Izvor: Vranjske, OK RADIO - U fokusu - Nedelja 07.04.2013 - 13:02

„Spremam se ovih dana da pogledam neki dobar čamac, trebaće mi sigurno“, pomalo u šali, ali i u zbilji, kaže jedan dobro upućeni političar iz Vranja, komentarišući aktuelizovanje priče o izgradnji plovnog kanala kroz Srbiju.

Priča o kanalu Dunav - Morava - Vardar - Solun nije nova, ali je ovih dana ponovo stigla u žižu interesovanja javnosti posle posete ministra Milana Bačevića Vranju.

On je tom prilikom ne samo najavio gotovo izvesnu izgradnju kanala, nego obelodanio da će Vranje postati luka, najveća u ovom delu Srbije.

Komentari su, naravno, bili različiti, od odobravanja, preko sprdnji na Fejsbuku, pa sve do priprema za kupovinu nautičke opreme. U stvarnosti, ima li nešto od čitave priče vredne deceniju rada i više desetina milijardi evra? Treba li plovni put Srbiji, a Vranju luka?

Eto, ministar Bačević ocenio je da rečeni kanal predstavlja razvojnu šansu za čitavu Srbiju, pa i za Vranje.

- Tu će Vranje imati posebnu poziciju, kao najveći gravitacioni centar u Južnoj Srbiji. U mojoj glavi, Vranje treba da postane najznačajniji centar na jugu  Srbije, i da postane poslednja velika luka u Srbiji. Ako se to ostvari, a radićemo uskoro studiju izvodljivosti, lepa je budućnost pred nama - rekao je u Vranju ministar Bačević.

Ovakav optimizam Bačević je ipak zakočio rečima da „sve to treba dočekati“, ali tvrdi da ima dovoljno prijatelja Srbije koji imaju novac i žele da ga investiraju u kanal.

Ministra je u Vranje, uz, kako kaže, velike napore, doveo narodni poslanik SNS-a Dragan Nikolić. Ministar, kaže, više leti avionima nego što hoda, ali je našao vremena da dođe do Vranja i ovde obnaroduje da u svetlu budućnost nećemo da se uvezemo, nego ćemo uploviti. (vidi okvir).

Ali, do te svetle budućnosti mora se što - šta uraditi. Naime, plovni kanal Dunav - Solun najmanje je osam puta širi od sadašnje širine Morave, nalazi se na nižoj nadmorskoj visini od sliva u Egej, što znači prevodnice za brodove, i što je najvažnije, na njegovom putu kroz Srbiju nalazi se veliki broj objekata, od privatnih kuća do nadvožnjaka, mostova, fabrika.

- Važno je da će od tog projekta Vranje imati koristi. Mogu da ga urade, ako ne posebno, onda zajedno EU, Kina i Rusija. Pa svima bi to odgovaralo. Kao stručnjak, mogu da kažem da je tehnička rešenja moguće naći.

Ljudi danas prave nova mora, a ne kanale. Uostalom, kojom brzinom se pravi Koridor, nije čudo da ga Kanal preduhitri - kaže Dejan Stanojević, član SNS-a, inače saobraćajni inžinjer.

Sa druge strane, oštru sumnju u mogućnost realizacije ovakvog projekta iznosi zamenik predsednik GrO DS-a Igor Andonov. On projekt, u sadašnjim vremenima, zove „suludim“.

- Ovaj projekt jednostavno ne može da živi u praksi. Da pričamo o deset milijardi evra? Da pričamo o tolikim objektima na tom putu? To je samo još jedna priča o političkoj neostvarivosti kojih smo se naslušali ovih dana - ocenjuje Andonov.

E sad, tu se postavlja i pitanje prostornog i urbanističkog planiranja. Kanal Dunav - Egej uopšte nije nova ideja, pa kao takva donedavno je figurirala i u srpskim prostornim planovima.

Prema rečima Većije Kostić iz gradskog Sekretarijata za urbanizam, sam plan kanala nije predstavljao neki veći urbanistički problem, koliko je to bio takozvana „široka zona zaštite“.

Reč je praktično o obalama budućeg kanala, na kojima je zakonom, od 1988. godine, bila zabranjena bilo kakva izgradnja. Reč je o kilometrima zemlje levo i desno od projektovanog plovnog puta.

- Novi prostorni plan je ukinuo tu zonu. Sam kanal nije ukinut, ali je rečeno da će on naći svoje mesto kada budu okončani planovi za njegovu izgradnju.

Tako da obavezna zona zaštite po planovima danas ne postoji. Recimo, u toj zoni su se nalazile „Simpove“ fabrike na ulasku u Banju, kao i privatne kuće, ali je to prostornim planom sada izmenjeno  - kaže Kostićeva.

