Izvor: OK RADIO - Seks i grad - Nedelja 14.04.2013 - 12:00

Znameniti V., poznat kao balinovački rendžer, dika i ponos Vranja, dobio je strašne batine na onom davnom, još znamenitijem kontramitingu, za Slobinog zemana.

Po legendi, čim je sišao u Beograd, iz jednog od desetak autobusa koje je  organizovala i platila tadašnja vranjska socijalistička vrhuška, negde 1997. godine, pitali V.-u šta će pa on sad u Beogradu.

- Pa da vidimo šta se to ovde radi, ko se to buni, da sredimo stvar - odgovorio je V.

I kažu da su ga pustili da vidi, ali da ga je to koštalo jedno mesec dana lečenja modrica po  svim delovima organizma.

Pričam to danas kao vic, misleći da su ta vremena kada se „događao narod“, kada se ovde besomučno trošio novac da bi se pokazalo da jedna ppropala politika i jedna mrtva država imaju svu narodnu ljubav, daleko iza nas.

Kad  ono, viđi vraga sa sedam binjišah, ono čudo tu, iza ugla. I mrda.

Eto, ovih dana ponovo povika na Vranjance iz istih razloga - sumnja se da  je odavde neko napunio autobus podrške opoziciji u Novom Sadu, te da su Vranjanci tamo, po običaju, bili glavne zvezde.

Sve da ovo i nije tačno, odakle baš Vranjanci u čitavoj priči? Što ne pomenuše, tako bezbeze, Leskovac, Pirot, Babušnicu? Ne, glavna uloga, opet i opet, namenjena je Vranju.

Za Srbiju, Vranje postaje ono što je Tunguzija u kolokvijalnom govoru: tamo daleko, daleko od mora, ali i od zdrave pameti.

Oni koji su nas decenijama vodili, i još nas vode, napravili su od ovog grada, i ovog naroda, pačavru kojom se maše čim se desi neka pizdarija.

Šta je bilo? Ništa, pa Vranjanci. Pa dokle, braćo?

Što se tiče istinitosti tvrdnje da u Vranjanci bili na Dunavu, u nju uopšte ne treba sumnjati. Ko iole zna tehnologiju vođenja politike radikala, sve mu je jasno.

Naime, čim ta stranka, a očigledno i njena naslednica, SNS, negde nešto organizuje, odma se kreće sve što kretati može - automobili, autobusi, vozovi, svi, svi, svi na miting. Iz cele Srbije.

Tako je oduvek bilo, i tako će oduvek biti.

Samo, moramo li baš mi Vranjanci uvek da prednjačimo, uvek da budemo napred, uvek proglašavani za najbudale?

A gde smo mi zapravo, pokazuje podatak da se u Novom Sadu ponovo, 25 godina kasnije, dešava ista jogurt revolucija kao i prvi put.

I tada su Kosovari došli u Vojvodinu da pitaju dokle bre više sa tim separatizmom, i tome slično.

Jedina razlika, u odnosu na prošli put, je činjenica da sada nema ni za jogurt.  

I što niko više neće da šamara V.-u. Ako je ovoj zemlji preostalo bar malo, minimum minimuma pameti.

Saša Stojković
 

Komentari