Izvor: OK RADIO - Seks i grad - Četvrtak 02.05.2013 - 11:47

Suđenje taze naprednjaku Dejanu Stanojeviću Denziju, doskorašnjem šefu DSS-a u Vranju, a povodom sumnji vezanih za naplatu naknade za građevinsko zemljište na kome se sada nalazi „žuta zgrada“ kod Doma Vojske, biće nastavljeno 29. maja ove godine.

Više tužilaštvo u Vranju podiglo je optužnicu protiv Stanojevića, za dela učinjena u vreme kada je on bio direktor Direkcije, od 2004. do 2008. godine.

Suđenje na temu „žute zgrade“ počelo je još januara 2012. godine, tako da svi relevantni činioci očekuju njegov kraj već ovoga maja.

- Stanojeviću se stavlja na teret zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 krivičnog zakona, a za to delo je zaprećena kazna od dve do 12 godina - rekla je portparolka Višeg suda u Vranju Miroslava Ristić.

Njen kolega, sudija na predmetu Saško Aleksandrović kaže da je suđenje u fazi Glavnog pretresa.

- Iako su zakoni menjani, Tužilaštvo nije menjalo kvalifikacije dela. Trenutno na predmetu rade dodatni veštaci. Suština je da je cena lokala kojima je isplaćena Direkcija znatno viša od cene koja su kasnije plaćala fizička lica. Ta razllika stavlja se na teret Stanojeviću - kaže sudija Aleksandrović.

Čitava priča nije nova, ali je aktuelizovana Stanojevićevim napuštanjem DSS-a. Oni koji su ostali u toj stranci strašno su ljuti na svog nekadašnjeg šefa, pa su pojedinim novinarima na u druge namene zakazanoj konferenciji za štampu podelili papir na kome se moglo videti mnogo toga vezanog za optužnicu protiv Stanojevića povodom „žute zgrade“.

Šta su do sada čekali ostaje nejasno, jer su svakako znali kakav ih čovek vodi. No i bez toga stvar je iznimno zanimljiva, jer se radi o značajnim parama i značajnim optužbama.

Karijera Dejana Denzija Stanojevića, koja je za javnost počela 2004. godine, kada je on, saobraćajni inžinjer, preuzeo Diirekciju za izgradnju, praćena je raznim enigmama, od kojih ni jedna nije pohvalna za Stanojevića.

Posebno je bola oči njegova građevinska delatnost, zbog koje je dobio više krivičnih prijava i bio predmet raznih istraga. Treba se setiti buke koja je pratila izgradnju prve zgrade u Brankovoj, kada je Stanojević osumnjičen da je  državnim parama platio projekt koji su na kraju besplatno dobili privatni investitori, inače njegovi drugari.

No, to je rešeno, u Stanojevićevu korist. Ili priče oko druge zgrade u okolini Brankove, gde se protiv investitora, „Viga“, bore svi stanari okolnih zgrada, svim silama.

Šta je sporno ovoga puta?

Priča počinje kada Vukota Konatarević kupuje, u zamenu za stanove, teren za male sportove pored Doma Vojske. Na tom prostoru on planira izgradnju poslovnog centra, ali je čitava stvar zaustavljena još u Direkciji, jer tadašnji direktor, pokojni Boško Stoiljković, ne želi da odobri gradnju bez plaćanja nadoknade za gradsko građevinsko zemljište.

Sporna je cifra, stotinak hiljada evra. E tu na scenu stupa Stanojević.

Odmah po preuzimanju direktorske funkcije, on pokreće inicijativu da se Konatareviću odobri da uređenje zemljišta plati poslovnim prostorom, čim on bude izgrađen. Skupština odobrava ovu kompenzaciju, doduše kao presedan, jer niko pre ni posle toga to nije radio na taj način.

Danas, Stanojević odbija da govori o čitavoj priči, jer je postupak protiv njega u toku, pa ne želi da remeti rad suda.

- Moj advokat me opomenuo da o ovom predmetu ne smem javno da govorim, to bi bilo mešanje u rad suda - kaže Stanojević.

No, umesto njega, govore dokumenta. Direkcija za razvoj Vranja ima svoju Komisiju koja daje procenu vrednosti svega sa čime Direkcija ima posao.

No, ovoga puta, kao da su znali da se sprema nešto krupno, stručnjaci Direkcije tražili su dodatno veštačenje. Po jednog veštaka platili su Direkcija i sam Konatarević, pa se nekako došlo do srednjeg rešenja.

