Sve je počelo na OK Radiju, povodom prelaska više odbornika u redove SNS-a i SPS-a.

 

Počeli su naprednjaci, anonimnom izjavom da se oni ne „plaše nikoga, a pogotovu ne onih koji su sarađivali sa Mišom Bananom, članom klana Darka Šarića“.

 

Socijallisti su, takođe anonimno, ali odmah, odgovorili da se oni nikada nisu bavili „uličnim i političkim ratovima, paljevinama automobila, kuća, pozorišta, nismo tukli političke neistomišljenike po ulicama, kafićima, kafanama, nemamo kriminalne dosijee i ne bavimo se reketiranjem i zelenašenjem“.

 

Kao da je to malo, socijalisti su dodali i da se „ne plaše onih koji su sa Dejanom Stojanovićem Kekom na Novom Beogradu pravili dilove, maltretirali i reketirali ljude, onih koji sa njim terorišu na severu Marakane i bave se nelegalnom prodajom fudbalera“.

 

E sad, SNS je morao da reaguje na ovo, ocenjujući da sve što SPS priča „govori o njima i njihovoj kriminalnoj prošlosti“.

 

- Keka je njihov prijatelj sa kojim su uništili „Vodogradnju“  zajedno sa Novom Srbijom. Međutim, uskoro u Vranje stiže Aleksandar Vučić i neka se socijalisti dobro drže zbog svih kriminalnih radnji koje su počinili. Pre ili kasnije sve u životu dođe po svoje, pa će tako i Kekini drugari koji su se sa njim sastajali na različitim pumpama u Vranju, kad tad platiti ceh – poručili su naprednjaci. 

 

Glede stvarnosti u kojoj su SNS i SPS na vlasti, ne bi bilo lepo da ovde ima i zrnce istine - onda bi i gradonačelnik i svi ostali, poslanici, većnici, predsednici, došli u situaciju da se u njih sumnja da imaju razgranate poslove sa kriminalom, pa bi ispalo da je Vranje leglo zaštitnika kriminalaca, a vranjska vlast tek usputna stepenica ka ulasku u svet moćnih onostranih tajkuna. Da je ulazak u vlast samo karta za sto za kojim sede ubice, dileri, silovatelji, zelenaši i slične fele.

 

Ipak, svi sagovornici „Vranjskih“ iz lokalne vlati i političkih stranaka tvrde da ništa od toga nije istina, i za to iznose sopstvene razloge.

 

No, treba poći redom. Ovde se zaista sumnjalo da je „Vodogradnju“ kupio Kekin klan, preko svoje tadašnje ispostave u Vranju, odbora Nove Srbije i Radoslava Mojsilovića.

 

Postoje čak i jasne indicije da je zalog za kredite od 22 miliona dinara, koliko je ta firma plaćena, položio raniji košarkaš Goran Grbović, koji se svuda povezuje sa žestokim momcima.

 

On sam je demantovao da ima bilo kakve veze sa Kekinim klanom, a slično razmišlja i Radoslav Mojsilović, tadašnja siva eminencija „Vodogradnje“. On kaže da je prema svim saznanjima Keka van Srbije od 2006. godine, a da je „Vodogradnja“ kupljena 2008. godine.

 

 

- Ja tog čoveka ne znam, niti je on imao veze sa „Vodogradnjom“. A ovi što se prepucavaju po medijima, pa, oni bi možda voleli da su ga upozali, ali ja ne verujem da jesu - kaže Mojsilović.

 

U toj priči nisu izostali ni socijalisti, jer je pokojni Stojan Dimčić bio predsednik, a većnik Branimir Stojančić član UO „Vodogradnje“. No, i on danas negira svaku mogućnost susreta sa Kekom.

 

- Ja garantujem da niko iz SPS-a nije bio ni u kakvim poslovnim ili privatnim odnosima sa nekom kriminalnom grupom u Vranju ili u Beogradu. Nikada Keku ovde nismo viđali, nikada sa njim sedeli. Zašto bi?

 

Dal smo vozili Kekine džipove, nismo. Dal su nas vozili Kekinim džipovima, nisu. Dal imam njegov mobilni, imam, dal sam ga zvao, nisam - kaže Stojančić.

 

 

 

 

Prema njegovim rečima, kriminalcima je jasno da vranjski SPS ne želi da radi sa njima, i da im neće pružati zaštitu, te se za sada ta projektovana linija razdvajanja ne prelazi.

 

- Pa SPS se ovde jedini oštro i otvoreno sukobio sa kriminalom, i tek imamo nameru da otvaramo taj dosije. Koga smo mi to zaštitili? Neka hapse i naše, bilo koga ko je kriv - kaže Stojančić.

 

Narodni poslanik Dragan Nikolić u to vreme bio je predsednik Okružnog odbora Nove Srbije, koju je prema sopstvenim rečima napustio u decembru 2008. godine.

 

 

- Događaji oko „Vodogradnje počinju u drugoj polovini naredne, 2009. godine. Tog Keku u životu nisam sreo niti upoznao. Da je drugačije, to bi već bilo obelodanjeno - kaže Nikolić.

