Izvor: OK RADIO - U fokusu - Petak 29.03.2013 - 14:09
Vranje - Čuvara Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu Đorđa Mihailovića nema ko da zameni, s obzirom da je vremešni starac napunio 85 godina.
On je čuvar groblja od 1960. godine kao naslednik svog dede i oca.
Dobijao je brojne nagrade i priznanja za svoj doprinos groblju gde je sahranjeno preko osam hiljada srpskih junaka iz Prvog svetskog rata.
Među brojnim priznanjima su i zahvalnice Četvrte Brigade kopnene vojske iz Vranja sa potpisom bivšeg komandanta Milosava Simovića o kome Mihailović veoma rado govori.
– Nešto me posebno vezuje za ljude i vojnike iz Vranja. General Simović mi je uvek bio rado viđen gost, ali sam i ja često posećivao Vranje.
Na žalost godine čine svoje i sve manje mogu da radim i bdim nad posmrtnim ostacima naših junaka. Posle mene ne znam ko će biti čuvar, s obzirom da imam samo jednu ćerku i dve unuke – započinje priču deda Đorđe, pokazujući mesto gde on i njegova supruga, inače Grkinja, spavaju i borave više od 50 godina.
Priču o Prvom svetskom ratu i srpskim vojnicima, po ko zna koji put ispričanu, Mihailović uvek sa istim žarom govori, kao što je to radio pre 53 godine.
- Na ovom mestu sahranjeni su ostaci osam hiljada srpskih junaka. U unutrašnjosti spomenika nalazi se kosturnica gde počivaju kosti šest hiljada vojnika, a oko spomenika nalaze se još dve hiljade grobova.
Pored srpskog, nalaze se i grobovi francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika, ali ni jedan od njih nije umro od gladi, za razliku od Srba koji su umirali od iscrpljenosti i gladi – kaže Đorđe.
Kako ističe, Srpsko vojničko groblje je najposećenije od svih u okruženju.
– Kada se sakupi broj posetilaca ostalih grobalja, toliko naše srpsko nekada ima dnevnu posetu. S obzirom da su svi učesnici Solunskog fronta umrli, sada masovno dolaze njihovi naslednici.
Takođe, svakodnevno groblje posećuje veliki broj turista iz Srbije, ali i iz drugih zemalja - priča Đorđe.
Po staroj srpskoj tradiciji, čuvar posetioce poslužuje domaćom srpskom rakijom i sebe smatra čistokrvnim Srbinom, bez obzira što mu je majka Grkinja.
- U Grčkoj sam rođen, a moj deda Savo Mihailović je bio dobrovoljac i prvi čuvar groblja. Njegov sin, a moj otac Đuro bio je čuvar na ovom groblju do 1960. godine.
Onda sam ga ja nasledio i već pola veka sam ovde. Na žalost, kada jednog dana mene ne bude bilo, neće imati ko da nastavi vekovnu tradiciju čuvara srpskih ratnika – završava priču deda Đorđe i nazdravlja uz, kako kaže, najlepšu srpsku šljivovicu.
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