E sad, oba veštaka, i Slobodan Pavlović u ime Direkcije, i Goran Ristić u ime investitora, pravili su račun PRE izgradnje objekta, dakle dali su cene lokala koji će tek biti napravljeni, ako budu napravljeni uz pridržavanje idejnom rešenju.

Sve u svemu, Ristić je ocenio da bi podrum u „žutoj zgradi“ mogao da košta čak 1.000 evra po kvadratu, suteren 1.200 evra, nivo ulice 1.600 evra, sprat 1.300 evra i potkrovlje 1.100 evra.

Pavlović je ocenio da podrum-suteren može da košta 950 evra po kvadratu, nivo ulice 1.300 evra, sprat 1.150 evra, 2. sprat 1.000 evra i potkrovlje 900 evra.

Kao da su gledali u dva razlličita plana, jer im se „cenovnik“ razlikuje za čitav sprat!

Na kraju, dogovorena i usklađena cena za poslovni prostor u „žutoj zgradi“ je 950 evra za kvadrat podruma, 1.075  evra za suteren, 1.450 evra za nivo ulice, 1.225 evra za sprat i 950 evra za kvadrat potkrovlja.

Ovo rešenje potpisali su Konatarević kao investitor i „izvršioci obračuna“, Petar Jovčić i Dobrivoje Ilić iz Direkcije. Znači, Stanojevićevog potpisa na dokumentu od 8. avgusta 2005. godine nigde nema.

Sve u svemu, Konatarević je Direkciji bio dužan oko osam miliona dinara, na ime uređenja građevinskog zemljišta - dovođenja struje i vode do objekta, asfalt, ulično osvetljenje i slično.

U evrima, po ceni od 84,5 dinara za evro tog leta 2005. godine on je ostao dužan 94.466 evra.

Skupštinskom odlukom njemu je omogućeno da te pare plati poslovnim prostorom, kad ga izgradi, i to lokalom broj 38 u nivou ulice, od 22,66 kvadrata, lokalom broj 90 od 26,40 kvadrata,  i lokalom broj 104 od 25 kvadrata.

Sve pomnoženo, Konatarević se obavezao da Direkciji plati poslovnim prostorom po raznim ocenama raznih veštaka vrednim 95.882 evra.

I svi su bili zadovoljni.

Zgrada je brzo napredovala, počela je i prodaja lokala, i sve je bilo OK, bar se tako činilo da jeste. Sumnja se da je nova direktorska postava, kada je juna 2008. godine DS preuzela taj deo vlasti, čula da su lokali u „žutoj zgradi“ kupcima prodavani po značajno, neki kažu i duplo nižim cenama nego što su računati Direkciji, pa je tim povodom podnelo krivičnu prijavu protiv Stanojevića, koja je kasnije rezultirala aktuelnim sudskim procesom.

No, tadašnji direktor Direkcije Dragan Stojković toga se ne seća.

- Ne mislim da smo tim povodom podneli krivičnu prijavu protiv Stanojevića. Mislim da je ta stvar još na sudu - kaže Stojković.

Znači, neko drugi progoni Stanojevića i pokušava da otkrije neku od njegovih, veruje se, mnogobrojnih mutnih radnji. Ali, mnogi, pa i sam Stanojević, smatraju da je ovaj posao čist kao suza.  

- Reč je o 2005. godini, koja je u svakom pogledu bila prosperitetnija od potonjih. Konotarević je prodavao lokale po ceni po kojoj je mogao, a Direkciji je računata zvanična cena.

Da je to istina, pokazuje i odluka opštine Vranje iz  2010. godine, po kojoj je cena kvadrata za obračun poreza u Vranju 154.336 dinara, ili 1.500 evra - kaže izvor iz Direkcije značajno upućen u čitavu stvar.

Pa u čemu je kvaka? Tužilaštvo sumnjiči Denzija da je, recimo, za 100.000 evra mogao da dobije ne 77 kvadrata, koliko se dobija za cenu od 1.300 evra po kvadratu, nego 100 kvadrata po ceni od recimo 1.000 evra po kvadratu, ili čak 125 kvadrata po ceni od 800 evra za kvadrat.

Drugim rečima, direktoru Stanojeviću, da bi bio potpuno čist, fali čitav jedan, ako ne i dva lokala. I sad on nevinost dokazuje na sudu. No, i tu ima promena.

