Izvor: OK Radio - U fokusu - Subota 19.10.2024 - 19:48

Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo, a cilj jednog osvešćenog društva je njegovo očuvanje, kroz unapređenje znanja i podizanje svesti o važnosti pravovremene reakcije.

O tome šta je mentalno zdarvlje i šta ga određuje, kao i kakvo je mentalno zdravlje ljudi u Vranju, govori doktorka Nela Stanojev, neuropsihijatar u ZC Vranje.

OK Radio: Šta je mentalno zdravlje i kako se definiše?

Dr Stanojev:  Neka klasična definiciji, a da u potpunosti obuhvati sve elemente mentalnog zdravlja, teško da postoji. To je niz elemenata, koji podrazumevaju prostotr i klimu, u kojoj može da se razvija jedna normalna ličnost.

Pored toga što stalno govorimo o tom fizičkom zdravlju i uvek pominjemo i mentzalno zdravlje, a ono, ne samo što nije definitivno nekim jasnim kriterijumima, već predstavlja uvek jednu okosnicu između razgovora lekara koji se bave ovom problematikom i lekara koji se bave drugim problemima.

U svakom slučaju da zaokružimo  kao jednu moguću konstataciju, mentalno, odnosno duševno zdravlje, je sklad između psihičkog i socijalnog funkcionisanja jedne ličnosti.

Što podrazumeva da ona ima adekvatne kognitivne sposobnosti, odgovarajuće emocionalne transsfere sa okolinom i funkcionisanje koje nije upadljivo za ostale članove društva.

Kakvo  je mentalno zdravlje ljudi u Vranju?

- S obzirom da se društvena klima u kojoj se ljudi sada nalaze promenila u odnosu na neki raniji period, da li na bolje ili na gore, uopšte nećemo ulaziti u razmatranje toga, no prosto su se dtruštvene okolnosti, ritam života, tempo, tehnološke inovacije i mnoge druge stvari koje utiču na stil života, strahovito promenile.

Tako se u jednom trenutku može pojaviti jedan jaz između toga kolika je mogućnost adaptacije društva i pojedinca u društvu kao takvog, prema novonastalim okolnostima.

Šta kažu vaša iskustva u radu sada i kada uporedite sa periodom od pre 10 godina?

- Tako da praviti neko poređenje kakvo je bilo mentalno zdravlje nekada i sada, nije zahvalno.

Možemo govoriti o tome kako i koliko su neke bolesti bile tada i sada prisutne, kako i o kojim problematikama, o kojima se nekad raspravljalo i sada, kako je to bilo pre dvadesetak godina i onoga što se dešava danas i što je dans aktuelno.

Tu možemo da napravimo nekakva poređenja. Ono što je nama vrlo interesantno, to je recimo da se u današnje vreme akcenat stavlja na neke sociloške fenomene, ali i fenomene koji su veoma aktuelni i za nas psihijatre, a to je jedno vrlo agresivno  i nasilničko ponašanje, kako u braku, sa partnerima, kako u porodici samoj, u odnosu na osobe koje su starije, koje su invalidi, tako i među vršnjacima.

Znači ono što, čini mi se sada je mnogo više prisutno, na šta se mnogo veći akcenat stavlja u ovom trenutku u odnosiu na period od ranije, je gubitak ili smanjena doza empatije prema ljudima, a povećana doza agresivnosti.

Koliko mi sami, a koliko naša okolina, u ovakvoj društvenoj klimi, imamo svest o svom mentalnom zdravlju?

- Ako je agresivnost kao takva povećana, automatski podrazumeva da je jedno stanje svesti blago suženo, a u tome vidimo da ljudi ne mogu apsolutno racionalno da razmišljaju.

Tako da poneseni tom agresijom, a  agersija uglavnom dolazi iz nekakvog osujećenja ličnih potreba za koje mi nemamo realno objašnenje, ne možemo da prihvatimo kao realno objašnjenje da dobrim delom zavisi od nas samih i od našeg angažmana, nego tražimo krivce u nekima drugima, pa otuda dolazi potreba za agresijom,  kako lično prema sebi ili prema drugima.

U tom smislu možemo govoriti da je sam doživljaj mentalnog zdravlja, vrlo skroman. Naravno. Čast izuzecima koji funkcionišu u skladu sa godinama i sa svojim opštim stanjem.

Generalno govoreći, postoji jedno odsustvo lične odgovornosti, i potreba da se za svaki neuspeh  i odsustvo zadovoljenja ličnih potreba,  optuži drugi.

 

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 


 

Komentari