Izvor: OK Radio - U fokusu - Sreda 30.09.2026 - 14:33
Bračni par Blagoje (61) i Smilja Kocić (61) iz Vranja postali su roditelji u šestoj deceniji života i to nakon iznenadne smrti svog mlađeg sina Nemanje. Kocići su 2016. godine dobili trećeg sina i to putem vantelesne oplodnje.
A oni su samo jedan od 200 parova koji su od 2012. pa do negde 2022. godine, dobili sredstva iz budžeta grada Vranja, kako bi se ostvarili kao roditelji.
Grad Vranje je čitavu jednu deceniju bio jedna od malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji, gde su se nezavisno od podrške države, izdvajala i sopstvena sredstva za vantelesnu oplodnju.
Pre nekoliko godina, sve troškove finansiranja ovog postupka preuzela je država, te je Vranje prestalo da izdvaja novac za ove namene.
Tadašnji član Gradskog veća i predsednik Komisije za dodelu sredstava Aleksandar Stajić, kaže da je zahvaljujući pomoći iz gradskog budžeta, rođeno oko 60 beba.
- I pre 2012. godine, postojala je ideja o pomoći parovima za VTO. Depopulacija ovog područja, loša demografska politika uopšte, sve veći broj parova koji je imao problema sa začećem, bili su presudni da se krene u ovaj projekat.
Mnogi ljudi nisu imali mogućnost da sami finansiraju troškove VTO, pa je grad rešio da pomogne. Prve bebe koje su rođene zahvaljujući ovoj pomoći bile su trojke, tri dečaka.
Pravilnik u postupku vantelesne oplodnje, menjan je nekoliko puta. U želji da povećamo stopu nataliteta, posle nekoliko godina je odlučeno da izmenimo Pravilnik o postupku vantelesne oplodnje.
Tada smo snizili kriterijume, pa su za sredstva mogli da konkurišu bračni parovi od 38 do 45 godina starosti. Obuhvat je postao veći, što je značilo ne samo veća izdvajanja, već i šansu da ove porodice dobiju potomstvo i da grad bude bogatiji za novorođenu decu – seća se Stajić.
Novčana pomoć za vantelesnu oplodnju pre deset godina iznosila je 200.000 dinara.
Komisiju za vantelesnu oplodnju koja je razmatrala prispele zahteve parova sa teritorije Vranja, pre 11 godina odobrila je zahtev i bračnog para Kocić, nakon čega se rodio Kosta.
Ovaj dečak je tada postao uteha roditeljima, nakon što su izgubili prvog sina Nemanju, a nekoliko godina po Kostinom rođenju, preminuo je i prvorođeni sin Nikola.
Blagoje i Smilja, prvo su dobili sina Nikolu, koji je rođen kao zdrava beba, ali već sa sedam godina mu je dijagnostifikovana distrofija mišića, što je bio prvi udarac za ovu porodicu.
Drugi sin Nemanja, iznenada je preminuo, vežbajući u teretani.
Iznenadni gubitak mlađeg sina, tada maturanta Medicinske škole, bio je šok od koga se ova porodica nije oporavila, priča Blagoje Kocić.
- Morali smo da nastavimo dalje, a kada je začet Kosta i to vantelesno na klinici u Solunu, pored radosti, javila se i bojazan, kako ćemo sa malim detetom u ovim godinama?
Želeli smo novi život u našem domu, pa smo se čak uporedo sa pripremama za vantelesnu, spremali i za usvajanje deteta.
Međutim, Kosta je bio brži od procedura za usvajanje, tako da nas je svo troje ponovo vratio u život. Tada ni u najcrnjim snovima nismo mogli da naslutimo da ćemo ostati i bez Nikole. Bol zbog gubitka deteta ne može se uporediti ni sa čim.
Sa Kostinim rođenjem, sunce nas je ogrejalo pod starost, bila je to nagrada od Boga za sav trud, analize i napore, koje je moja žena prošla u šestoj deceniji, kako bi ponovo postala majka i podarila brata našem Nikoli - priča Blagoje.
Kao penzioneri, Kocići su dobili dete i primer su svim parovima bez dece u istrajnosti i nastojanju da se dođe do potomstva, kao i da ne treba odustajati.
Za Smilju suprug kaže da je pravi heroj, jer je uspela da se u tim godinama i sa bolom koji nosi u srcu izbori i na svet donese zdravu bebu.
Kocići kažu da su naišli na razumevanje lekara iz Vranja i Soluna, kao i da su imali podršku lokalne samouprave.
Zahvaljujući doktoru Miroljubu Džikiću iz Vranja i timu lekara klinike u Solunu, Smilja je bez većih problema postala majka u šestoj deceniji.
- Posebnu zahvalnost dugujemo gradu Vranju koji nas je pomogao sa 200.000 dinara, kao i lekarima Zdravstvenog centra Vranje, na čelu sa tadašnjim direktorom Draganom Veličkovićem, kao i odeljenju ginekologije opšte bolnice, gde se Smilja carskim rezom porodila.
Iako zbog godina nismo ispunjavali uslove, napravljen je ustupak i lokalna samouprava je delom finansirala naš postupak vantelesne oplodnje - priča Blagoje.
On dodaje i da ne treba odustajati u borbi za potomstvo, jer se čuda događaju, samo treba verovati i biti uporan.
Danas, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj je vantelesna oplodnja dostupna o trošku države u ovolikom obimu.
Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira neograničen broj IVF postupaka za žene do 45 godina starosti, a godine su jedan od najvažnijih uslova.
Grad Vranje, bio je pionir na nivou države kada su ova pomoć i podrška u pitanju.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
