Povod posete je bila podrška OK Radiju zbog serije napada i nelegalnog divljanja investitora koji ugrožavaju bezbednost zaposlenih kao i opstanak i redovno funkcionisanje dugogodišnje članice ANEM-a. Opasnost nije otklonjena, ali je u međuvremenu proširena na nekolicinu nas koji smo se aktivno angažovali da pomognemo ugroženim koleginicama i kolegama. Desetak dana nakon ove posete, moj lik se našao na plakatima kojim je oblepljen centar Vranja. Kroz to sam već prošao pre dve decenije u centru Beograda, kada su neki drugi bezuspešno lepili slične poternice.

 

Prošle nedelje sam po treći put bio u Vranju. Razlog je bilo ročište optuženima za napade, kao i Dejanu Nikoliću Kantaru, koji je u međuvremenu pritvoren. Ispred suda smo imali organizovan „doček“, a u sudnici smo se se suočili sa pretećim ponašanjem optuženog. Zbog izrečenih pretnji smo podneli krivičnu prijavu. Čekamo rasplet. Očekujem da se sličan scenario ponovi i u petak, 26. avgusta, kada će se održati prvo ročište četvorici optuženih za lepljenje plakata. Ko zna šta će se sve desiti do 30. septembra kada je zakazano naredno ročište u procesu protiv Dejana Nikolića Kantara…

 

Tu prevashodno mislim na bezbednost svih onih koji su aktivno angažovani u poslednja dva meseca, poput hrabre koleginice Ljiljane Stojanović koja zajedno sa mnom prolazim kroz mučan proces procenjivanja naše ugroženosti zbog svih ovih događaja i našeg angažmana. Najdelikatnija situacija je sa onima koji su svedočili na suđenju kao što je vlasnica radija Olivera Vladković i njena koleginica Svetlana Ivanov, koja živi u Vranju. Tim pre je veća odgovornost nadležnih organa koji ne smeju da dozvole da se bilo kome nešto desi. Nadu mi uliva profesionalnost sudije koja ja vodila prvo ročište, predstavnika tužilaštva i ministarstva unutašnjih poslova sa kojima sam u svakodnevnom kontaktu zbog svega što se dešava u Vranju.

 

Bilo bi nam lakše da nas u ovoj borbi na jugu Srbije prati veća i jedinstvenija kolegijalna podrška. Ne obeshrabuje nas poluzaintersovana ili ćutljiva podrška većine. Imam dovoljno iskustva da znam kako stvari funkcionišu u Srbiji i kakav nam je mentalitet. Bezbedna daljina daje mnogima za pravo da na osnovu neistina, glasina, zlovolje, viška ili manjka sujete sude da li sam ili nisam OK. Što me uverava da smo na pravom putu.

 

Drugačije ne umem i ne mogu i drago mi je što u ovoj borbi imam podršku nekolicine koja svakome sme da pogleda u oči. Pogotovo Draganu Nikoliću Kantaru koji je navikao da se o njemu u Vranju piše drugačije. Ili bolje rečeno, da se uopšte ne piše. Da se njime niko ne bavi. Zato sve ide teško i uz velike otpore. Korak po korak do presude i pravde.

 

Još jednom da podsetim o čemu se ne piše dovoljno – ovo je ogroman problem svih građana Vranja i juga Srbije. I mora da bude rešavan, ne samo kao problem novinara, OK Radija, mene…, već svih građana. Samo u narednih mesec dana Dejanu Nikoliću sudiće se zbog napada i pretnji prema načelniku Policijske uprave Niša, pretnji i nasilja prema bivšoj devojci, pretnji i nasilja prema OK Radiju, a verovatno će biti pokrenut i proces za izrečene pretnje na suđenju pre desetak dana. Pored nas koji smo pokrenuli podizanje optužnice, siguran sam da je ugrožena i sudija u ovom sučaju Jelena Dimitrijević, zbog vrlo profesionalnog vođenja glavnog pretresa, predstavnici tužilaštva koje često u vrlo neprijateljskom kontekstu pominje optuženi, i grad Vranje, jer je uputio eksplicitnu pretnju da će da „iskrši Vranje…“. Siguran sam da uprava Grada Vranja ima razloga da Dejana Nikolića prijavi za pretnju, jer ovaj grad ima jako puno ožiljaka od njegovih nasilnih aktivnosti. Naravno, Grad ima i obavezu iz odluke o rušenju nelegalnog objekta kojim je zazidan OK Radio, zbog čega je sve i počelo. Prvo rušenje bilo je zakazano za kraj juna, a evo i kraja leta, objekat još uvek nije srušen.