Izvor: OK Radio, NUNS - U fokusu - Ponedeljak 25.12.2023 - 12:46

Bezbednost novinara, uključujući i onu u digitalnoj sferi, jedno je od centralnih pitanja ne samo novinarske profesije, već i društva u celini.

Ugrožavanje bezbednosti utiče na novinare kojima je pretnja upućena, ometa rad redakcija i medija i otežava komunikaciju sa saradnicima izvorima, ukazuju u svom izveštaju Fakultet političkih nauka u Beogradu, NUNS i BIRN.

- Ugrožavanje bezbednosti ima negativan uticaj i na slobodan protok informacija i kvalitet informisanja javnosti.

Sa porastom upotrebe digitalnih platformi, postalo je sve teže osigurati bezbednost novinara.

Otvorili su se potpuno novi kanali komunikacije, a sa njima i novi oblici pritisaka i pretnji, koje su se nadovezale na postojeće pretnje u fizičkom okruženju - ukazuje se u uvodu ovog izveštaja.

Medijska i novinarska udruženja i različite institucije u zemlji (Vlada Srbije, tužilaštvo, Zaštitnik građana, policija i sl.) već nekoliko godina unazad razvijaju mehanizme zaštite novinara, ali se čini da ti napori imaju ograničen domet, ocenjeno je u izveštaju čije su autorke Dr Aleksandra Krstić, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Marija Babić, pravnica i istraživačica NUNS - a, Tanja Maksić, programska menadžerka i istraživačica BIRN-a

Opšte društveno okruženje ne pogoduje razvoju medijskih sloboda, pa tako ni bezbednosti novinara, a krizne situacije poput one za vreme korona pandemije, ulične demonstracije i sl., predstavljaju dodatni okidač za porast pretnji upućenih novinarima.

- Imajući u vidu nove okolnosti i digitalni ekosistem koji je postao primarno okruženje u kom radi većina novinara, NUNS i BIRN su pokrenuli projekat „Na prvoj liniji fronta - zaštita digitalne bezbednosti novinara u doba krize“, u okviru kog je nastao i ovaj izveštaj.


Projekat je usmeren na očuvanje digitalnog prostora kao mesta u kom je moguće obezbediti slobodu govora i neometan protok informacija, što je naročito važno u našoj zemlji gde su ove slobode pod svakodnevnim udarom.

Upravo zato projekat je fokusiran na otkrivanje, sprečavanje, suzbijanje i reagovanje na različite oblike digitalnog uznemiravanja, a sam izveštaj deo je projektnih aktivnosti.

Izveštaj ima za cilj da osvetli realnost rada u redakcijama i različite oblike ugrožavanja bezbednosti novinara, postojeće mehanizme zaštite i njihov domet, kao i da ponudi preporuke za njihovo unapređenje - kako u samim redakcijama, tako i institucijama.

Izveštaj ima dve celine: prvu, koja je nastala kao rezultat terenskog istraživanja i sprovođenja dubinskih intervjua i drugu, koja se bavi postojećim zakonodavnim okvirom i institucionalnim praksama zaštite novinara.

Druga komponenta izveštaja se u velikoj meri oslanja na iskustvo NUNS - a u različitim radnim grupama za bezbednost novinara, kao i na zagovaračku aktivnost koja teži unapređenju postojećih zakona - navode autorke u uvodu ovog izveštaj.

Neki od zaključaka ovog istraživanja su: Digitalna, onlajn sfera menja anatomiju napada/pritisaka/pretnji upućenih novinarima i novinarkama.

Ne samo da su kanali prenosa drugačiji od fizičkih pretnji i pritisaka, već je razlika i u njihovom intenzitetu i količini.

U glavne oblike pretnji kojima su mediji i novinari izloženi na digitalnim platformama spadaju: pretnje i uvrede upućene redakcijama ili pojedinačnim novinarima putem komentara na sajtovima medija i njihovim profilima na društvenim mrežama; slanje pretnji i uvreda direktno novinarima putem njihovih ličnih profila na društvenim mrežama; organizovani i sinhronizovani napadi „botova” na Tviteru; DDoS napadi kojima se obaraju sajtovi medija; organizovano prijavljivanje sadržaja medija društvenim mrežama kako bi se emitovane priče uklonile sa interneta i negativne kampanje koje kreiraju javne ličnosti.

Zatim, povećanju broja napada, pretnji i pritisaka doprinosi i polarizovano društveno okruženje, manjak medijskih sloboda i autoritarni sistem u kom su pojedini mediji označeni kao „poželjne mete”.

Digitalno nasilje se obično „normalizuje” i smatra se uobičajenim delom posla.

Na nivou redakcija, kao ni na nivou profesije, nema adekvatnog odgovora na ovu vrstu napada i pretnji, a ulaganje u sisteme zaštite je značajna investicija i udar na ionako osiromašene resurse. Ne postoje kultura dijaloga o napadima i pretnjama, kao ni interni protokoli postupanja.

Ugrožavanje bezbednosti novinara može da vodi samocenzuri, odustajanju od priča I tema koje su važne javnosti, a to zapravo znači ugrožavanje kvaliteta javnog informisanja, nezavisnosti medija i slobode govora.

Zakonodavni okvir je neadekvatan da odgovori na ovu vrstu napada/pretnji, pritisaka.

Zaštiti novinara u digitalnoj sferi se ne pristupa kao posebnom pitanju, već se na ovu vrstu napada i pritisaka reaguje na osnovu prakse u tradicionalnim medijima.

Mehanizmi zaštite koji su uspostavljeni. Stalna radna grupa, Vladina grupa za bezbednost novinara, SOS tel. su donekle efikasni, a ipak nedovoljni da spreče nove napade.

 

 

Komentari