- Predmet sada prelazi u Osnovni sud, jer više nema dela zlopotreba položaja, nego je reč o zloupotrebi odgovornog lica. Očekujem oslobađajuću presudu - kaže posle svega Stanojević.

Što se Stanojevića tiče, on će verovatno, kao i uvek do sada, da dokaže da je čist pred zakonom, jer je pokriven sa svih strana - ima veštake sa više strana, ima skupštinsku odluku, ne može mu se direktno dokazati nikakva korupcija nego eventualno neki nemar i slično.

Ali, šta je istina? Pa, ona je negde daleko, izgubljena u mraku lavirinta koji se nalazi između četiri oka, najčešćeg prostora u kome se ovakvi poslovi rade. I tamo će i ostati, vo vjeki vjekov.

POLITIKA

Prema legendi, priča o suđenju Dejanu Stanojeviću aktuelizovana je iz ostataka odbora DSS-a u Vranju. Priča se da je papir, skinut sa zvaničnog sajta Višeg suda, a na kome je istorija predmeta protiv Stanojevića, novinarima doturio neko iz DSS-a. Ali, u toj stranci negiraju svoju umešanost.

- Pa to je javno dostupan dokument, zašto bismo baš mi to puštali? Možda je to stglo sa neke druge strane - kaže Miloš Simić, potpredsednik vranjskog DSS-a, koji je praktično na čelu stranke posle Stanojevićevog odlaska.

No, ma koliko da su u DSS-u pomirljivi, toliko je Stanojević ogorčen na  svoje doskorašnje prve saradnike.

- Što nisu sve pokrenuli pre četiri godine, kada je priča počela? Da nisu sada dobili nalog iz SPS-a? Dokazano je da ja nisam imao veze sa radom procenitelja, da nisam vršio pritisak ni na koga ni u čiju korist, i verujem da ću uskoro i zvanično biti proglašen za nedužnog - kaže Stanojević.

On na kraju ponavllja svoju ideju da „bez njega nema ni DSS-a u Vranju“, i to dokazuje činjenicom da recimo na izborima za MZ DSS ima samo sedam, a SNS, sadašnja Denzijeva stranka, čak 540 kandidata.

- Bez mene ni cenzus neće da prođu. Ali, više nisam mogao da radim sa lošim ljudima. Što ne urade reviziju članstva, da vide da li ih ima više od 50? A zna se da ja lično vučem 2.000 glasova. Ja sam više nego oni svi - kategoričan je Stanojević.  

TUŽAKANJE

Na kraju, od čitavog posla, Direkcija je od svojih oko 94.000 evra dobila samo jedan lokal od 18 kvadrata. Prema svim navodima, investitor Konatarević žalio se da Direkcija nije uradila svoj deo posla, sa strujom i vodom, te da on tako i nije imao šta da plaća. Direkcija je mislila  suprotno, i stvar je završila na sudu.

- Investitor je odbio da Direkciji u posed da sva tri lokala koliko je bio obavezan, nego je dao samo jedan, na prvom spratu, i to kvadrature manje od dogovorene. Usledila je tužba Direkcije, ali i njegova kontratužba. Sve je još uvek na sudu, ali mislim da su zahtevi investitora nerealni, i da ćemo mi dobiti spor - kaže odskorašnji direktor Direkcije Goran Đorđević.

Prema njegovim rečima, Direkcija će, ako dobije Konatarevića na sudu, kasnije sudski da traži i isplatu štete za sve vreme koliko lokali nisu bili u njenom posedu, a morali su biti.

Tadašnji direktor Direkcije Dejan Stanojević objašnjava da je Konatarević sam morao da uvodi struju i da plati trafo stanicu, te da ga sve to košta između 30 i 40.000 evra.

- Prema skupštinskoj odluci, investitoru se može umanjiti cena za uređenje zemljišta najviše do 60 odsto cene, ako mora sve sam da radi. On je mislio da je to ovde slučaj i tužio je - objašnjava Stanojević.

Bilo kako bilo, cenu uređenja od oko 94.000 evra u srcu Vranja Konatarević je za sada platio oko 15 do 18.000 evra. Kako dalje, videće se, ali za sada su ovde, čini se, bar u odnosima prema državi, mnogi očigledno dobro prošli. Sa druge strane, čini se da taj posao više ne funkcioniše kao ranije, jer su radovi na delu „žute grade“ prema parku već izvesno vreme potpuno obustavljeni.  

Saša Stojković

Komentari