih tipova koja slavi samo svoje postojanje, sa jedne strane, i narod, gladan, koji sve to gleda, i plaća, sa druge.

Stvarno, zna li neko zašto su one motke, umočene u najomiljeniju srpsku tečnost, uopšte izašle iz mode?
 

Komentari