Srbija je, inače dobila Generalni urbanistički plan 2010., a Prostorni plan 2011. godine, što samo pokazuje koliko u tom času, pre samo godinu ili dve, niko nije mislio da je realno da lađe idu pored Vranja.

Na kraju, ipak, ostaje pitanje realnosti izvođenja jednog tako ogromnog projekta. I gradonačelnik Zoran Antić opominje na probleme koji bi mogli biti stvoreni izgradnjom kanala.

Prema njegovim rečima, ljudi koji su nekada zidali kuće u zaštićenoj zoni sada imaju pravo da ih legalizuju, jer se više ne nalaze na zabranjenom zemljištu. Oni su to i učinili, platili legalizaciju, sve doveli u zakonske okvire. Ko će sada da im vrati pare, plus da im ruši kuće i raseljava ih?

No, i pored takvih problema, Antić kaže da je SPS, partija na čijem je čelu u Vranju, uvek za velike razvojne projekte.

- Ipak, pitanje je koliko je to realno. Sada su tu putevi, dalekovodi, gasovodi... Ipak, verujemo da i to može da se reši. Opet, urbanistički planovi nisu okrenuti ovoj ideji. Da izmestimo Koridor i prugu, da još po nešto pomerimo levo i desno?

Taj kanal ipak nije Suec, i pitanje je koliko novca to uopšte može da košta, i koliko može da se isplati. Sada je tu i više država nego ranije, neće biti nikakvih radova bez dozvole Dunavske komisije, a pitanje je šta će oni reći. Ogroman je to projekt... - kaže Antić.

Sve u svemu, skeptika je mnogo više nego onih što bi sutra zaista počeli da kupuju čamce. Opet, ako neko ima para, a priča se da ih Kinezi imaju, možda projekt i nije neostvariv.

Valja sačekati studiju izvodljivosti, pa videti u kom pravcu će se stvari razvijati. Mladi su ljudi šefovi ovdašnjih vladajućih partija, i nije ih teško zamisliti na pravcu broda koji plovi za Beograd. Uzvodno - uzvodno, važno je da se maše sa pramca.

NIKOLIĆ: I realno, i moguće

Najupućeniji Vranjanac u čitavu priču oko Plovnog kanala za Solun je narodni poslanik SNS-a Dragan Nikolić, koji je blizak sa ministrom Bačevićem još iz njihovih radikalskih dana.

Nikolić kaže da je čitav projekt plovnog kanala usko vezan za predsednika Tomislava Nikolića, koji njegovu realizaciju smatra svojim krunskim poslom.

Dalje, vranjski Nikolić tvrdi da je Milan Bačević, kao profesor na Rudarskom fakultetu, prošpartao Pčinjski okrug uzduž i popreko i da je do u detalje upućen  u sve ovdašnje probleme, ali i mogućnosti. Kako Nikolić sagledava priču, „stvar ide u dobrom pravcu“.

- Potpisan je sporazum sa Kinezima o besplatnoj studiji izvodljivosti, razgovarano je sa Makedoncima koji su izrazili zainteresovanost, sa Grčkom još iz vremena SFRJ postoji sporazum po ovom pitanju.

Kinezima je data sva moguća dokumentacija o svim istraživanjima koja su do sada rađena - pojašnjava Nikolić trenutno stanje stvari.

On smatra da je projekt vrlo realan, ma koliko to u ovom času nekome izgledalo neizvodljivo.

- Pa bolje onda ništa da se ne dira i ne radi! Ovo je ideja stara 100 godina i veoma je hrabra. U slivu Morave živi oko četiri miliona Srba, i oni će imati ogromnu korist od sistema navodnjavanja i odvodnjavanja, koji su sada teški srpski problem. Samo je suša prošle godine odnela dve milijarde dinara - kaže Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, čitava Evropa bi bila upućena na plovidbu budućim kanalom, jer je plovni put planiran za brodove do 150 tona nosivosti. uz to, Nikolić opominje da je transport robe vodom pet puta jeftiniji nego kopnom, i tri put jeftiniji nego vozom.

- Nekome to možda i smeta, ali se to mora prenebreći. Vranje će sigurno biti luka, a ne Leskovac recimo. Sve se planira novim Prostornim planom posebne namene.

Na kanalu je predviđena i gradnja hiroelektrane, koja će davati polovinu struje koju sada proizvodi „Đerdap“.

Mi moramo da menjamo naš mentalitet, to je osnova uspeha - kaže Nikolić, i podseća da iza čitavog projekta, pored predsednika Republike, stoji i kompletna Vlada Srbije.

Saša Stojković

Komentari