Izvor: OK Radio - U fokusu - Subota 23.12.2023 - 10:39

Pitanje bezbednosti novinara i njihove efikasne krivičnopravne zaštite, još uvek predstavlja jednu od dominantnih prepreka za slobodu medija u Srbiji, na šta upozoravaju svi relevantni domaći i međunarodni izvori.

Ovo je i jedan od zaključaka analize „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u Srbiji - novi stari izazovi“, koju je objavila Fondacija „Slavko Ćuruvija“.

Napadi i pritisci na novinare ostavljaju ozbiljne posledice na njihov život, zdravlje i profesionalni angažman.

- Pisanje o pojedinim temama kod novinara izaziva očekivanje da će uslediti napadi, najpre preko interneta, ali i da će se preliti u realan život.

Ipak, kod profesionalnih novinara s kojima smo razgovarali, autocenzura i odvaraćanje od pisanja i objavljivanja nije opcija, iako dovodi do oklevanja.

Novinari su najmanje govorili o posledicama po zdravlje, koje nesumnjivo postoje u vidu fizičkih povreda, konstantnog stresa, nervoze, povišenog pritiska, glavobolja i sl - navode  autorke Nataša Jovanović i Danica Đokić.

„Sav taj stress se ipak negde nakuplja i nosimo ga sa sobom”, smatra jedan novinar, koji je učestvovao u istraživanju.

Budući da se pretnje neretko odnose i na članove porodice, gotovo svi intervjuisani novinari ističu da je najveća posledica napada briga za bližnje, zbog čega često prestaju da im govore o problemima sa kojima se suočavaju.

„Čini mi se da se moja porodica sa tim nosi još teže. Često pokušavam da sakrijem od njih ono što doživljavam na terenu”, iskustvo je jedne novinarke koje je i u slučajevima ostalih gotovo pravilnost.

- Napadi, pretnje i ugrožavanje sigurnosti imaju ozbiljne posledice i na slobodu kretanja.

Novinari sami procenjuju rizike, te u javnom prostoru postaju oprezniji, naročito ako učinilac za prijavljeno delo još uvek nije identifikovan.

Jedna novinarka iz lokalnog medija rekla je da dugo nije izlazila iz kuće nakon napada, jer se plašila da je „manji kriminalci” mogu negde sačekati.

Zbog toga je, kaže, prestala da ide peške po gradu - navode autorke.

Iako je njegov slučaj pretnji došao do prvostepene presude, jedan novinar kaže da i dalje, kada krene negde uveče, razmišlja „šta ako se neko pojavi, priđe, napadne ga, krene da dobacuje”.

Autocenzura kao posledica napada se javlja u određenom broju slučajeva, ali samo privremeno, zbog čega se pre može smatrati psihološkom reakcijom na napad, nego istinskim ustručavanjem novinara.

“Generalno sam malo prestala da pišem, kako ne bih ponovo izazvala reakciju te vrste.

Razmišljala sam da li ću uopšte ostati u novinarstvu ili raditi bilo šta drugo, samo da pobegnem od svega.

Međutim, ovde više nema koda se bori, ko da piše i iznosi stvari koje se dešavaju, zbog čega sam odlučila da ipak ostanem tu i i dalje se borim sa vetrenjačama.

Nemam autocenzuru, ali sam na ivici. Imam utisak da kad god zinem, neko će me lupiti preko usta, da ću uvek zažaliti zbog onog što sam napisala ili rekla.

Ali nekako tu barijeru još uvek mogu da prevaziđem, pa onda strahujem, očekujem šta će biti...”, izjavila je novinarka koja je učestvovala u razgovoru u okviru ovog istraživanja.

Dok se pojedini bore da ne podlegnu autocenzuri, jedna novinarka ističe da

„pretnje neće uticati na to nastave da se poslom bave na način na koji znaju i misle da treba.”

- Kod nekih pak napadi izazivaju veći otpor i odlučnost da ostanu dosledni u temama o kojima pišu ili javno govore.

Oni navode da ih pretnje ili napadi podstiču na revolt i oštriji pristup temama.

Posebno zabrinjava opšte stanje i doživljaj novinara koji ukazuje na normalizaciju životnih i radnih uslova pod stalnom pretnjom, što govori da još mnogo treba raditi na prevenciji nasilja prema novinarima.

Neki kažu da to smatraju „u rok službe”, neki da su „oguglali”, a neki da „je takvo vreme i da čovek mora naučiti da se izbori” - pojašnjavaju autorke.

Kako bi prihvatili rad u takvoj svakodnevici, svi novinari traže svoje mehanizme.

Jedna novinarka istakla je da svi novinari „imaju svoje unutrašnje procedure i veći nivo opreza” u slučajevima napada, a druga da su u tim situacijama „prinuđeni da reaguju u skladu sa etikom profesije”.

 

 

Komentari