Dobija tri direktna upozorenja sa demoliranjem ličnog automobila u centru grada od nekoliko desetina hiljada stanovnika, nekadašnjem industrijskom centru. Na očigledna upozorenja nema reakcije. I onda se dešava fizički napad od strane bivšeg šefa policijske stanice Novi Beograd, ranije hapšenim zbog reketiranja, sa nanošenjem teških telesnih povreda koje jasno govore o tome da je reč o pokušaju ubistva novinara Vladimira Mitrića.

Ovaj napad dogodio se četiri godine posle ubistva izvršenog na isti način, istim udarcima pod kojima je stradao Milan Pantić, dopisnik Novosti iz Jagodine. Ubistvo nije razrešeno iako je tada na vlasti bila vlada koja je mirnim putem svrgnula Miloševićev zločinački režim. Istog dana kada smo kao Stalna radna grupa za bezbednost novinara posetili kolegu Mitrića u Loznici, skoro 18 godina posle pokušaja ubistva, Tužilaštvo za organizovani kriminal je obavestilo javnost da će se baviti slučajem ubistva Milana Pantića, što je bezuspešno četiri godine tražila Vladina Komisija za istraživanje ubistava novinara. Bio sam i sam 6 godina pod policijskom zaštitom i znam da je to pakao od života, apsolutno ograničavanje slobode kretanja, i predstavlja najčešće direktan izazov da se prestane sa novinarskom profesijom.

 

Vladimir Mitrić već 18 godina pod policijskom zaštitom nastavlja da bude jedan od najproduktivnijih novinara redakcije dnevnog lista za koji radi. I ne samo to, već i da bude vrlo angažovan u mnogim aspektima zajednice kojoj pripada.

 

Odlazeći iz Loznice, razmišljao sam o Mitriću kao o dinosaurusu na pragu izumiranja. To je poslednja generacija novinara koji sve znaju o temi, prostoru i ljudima o kojima izveštavaju. Takav je bio i kolega Milan Pantić, ubijen 2001. godine napadom koji neverovatno podseća na napad na Mitrića. Možda je razlika u konstituciji tela spasla Mitrića da ne postane četvrti ubijeni novinar u Srbiji… Mitrićev otpor nasilniku, bivšem policajcu, simbol je njegove borbe u proteklih 18 godina. Kolegu Mitrića, kao i Ćuruviju i Pantića, napala je država odnosno predstavnici vlasti koji su umislili da vlast znači i likvidaciju onih koji otkrivaju kriminal, zločine, koji izveštavaju štiteći javni interes…

 

U istom danu dobili smo i informaciju da se Tužilaštvo za organizovani kriminal uključuje u rešavanje slučaj ubistva Pantića. Zašto je toliko dugo vremena trebalo da prođe, zašto samo delimični angažman?

 

Uključiću ovde i novo pitanje: zašto TOK izbegava da se bavi organizovanim kriminalom u Vranju? Kada je lokalni krimalac Dejan Nikolić Kantar bukvalno napao OK radio, vlasnicu i novinare samo da bi proširio svoj kriminal kroz kockarnice i kladionice, kao medijska zajednica usprotivili smo se i ogolili ovaj kriminal svima poznat godinama.

I u kratkom vremenskom periodu dobili smo prvostepenu osuđujuću presudu za pretnje novinarima. Ali nismo dobili angažman TOKa, iako je na delu okupacija grada od strane organizovanog kriminala na čijem čelu je Dejan Nikolić, kojem se sudi za novu pretnju izrečenu na suđenju za prethodnu pretnju zbog koje je dobio 14 meseci zatvora, za pretnje napadom na načelnika PU Vranje, za pretnje i nasilje prema bivšoj devojci, za pretnje stražaru u zatvoru… Tek kada smo Upravi za igre na sreću poslali upit kako to da osuđivani kriminalac sa četiri presude i jednom presudom za ilegalno klađenje i dalje ima kockarnice iz kojih crpi nevidjenu finansijsku moć, ukinuta je licenca… U isto vreme, No koment kafe koji je Nikolić uništio, od početka avgusta i dalje ne radi. Iako je potpuno jasno da je reč o organizovanom kriminalu, TOK nije obratio pažnju na ovaj slučaj i ovaj grad, nekada privredni, kulturni, društveni centar, postao je vlasništvo kriminalaca koji, na primer, mesecima ne dozvoljavaju nadležnim organima da sruše nelegalno sagrađen objekat kojim je zazidan deo OK radija…

 

 

Ceo tekst možete pročitati ovde: https://javniservis.net/sekcije/drustvo/dan-borbe-protiv-nekaznjivosti-zlocina-nad-novinarima/