Izvor: OK Radio - U fokusu - Ponedeljak 28.10.2024 - 09:31
Miletija Mladenović (93), jedan je od 302 stanovnika opštine Vladičin Han, koji imaju više od 85 godina, pokazuju podaci poslednjeg popisa stanovništva.
Sada živi u Vladičinom Hanu, a više od polovine života, proveo je u selu Gornje Jabukovo, koje se nalazi na padinama Kukavice.
Prva sećanja iz detinjstva sežu mu još u vreme Kraljevine Jugoslavije, ili kako on to voli da kaže, „za vreme bivše Jugoslavije“.
Kaže da je išao samo u prva dva razreda osnovne, a potom je prestao da ide u školu, jer je počeo Drugi svetski rat.
- Pod bugarskom okupacijom je bilo teško, nemaština i stalni strah od streljanja, batina i sl.
Vraćao sam stoku sa paše, kada me je srela bugarska patrola, pitali su me da li znam gde su partizani? Rekao sam da ne znam, a onda me je jedan od njih tako udario po licu, da i danas pamtim taj udarac.
Na jednom vašaru posle rata, u Božici, sreo sam tog vojnika, i pitao ga zašto je tukao decu? Prvo je rekao, da nije on, a posle da je moralo tako da bude. Nije moralo, dodao sam, decu da biješ, nije moralo – seća se Miletija svog detinjstva iz rata i posleratnog života.
Pred kraj Drugog svetskog rata, u borbama sa balistima na Kosovu i Metohiji, poginuo mu je deset godina stariji brat. On sa mlađim bratom i roditeljima nastavlja život pod oslobodiocima u selu.
- Bila je strašna nemaština, naročito kada je nova vlast sprovodila tzv. otkup žita, i druge hrane.
Dovijali smo se na razne načine da i njma damo nešto, kako ne bismo trpeli posledice, ali i da za sebe nešto sačuvamo.
Išli su selom i uzimali žito, pasulj, stoku i tako redom. Ali, preživeli smo i to. Mnogo smo se mučili, ne može to vreme da se poredi sada sa ovim, ta nemaština i sirotinja - dodaje Mladenović.
Iako je već počela industrijalizacija zemlje, Miletija i dalje ostaje u selu gde radi kao rabadžija sa volovima. Neko vreme je bio i vodeničar. Brata je poslao u Vranje da završi opančarski zanat. Taj dečak je sada jedan od poznatih proizvođača obuće u ovom gradu.
- Ali jednog dana, izveo sam volove iz štale i prodao. Rešio sam da i ja tražim posao. Prvo nisu hteli da čuju za mene, jer sam imao samo dva razreda škole, a potom su me nekako primili.
Počeo sam da radim u Drvnoj industriji „Sloga“ i tu stekao i penziju.
Dok sam još bio rabadžija, oženio sam se i dobio jednu ćerku. Dočekao sam unuke i praunuke.
Bili smo siroti, ali uspeli smo da steknemo dosta toga, napravimo kuću u gradu i da živimo od svog rada – seća se ova starina.
Kaže da ne zna u čemu je tajna dugovečnosti, te da je u mladosti bio samo jednom bolestan i to od upale pluća.
- Sada kad nekad odem kod lekara, svi me pitaju isto, da im pričam o životu i kako sam dočekao ove godine. Ne umem da objasnim, jer ne znam.
Možda što sam stalno radio mnogo, a možda što nam je to porodično tako, da smo dugovečni – kaže Miletija Mladenović.
Ova životna priča je jedan od svetlih primera života i društvenog položaja starih osoba na području opštine Vladičin Han, koji bi svakako mogao da posluži kao primer kome treba težiti i kako bi trebalo da izgelad dostojanstvena starost.
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