 

U čitavoj priči postoji još jedan važan lik - Goran Tasić Gogče, najžešći momak vranjskog asfalta. On je trenutno na robiji, ali njegov uticaj kao da je još uvek jak u Vranju.

 

Upućeni kažu da su otvorene veze kriminala i politike i počele kada je Nova Srbija krenula da štrajkuje glađu, ulazi i izlazi iz vlasti i na razne načine drma pozicije pre svega ovdašnjeg SPS-a.

 

Prema neformalnim, ali pouzdanim izvorima, tada dolazi do niza susreta Tasića sa tadašnjim gradonačelnikom Miroljubom Stojčićem, dok je, priča se, u DSS-u Tasić bio ne samo domaći, nego i glavni igrač.

 

Ko nije radio kako valja, znalo mu se - čitav grad bi osvanuo sa grafitima najuvredljivije sadržine. No, to je bila i najmanja kazna - kako su „Vranjske“ pisale, kad je pukla tikva između Gogčeta i Laleta, ovaj potonji plašio se i za svoj život.

 

E sad, da li je neko od njih dvojice, ili su obojica, ili nije niko, doveo Keku na ove prostore, to će za sada ostati tajna.

 

Isto kao što će tajna ostati i da li su mnogo vranjski političari imali saradnju sa Bobanom Stoiljkovićem Đurom, koji se, optužen za šverc kokaina za račun klana Darka Šarića, nalazi u pritvoru Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal.

 

Kao što će tajna ostati i da li zaista postoji sveska u kojoj je Đura uredno, imenom, prezimenom i ciframa, vodio evidenciju kad je kom vranjskom političaru dao koliko para.

 

Ili, ništa neće ostati tajna. Vranje je to, i sve se zna. I kad je ko na koga vadio pištolj, i zašto, i ko je koga ovde i zašto dovodio, i koliko je para i kojim novcem sve to plaćeno.

 

Sve se zna, samo će se čuvati kao tajna da bi se iznelo u javnost u pogodnom času. Oni koji veruju da će naredna izborna kampanja biti najprljavija do sada, veoma su, veoma blizu istine.

 

Saša Stojković

 

 

KO JE DEJAN STOJANOVIĆ KEKA 

 

 

Prema “Beloj knjizi” MUP-a iz  2003. godine, ovaj “momak iz blokova” osnivač je jedne od najopasnijih i najorganizovanijih kriminalnih grupa u celoj Srbiji.

 

Uslov ulaska u grupu bio je da članovi već imaju ubistvo ili pokušaj ubistva, a u poslove kojima se grupa bavila spadaju: narkotici, iznude, ucene, razbojništva, krađe automobila, ubistva...

 

Organizovanu, naoružanu, agresivnu i surovu novobeogradsku grupu, policijska akcija “Sablja” nije praktično ni dotakla, a članovi, uglavnom, nisu osuđivani, zbog nedostatka dokaza.

 

Stojanović je u javnosti postao poznat i tokom afere o fudbalskoj mafiji, kada se spominjao kao “nezaobilazni činilac” u transferima fudbalera Crvene zvezde. Snaga ekipe leži u lojalnosti momaka i jakim vezama sa crnogorskom mafijom. Veruje se da su se “novobeograđani” povukli na jug Srbije i da peru novac kroz privatizacije u Leskovcu, Nišu i Vranju. (Izvor: Politikaonline)

 

Stojanović je iz Srbije pobegao 2006. godine posle ubistva predsednika FK Bežanija, Gorana Mijatovića Mite, sa kojim su ga povezivali.

 

Neko vreme nije bilo informacija o vođi jednog od najsurovijih kriminalnih klanova u Srbiji, da bi se potom "pojavio" u Brazilu.

 

Pominjalo se i da je Keka umešan u finansiranje nereda srpskih navijača u Đenovi, a na dušu mu se stavljalo i navodno planiranje atentata na direktora policije Milorada Veljovića i bivšeg ministra policije Dragana Jočića. (Izvor: bliconline).

 

 

 

 

POSAO MI JE DA HODAM PO IVICI

 

 

Gradonačelnik Zoran Antić još 2007. godine proklamovao je borbu protiv kriminala u Vranju kao jedan od prioriteta SPS-a. A kakva su mu interesovanja, pokazuje i činjenica da je trenutno na master studijama na temu organizovanog kriminala i bezbednosti.

 

Iako nije želeo da potvrdi da je na njega jedan od žestokih momaka te godine ispred „Vodovoda“ vadio pištolj, Antić kaže da on po prirodi posla hoda po ivici, i da ima kontakte na obe strane.

 

- Ali, kontakti ne znače saradnju. Nisam pop, nego političar, ali tvrdim - nikada nisam sarađivao sa kriminalcima, za razliku od nekih koju su i sarađivali i sarađuju i dalje - kaže Antić, bez namere da dalje elaborira na temu „nekih“.

 

Prema njegovim rečima, kriminal nikada nije imao mogućnost da uđe u SPS, „mada su mnogi kucali na naša vrata“.

 

- Čovek mora da se opredeli sa koje će strane biti. A naše opredeljenje je jasno - nikad sa kriminalom. Tako sam i ja, iz bezbedonosnih izvora, čuo za tog Keku, ali se nikada sa njim nisam upoznao - kaže Antić.