Izvor: OK RADIO - U fokusu - Petak 08.02.2013 - 12:13

Vranjanac N.N.(35) ekskluzivno za OK Radio govori o svom dvadesetogodišnjem paklu koje mu je donela droga, dok je koristio, ali i prodavao.

- Sve je počelo kada sam krenuo u  srednju  školu, od viška slobodnog vremena, apsolutnog poverenja mojih roditelja u mene, mog  kretanja i društva sa kojim se sastajem.

Idol su mi bili stariji momci iz grada, koji su uveliko gradili imidž „momaka sa asfalta“.

Biti viđen sa njima, za mene je bio dokaz  moje vrednosti i popularnosti. To sam i hteo.  Naravno da je opstanak u tom društvu podrazumevao i poslušnost svake vrste.

Od „odnesi ovo tamo i usput ne govori nikom gde ideš“ do „ako si naš, moraš da deliš i isti način života“, što je podrazumevalo da budem deo „kruga“ kada se pušila  marihuana.

Kako bih uvek bio njima na usluzi, počeo sam da izostajem iz škole, i svaki momenat sam provodio učeći „sleng“ ulice, zatim, kako najlakše doći do novca, i gde je najsigurnije sakriti se od policije koja je tada  već imala moj dosije.

Sa roditeljima su počeli problemi zbog moje promene u ponašanju koja je bila nepredvidiva...od bezrazložnog raspoloženja, do histerije i agresije koju sam teško mogao da obuzdam.

Sreća je bila da sam sve manje vremena provodio kod kuće, pa je za njih u tom smislu bilo bolje jer je bilo manje scena koje sam pravio.

Jednoga dana, već kao korisnik sa  stažom  koji se povezao sa ljudima iz te sredine, odlučujem da počnem sa prodajom. To je bilo jedino rešenje, jer bih tako uvek imao novac od prodaje drugima, ali i drogu  za svoje potrebe.

Tada počinje dvostruki život za mene. Kao i u svakom poslu, i ovde je bitno da budete dobri, najbolji. Pratio sam kako to rade „starije kolege“, učio i u jednom trenutku sam postavio standarde dobrog dilera.

Biti uspešan u ovo poslu znači prodavati „čistu robu“, ali i red, rad i disciplina.

Zarada je bila enormna. Nisam mogao da sanjam da  ću imati novac u svakom trenutku, ali isto toliko i nespokoja i stresa.

Zatrašuje činjenica koliko ljudi kupuje drogu. Među njima je i mladih i starih i devojaka i žena, ali i ljudi iz javnog života Vranja. Takođe, neverovatno je koliko sam svojih „kolega“ imao među  tim istim policajcima koji su me hapsili.

Osećaj straha me  obuzimao  stalno.  Kada god neko pozvoni na vratima, odmah mislim  da je policija.

Paklene su bile one noći kada me  iz sna probudi  hladnoća  metala  od lisica koje mi  nekoliko inspektora  stavljaju na ruke.

Nije prošlo mnogo, kada je, kako kaže, prvi put “pao”, i otišao u zatvor. Ali tada, objašnjava ovaj mladić,  dane u zatvoru je provodio, smišljajući način kako da nakon izlaska iz zatvora bude još bolji i mudriji i ne dozvoli sebe opet  da bude uhvaćen.

- Na moju nesreću, nisam uspevao da se sakrijem. “Padao” sam još mnogo puta, što je dovelo do toga da pet najlepših godina svog života provedem u zatvoru.  

I uvek je bio novac motiv. Kada ga jednom imate u izobilju, ne prestaje “glad” za njim, po svaku cenu.  Ali i osećaj da si važan. Čudno je, ali i među devojkama je tada velika popularnost.

I tako od danas do sutra. Stres, novac, ludilo i sve u krug. Svakodnevno sam menjao brojeve telefona, a prilikom zadnjeg vidjenja uveče, ja kupcima dam novi broj koji će važiti za sledeći dan.

Prelomni trenutak, kada definitivno donosi odluku o tome da prestane sa ovakvim načinom života je poslednji boravak u zatvoru.

- Mnogo se strašnih stvari desilo tada. Najveća je smrt moj

Komentari